sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:27

Novi crni labud svetske ekonomije

Epidemija je poremetila globalne lance snabdevanja, posebno u tehnološkoj, automobilskoj i tekstilnoj industriji
Autor: Jelena Kavajautorak, 18.02.2020. u 20:20
Мерење температуре на улазу у државне установе на Тајланду (Фото EPA/Diego Azubel)

Najvažniji kongres u industriji mobilne telefonije trebalo je da počne za nekoliko dana (22. februara) u Barseloni uz specijalne mere predostrožnosti zbog novog virusa korona, bez rukovanja partnera i uz redovno merenje telesne temperature. Međutim, organizatori su nakon povlačenja „Amazona”, „Fejsbuka” i još nekih velikih igrača doneli odluku da otkažu skup. Da je održan, u sajamskim halama gde se obično predstavljaju novi proizvodi sigurno bi lebdeo oblak neizvesnosti oko toga da li će svi ti mobilni telefoni i kacige za virtuelnu realnost stići u prodavnice kad je planirano, jer su ljudi koji ih prave u karantinu, a kontejneri s gotovom robom blokirani u lukama.

Kovid 19, kako je SZO nazvao virus, novi je crni labud u svetskoj ekonomiji, što je pojam koji se koristi za neoubičajene, nepredvidive događaje koji imaju potencijal da duboko poremete svet finansija i privrede. Ekonomisti se još ne usuđuju da daju precizne procene štete i odustali su od poređenja s epidemijom SARS-a iz 2003. godine zbog toga što Kina sada ima mnogo veću ulogu u globalnoj ekonomiji, a i virus se brže širi. Kineska spoljna razmena je danas pet puta veća nego pre 17 godina, broj turista koji putuju u inostranstvo šest puta veći, dok se kineski udeo u globalnoj ekonomiji učetvorostručio.

Procene štete idu od 90 do 270 milijardi dolara, zavisno od toga kad će epidemija utihnuti. Prognoziran je pad ekonomskog rasta Kine za jedan odsto u prvom tromesečju, možda i cele godine, a globalnog za 0,03 procenta. Nemačka je u petak saopštila da je u poslednjem kvartalu 2019. imala nulti rast i da joj zbog epidemije i velike zavisnosti od Kine preti recesija.

Kineske vlasti su rastrzane između nastojanja da ograniče širenje zaraze i da ne naštete previše ekonomiji koja je već usporila. Oko 300 miliona radnika koji ne rade u rodnim mestima i dalje su u njima iako su prošli praznici, tokom kojih su doputovali natrag kući.

Fabrike iz šire regije Vuhana važan su deo globalnog lanca snabdevanja u automobilskoj, farmaceutskoj, modnoj, a ponajviše u industriji potrošačke elektronike. Najveći deo proizvoda, od mobilnih telefona do LCD televizora, ili se proizvodi u Kini ili zavisi od delova koji odatle dolaze. Pet velikih fabrika za LCD panele je u Vuhanu, epicentru epidemije, a analitičari predviđaju da će u njima proizvodni kapaciteti biti prepolovljeni u februaru. Bez ekrana iz Kine ne mogu ni „Samsung”, ni „Gugl” ni „Soni” iako su poslednjih godina prebacili proizvodnju u druge zemlje s nižim troškovima, poput Vijetnama i Indije.

„Epl” je tesno vezan za dve fabrike tajvanskog „Fokskona” u Kini, koje su do daljeg zatvorene. Procenjuje se da svaki zastoj od sedam dana za 10 odsto smanjuje planirani broj isporučenih „ajfona”.

Prema procenama analitičara tržišta, isporuka smartfona u Kini mogla bi da bude prepolovljena u prvom tromesečju u odnosu na prethodno. Sigurni su da će u prodavnicama početi da se primećuju posledice zatvaranja fabrika, samo je pitanje kada.

Situacija teško pada i industriji tekstila, jer čak i one kompanije koje šiju u drugim zemljama zavise od kineskih materijala i pozamanterije. Profitiraće turske firme, od kojih su neke već sklopile poslove vredne dve milijarde dolara.

Južnokorejski „Hjundai” je bio prinuđen da obustavi proizvodnju automobila u domaćim fabrikama zbog nestašice delova koje uvozi iz Kine. „Teslina” fabrika u Šangaju nedeljama je bila zatvorena, a „Tojota” je ponovo odložila otvaranje svog novog pogona. Ako se kriza nastavi i u martu, procene su da će proizvođači automobila ukupno imati manjak od 1,7 miliona vozila.

Efekte će osetiti i one zemlje kojima je Kina veliko izvozno tržište, jer će zbog epidemije pasti potražnja za njihovim proizvodima. Ovih dana su se neke kineske kompanije pozvale na višu silu zbog nemogućnosti da kupe robu. Francuski „Total” je prvi koji je odbio da prihvati to opravdanje jednom kupcu tečnog gasa.

Pitanje je takođe šta će biti ako Peking ne bude mogao da uveze onoliko robe koliko je obećao SAD u prvoj fazi trgovinskog sporazuma.

Neki poslovi se ne gube zbog zatvorenih fabrika i radnika u karantinu, već zbog otvorenog rasizma koji se ovih dana širi prema Kinezima i Azijcima, čak i tamo gde virus nije stigao. Čuvene rimske poslastičarnice istakle su natpise da ne primaju mušterije iz Kine. Jedna italijanska Kineskinja, koja deset godina nije putovala u domovinu, požalila se da niko nije hteo da joj uđe u piljarnicu dok nije stavila masku i rukavice. Pojedine turističke agencije su otkazale aranžmane Kinezima da se ostali gosti ne bi u njihovom društvu osećali nebezbedno.

Kao što u svima koji liče na muslimane ksenofobi vide potencijalnog teroristu, tako u Azijcima vide mogućeg nosioca virusa. U Parizu su jednu tinejdžerku vijetnamskog porekla napali u gradskom prevozu i rekli joj da treba da ide „kući” (u Aziju) jer će ih sve zaraziti. U Kanadi su vršnjaci terali predškolca kineskog porekla da se testira na virus korona. Natpisi „Ne primamo Kineze” nikli su i u radnjama u Aziji, posebno u Južnoj Koreji i Japanu, gde ima više potvrđenih slučajeva.

Stigmatizaciji su doprineli mediji koji pišu o kineskom, to jest vuhanskom virusu. Na društvenim mrežama se potpiruje prezir prema „prljavim” prehrambenim navikama Kineza, koji jedu sve i svašta. Masovno se delio snimak Kineskinje koja jede supu od slepog miša, iako se otkrilo da je snimljen pre tri godine, i to ne u Kini, nego na pacifičkom ostrvu Palu.


Komentari2
5524c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Kad se vetrovi stišaju i kad se sabere ko je najveći dobitnik pronaćemo krivca za epidemiju.
Aca
Samo dokaz vise da globalizacija i nije tako dobra stvar kako su nam popovali globalisti. Jedino me jos cudi da kako do sada nisu za virus okrivili klimatske promene.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja