subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.02.2020. u 07:57 Branko Pejović

Bez tradicije nema najbolje pršute

Митар Марић прави најбољи специјалитет од говеђег меса (Фото С. Јовичић)

Mačkat – Za najbolju pršutu potrebno je domaće kvalitetno meso, dobro bukovo drvo za sušenje, tradicija i poseban zlatiborski vazduh. I to uz mesec dana sušenja mesa. Kao što su naši preci ovde radili vekovima.

Ovako je na 20. „Pršutijadi” u Mačkatu, otvorenoj na Svetog Trifuna, koja trajala tokom vikenda, za naš list svoj provereni recept opisivao Mitar Marić (39), proizvođač suvomesnatih proizvoda iz ovog podzlatiborskog kraja. Njegova goveđa pršuta, vodeći proizvod za mesarsko „majstorsko pismo”, proglašena je najboljom na ovom jubilarnom sajmu. Kontrolu kvaliteta i ocenu izloženih proizvoda – a učestvuje 21 proizvođač – obavljao je „Jugoinspekt”.

Mariću je ovo prvenac za goveđu pršutu na „Pršutijadi”, prošle godine je bio prvi sa svinjskom pršutom i ovčijom steljom.

– U porodici sam četvrta generacija koja se bavi ovom proizvodnjom, umeće prenosimo s kolena na koleno. Razvio sam posao, imam novu klanicu i sušaru, robu prodajem na Zlatiboru, Tari, Divčibarama... Želja mi je i da dve moje ćerke, koje su sada male, ovaj porodični posao nastave kad odrastu – reče nam pobednik, dok su se oko njega tiskali posetioci da probaju i kupe najbolju pršutu.

Mada među učesnicima ima proizvođača iz više okolnih sela, stanovnici Mačkata su, sudeći po stavu ocenjivača, pokazali da su bez premca u ovom poslu. Tako su iz ovog sela, pored Marića, i ostali ovogodišnji pobednici: najbolju svinjsku pršutu izložio je Radomir Šopalović, slaninu Dragoljub Šopalović, domaću kobasicu Ružica Stojanović, a ovčiju stelju Dušan Stojanović. Posebna zahvalnica pripala je Obradu Šopaloviću za zasluge u ustanovljavanju ove manifestacije pre dve decenije.

Ovu „Pršutijadu” otvorio je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović zahvalivši proizvođačima što čuvaju tradicionalnu proizvodnju, uz nadu da će uskoro doći dan kada će biti zaštićeno njeno geografsko poreklo i brendirani ovi proizvodi vrhunskog kvaliteta zarad udruženog izlaska malih proizvođača i na strano tržište.

A primer odličnog izvoza i mogućnosti da se uspe Mačkaćanima daje ovdašnja kompanija „Zlatiborac”, koja revijalno učestvuje i na ovoj „Pršutijadi” obeležavajući 135 godina tradicije porodice Stojanović (koja je vlasnik „Zlatiborca”) u toj proizvodnji .

Po rečima generalnog direktora kompanije Dušana Kneževića, „Zlatiborac” svoje proizvode sada izvozi u deset država, kako u EU, tako i u evroazijske zemlje, s tim što se upravo približava i tržištu Ujedinjenih Arapskih Emirata. U poslednjih šest godina ova kompanija značajno je povećala obim posla, a time i broj zaposlenih sa 360 na 850.

I na ovoj „Pršutijadi” pod sajamskom šatrom u crkvenoj porti ima mnoštvo posetilaca koji probaju, razgledaju i kupuju mesne proizvode sa krcatih drvenih tezgi. Kilogram goveđe pršute ovde se tokom sajma prodaje za 1.800 dinara, svinjske za 1.500, slanina je 900, kobasica 800 dinara.

Prigodan kulturno-umetnički program započeli su mladi trubači pesmom „Zlatibore, moj zeleni bore”, a narodnom igrom obeležili mladi folklorci s Kosmeta, iz KUD-a „Kriva Reka” iz Kosovske Kamenice.

Komentari6
fd6b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Читам и не верујем шта читам, " и то уз месец дана сушења меса ". Срећом овде нико не продаје српску шунку, било сушену било димљену, тако да остајем код шунке из Парме или Ст. Данијела, Италија или Серано из Шпаније којих има исто тако неколико врсти, све су познате за сушење од најмање 12 месеци-24, а неке и више. Законски је одређено најмање 12 месеци.
Mustafa Aga
Ako moze neko da mi objasni shta je ovchija stelja...???
Muradin Rebronja
Kad sa ovce skinu koske i onda to meso osuše na uobičajen način. Dimljenje je jedan od najstarijih načina da se meso konzervira za kasniju upotrebu, najčešce preko zime.
ВлаДо
Да се не лажемо,ко год дође на Златибор приметиће огромне количине сувог меса а поља тзв.сувате празне и без стоке.По сеоским шталама у просеку две три краве.Истовремено пратимо светске вести и видимо у Бразилу огромне непрегледне фарме стоке на отвореном простор у уз природну храну и најефикаснију најјефтинију и најздравију прои зводњу говедине.Како онда неко може да нам прича да је то месо из Мачката домаће.
Mustafa Aga
U prvoj rechenici ovoga chlanka pored ostalih potrpshtina za dobro suvo meso pominje se kao posebno zlatiborski vazduh...To u prevodu znachi da bez obzira odakle se teletina donese...Jednom kada to meso "udahne" zlatiborski vazduh...To meso automatski postaje bolje neko japanski kobe beef...
Lemi
a bez domaceg mesa moze, naravno

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja