U olimpijskoj smo godini i s nekog pobedničkog postolja na najvećoj svetskoj smotri sporta neki šampioni će u sazvežđe besmrtnih, a neki, koji ne ostvare očekivanja, ispratiće je sa stuba srama. U sportu se oduvek pamti samo rezultat. Međutim, nije retkost da redosled na kraju zavisi od spleta okolnosti, pa zato ne treba samo na osnovu „suvog plasmana” da se ocenjuje ko koliko vredi.
Evo, na primer, naši vaterpolisti su na Evropskom prvenstvu u Budimpešti, prošlog meseca, završili kao peti, a otišli su kao pobednici s prošlog šampionata. Tada su, pre dve godine u Barseloni, u finalu četvrti put uzastopno postali prvaci našeg kontinenta pobedivši domaćine na penale.
U glavnom gradu Mađarske su samo jednom pognute glave izišli iz plivališta i to je značilo zbogom ne samo zlatu, nego medalji uopšte. Ovoga puta su Španci uspešnije izvodili peterce. Na našu žalost, na njih su vaterpolisti Srbije naleteli u četvrtfinalu, posle koga nema popravnog. I tako su, iako suštinski bez poraza posle četiri četvrtine, ostali praznih ruku.
Na stranu to što je glavni zadatak, ne samo u ovoj godini, trijumf na Olimpijskim igrama u Tokiju, čime bi ponovili podvig od pre četiri godine iz Rija. Ali, uvek treba da se ima na umu da ne samo od žreba, nego neki put i od naizgled beznačajnih stvari, zavisi nezamislivo mnogo.
Evo i neutralnog primera. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo engleski fudbaleri su 2001. u Minhenu do nogu potukli Nemce (5:1). Sa šampionata, odigranog u Japanu i Južnoj Koreji naredne godine, Englezi su se vratili spuštenog nosa, a nemački igrači uzdignuta čela, mada ih je s puta uklonio isti protivnik – Brazil. Ali, pred Engleze su se Brazilci isprečili u četvrtfinalu, a pred Nemce tek u finalu!
Nemci su bili miljenici sreće na tom šampionatu. Kao prvi u grupi s Irskom, Kamerunom i Saudijskom Arabijom su nastavili dalje. Englezi su se za prolaz borili protiv Šveđana, Argentinaca i Nigerijaca i zauzeli drugo mesto ne samo s istim brojem bodova, nego i istom gol-razlikom (jedan dat gol više od primljenih) kao i prvoplasirana Švedska. U osmini finala izbacili su Dansku s 3:0 i to su sva tri gola dali već u prvom poluvremenu. A onda ih je namera namerila bila na Brazil protiv koga su poveli, potom primili gol u samom finišu poluvremena, a pokopao ih je Ronaldinjo, koji je gotovo s aut-linije uhvatio na spavanju dugogodišnjeg standardnog golmana Simena i – kraj (2:1).
Nemačka je u četvrtfinale ušla preko Paragvaja savladavši ga s 1:0 golom u 86. minutu. Za ulazak u polufinale bio joj je, takođe, dovoljan samo jedan pogodak protiv Amerikanaca, a isto i protiv Južne Koreje za mesto u finalu. U borbi za najvredniji trofej u fudbalu bili su prilično bezopasni protiv Brazilaca, koji su ih savladali s 2:0.
Dakle, Engleska i Nemačka su ispale od istog protivnika, Englezi su mu bar i mrežu zatresli, bili su bolji u kvalifikacijama od Nemaca, ali Nemci su se s Dalekog istoka vratili kao svetski vicešampioni, a Englezi su se još jednom izgubili u istoriji svetskih prvenstava.
Na ovako velikim takmičenjima konačan plasman ponese, pa se olako presuđuje i o onome što ne bi trebalo da podleže razmatranju. Na primer, na Evropskom prvenstvu za vaterpolistkinje, odigranom, takođe, prošlog meseca, u Budimpešti, naše su od 12 reprezentacija završile na 12. mestu I, razume se, to se doživljava kao da su poslednje. Ali, to je evropsko prvenstvo, bile su kvalifikacije, one su ih prošle i ostavile nekoga iza sebe. Drugim rečima, nisu najgore, najslabije ili kako već da se kaže, na Starom kontinentu. A ako ne podlegnu utisku i nastave da rade popeće se i nešto više.
