sreda, 05.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.02.2020. u 07:48 Jelena Stevanović

Gibraltar - kako izneti „Stenu” iz EU

Iako zaokupljene većim teritorijalnim problemima, Britanija i Španija pregovaraju o budućnosti Gibraltara
Гранични прелаз Шпаније и Гибралтара (Фото EPA-EFE/A. Carrasco)

Posle britanskog izlaska iz Evropske unije, i Gibraltar je stigao na red kao „vruća” tema koja mora da se rešava iako i London i Madrid imaju daleko značajnijih teritorijalnih problema od stene na 6,7 kvadratnih kilometara.

I Velika Britanija i Španija se suočavaju s aktivnim secesionizmom (Škotska, Katalonija) i pritajenim separatizmom (Severna Irska, Baskija), pa bi dogovor oko britanskog poseda na jugu Pirinejskog poluostrva najradije ostavile za bolja vremena. Ipak, London i Madrid su započeli pregovore o Gibraltaru, tački sporenja između dve zemlje otkako je Španija Sporazumom iz Utrehta 1713. ustupila „Stenu” Britancima.

Prema pisanju lista „Pais”, delegacije su počele da se sastaju prošlog meseca u pokušaju da ustanove pravila za „britansku koloniju” posle izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU. Vladu Pedra Sančeza pre svega zanima sudbina 15.000 španskih državljana koji svakodnevno prelaze granicu između Španije i Gibraltara da bi radili na britanskoj teritoriji.

Za socijalističkog premijera je važno da španski radnici, koji uglavnom dolaze iz Kadiza, gde je stopa nezaposlenosti 30 odsto, zadrže posao. Na tome će se insistirati iako su Britanci glasali za izlazak iz EU da bi zaustavili priliv imigranata, uključujući radnu snagu iz evropskih zemalja. U britanskoj enklavi na Sredozemlju stvar je složenija – španski radnici čine polovinu zaposlenih i njihov odlazak bi se veoma odrazio na ekonomiju. Kako je primetila španska ministarka spoljnih poslova Aranča Gonzalez,

„Gibraltaru su potrebni španski radnici da bi funkcionisao, a španskim radnicima je potreban Gibraltar da bi živeli u blagostanju”. Dodala je i da su pregovori „neverovatna prilika” da se spor konačno reši.

Brisel je pirinejskoj kraljevini odobrio pravo veta, što znači da EU ne može da sa Londonom potpiše nijedan sporazum o Gibraltaru bez saglasnosti Madrida. Kako piše „Fajnenšel tajms”, ako Britanija i Španija ne postignu sporazum o „Steni”, to bi moglo da se odrazi i na sveobuhvatni dogovor između EU i njene doskorašnje članice.

Madrid i London su prošle godine potpisali prvi sporazum o „Steni” posle Utrehta, saglasivši se da će španski radnici u Gibraltaru plaćati porez u Španiji, kao i svi drugi pojedinci i kompanije koji se u budućnosti budu selili na britansku teritoriju. Pre toga, Madrid se uglavnom žalio da je britanska enklava poreski raj za španske državljane.

Ukoliko bi Gibraltar postao deo „šengena”, veruje tamošnji premijer Fabijano Pikardo, to bi značilo siguran ostanak radnika iz Kadiza, ali Dauning strit podseća da nijedan deo Britanije nikad nije bio deo evropske zone slobodnog kretanja ljudi. Gibraltar kao izuzetak izaziva gnev pojedinih torijevaca, koji su optužili Španiju da koristi britansku enklavu „kao smokvin list da bi pravila probleme”.

U „probleme” ubrajaju i moguće formiranje redova na špansko-gibraltarskoj granici. I u iberijskoj monarhiji ima nezadovoljnih, pa je lider opozicione desničarske Narodne stranke Pablo Kasado zatražio da Španija vrati suverenitet nad „Stenom”.

Sa samo 30.000 stanovnika, gibraltarska stena nije najvažnija stvar u odnosima između Ostrva i EU, ali je strateški važna jer se nalazi na 20 kilometara od Afrike. Iako je 95 odsto građana na referendumu 2016. glasalo protiv bregzita, što znači da su izašli iz EU protivno svojoj volji, tamošnja vlada je ipak odbacila mogućnost zajedničkog suvereniteta sa Španijom. Kondominijum se pominjao i pre toga, a odbačen je na referendumu 2002, kad se 90 odsto građana izjasnilo protiv zajedničkog suvereniteta Španije i Britanije nad Gibraltarom.

Osim Gibraltara, dve kraljevine spajaju i zahtevi za referendum o otcepljenju. Škotska premijerka Nikola Sterdžen ponovo je zatražila glasanje o osamostaljenju nakon što je Britanija izašla iz Evropske unije, protiv čega su Škoti većinski glasali 2016. Ono što premijerkinim zahtevima daje vetar u leđa jeste činjenica da je njena secesionistička Škotska nacionalna stranka na britanskim parlamentarnim izborima prošlog decembra osvojila 48 od 59 škotskih mandata u Vestminsteru.

Odgovor šefa Dauning strita Borisa Džonsona, jednog od najvećih zagovornika bregzita, jeste da plebiscit ne dolazi u obzir jer se 55 odsto Škota 2014. već izjasnilo protiv odvajanja. U taboru škotskih secesionista nema sumnje da je zahtev za novi plebiscit opravdan jer se u međuvremenu dogodio bregzit.

Za razliku od britanske vlade koja se pre šest godina složila sa škotskim referendumom o nezavisnosti, španska vlada nikad nije odobrila katalonski referendum o otcepljenju.

Čelnici katalonske administracije koji su organizovali plebiscit 2017. osuđeni su na visoke zatvorske kazne ili su pobegli. Među onima koji su završili u egzilu nalazi se i bivša regionalna ministarka za obrazovanje Klara Ponsati, koja se od španskih vlasti sakrila u Škotskoj.

Komentari0
0065f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja