petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:33

Izvestioci Saveta Evrope: Zašto je potreban prenos vlasništva crkvene imovine

Iz SE ističu da nisu dobili jasno objašnjenje koncepta „kulturno nasleđe” koji su vlasti koristile da opravdaju mogući povraćaj imovine od Srpske pravoslavne crkve, dok je crnogorska vlast uveravala Venecijansku komisiju da prenos imovine neće uticati na upotrebu imovine koju koristi verska zajednica, već bi se ove odredbe primenjivale samo na kulturno nasleđe
sreda, 19.02.2020. u 11:32
Масовни протести грађана Црне Горе против спорног закона о црквама (Фото ЕПА ЕФЕ - Б.П.)

PODGORICA - Bitan deo Nacrta postmonitoring izveštaja Saveta Evrope je i već usvojeni Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori u kojem izvestioci kažu da tokom monitoringa nisu dobili neka objašnjenja ni odgovore, kao i da nisu razumeli zašto je potreban prenos vlasništva crkvene imovine, ako on ne utiče na njeno korišćenje.

Izvestioci SE konstatuju da im je predstavljen tadašnji nacrt tog zakona s ciljem jačanja crnogorske autokefalne crkvi i ističu da su vlasti uveravale Venecijansku komisiju da prenos imovine neće uticati na upotrebu imovine koju koristi verska zajednica, već bi se ove odredbe primenjivale samo na kulturno nasleđe.

Iz SE ističu da nisu dobili jasno objašnjenje koncepta „kulturno nasleđe” koji su vlasti koristile da opravdaju mogući povraćaj imovine od Srpske pravoslavne crkve, tokom njihovih razgovora o tom pitanju sa predstavnicima Venecijanske komisije.

„Koliko daleko ide ovaj koncept, jer nije sigurno da li svaka crkva ili svaki manastir, sami po sebi, mogu biti kvalifikovani kao 'kulturna baština'. Do sada nismo dobili odgovor. Isto tako, nismo jasno razumeli zašto je potreban prenos vlasništva, ako prenos u principu ne utiče na korišćenje ove imovine od strane verskih zajednica, kako su crnogorske vlasti uveravale Venecijansku komisiju”, navodi se u dokumentu u koji su podgoričke Vijesti imale uvid.

Izvestioci SE ističu da su čuli i zanimljiv stav - s obzirom na to da je većina odredaba ovog nacrta zakona ocenjena pozitivnim od Venecijanske komisije, ako one koje se odnose na vlasništvo i dalje budu doživljavane kao kontroverzne, rešenje bi bilo da se nacrt zakona podeli na dva odvojena teksta, kako se ne bi odlagalo poštovanje odredaba koje se odnose na status veroispovesti.

Međutim, ističe se u izveštaju, to se nije desilo jer je crnogorska vlada poslala jedinstven tekst zakona, koji je Skupština kao takav i usvojila krajem prošle godine.

Kao razlog za zabrinutost navedeno je stanje u medijima u crnoj Gori, upozorava se u preliminarnom posmonitoring izveštaju.

„Nasilje i pretnje upućene novinarima dugogodišnji su razlog za zabrinutost u Crnoj Gori. Još jedna zabrinjavajuća stvar je činjenica da su se te pojave razvile u kontekstu koji bi se mogao kvalifikovati kao nekažnjivost”, upozorava se.

Što se tiče dostavljanja dokumenata iz VDT-a Komisiji za istrage napada na novinare u slučaju novinarke Vijesti Olivere Lakić, eksperti SE ističu da im je rečeno da je VDT čekalo devet meseci pre nego što je „odgovorio na ponovljene zahteve Komisije, što je bio presedan vredan osude”.

„U državi u kojoj 'korupcija prevladava u mnogim oblastima i to je i dalje razlog za zabrinutost', kao što je navela Evropska komisija, a gde se sudstvo doživljava kao podložno političkom uticaju, sloboda medija je od suštinskog značaja za unapređenje transparentnosti”, navodi se u izveštaju.

Stoga, dodaje se, ograničeni napredak koji se vidi u istragama napada na novinare ili podrška vlade Komisiji za praćenje napada na novinare ne neutrališu veoma negativne trendove koji su još uvijek na aktuelni kada su u pitanju bezbednost novinara, nezavisnost RTCG-a i AEM-a ili pretnje na planu pristupa informacijama.

„Ovo su tri ključna pitanja koja su od nemerljivog značaja ukoliko crnogorske vlasti žele da podignu nivo ispunjavanja svojih dužnosti i obaveza prema SE”, upozoravaju izvestioci, pišu Vijesti, prenosi Tanjug.

U izveštaju se Crnoj Gori zamera na načinu izbora Vesne Medenice po treći put za sudiju Ustavnog suda, ali i još pet predsednika osnovnih sudova

U preliminarnom dokumentu navodi se da su izvestioci poslednji put Crnu Goru posetili 2017, a da su predsednički izbori održani u aprilu 2018. godine.

Navode i da je tokom i nakon njihove posete rad Skupštine bojkotovao deo opozicije, da se desila afera „Koverat”, izašao novi, kritički obojen izveštaj Evropske komisije...

U delu koji se tiče izbora, u dokumentu stoji da pobeda na predsedničkim izborima Mila Đukanovića čini „jednim od lidera sa najdužim stažom u Evropi od pada komunizma”, ali i da je on uživao „institucionalnu prednost učvršćivanu tokom višedecenijske vlasti njegove partije”.

Izvestioci su pažnju posvetili i aferi „Koverat”, koja se odnosi na snimak na kojem se vidi kako Duško Knežević tadašnjem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću daje gotovo 100.000 evra, namenjenih za izbornu kampanju Demokratske partije socijalista.

Predstavnici SE smatraju da je afera „možda doprinela” tome da DPS izgubi vlast u Opštini Tuzi, ali napominju i da u Skupštini „nije formiran anketni odbor za ispitivanje ovog slučaja”.

„Čini se da Agencija za sprečavanje korupcije ima ograničene rezultate u skoro svim poljima svojih aktivnosti, osim kada je u pitanju nespojivost funkcija i sukob interesa”, poručuju iz SE.


Komentari9
93fe8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Svojina je u svim zapadnim drzavama uredjena u delu gradjanskog prava nazvanog STVARNO pravo. U njemu se koreliraju LICA i STVARI (pokretne i nepokretne) u jedan prema jedan odnosu. To ce reci da se identitet lica i stvari mora utvrditi kako bi se relacija VLASNISTVA mogla dokaziti. Drugi deo gradjanskog zakonika je OBLIGACIONO pravo koje relatira LICA u medjusobne odnose . U tom odnosu samo clanovi relacije imaju prava. Potrazivanja se dakle ne mogu ''oduzeti'' mada se racunaju u imovinu.
slamkamenac
Izgleda da SE prati desavanja, pa su ga otpisali...lep hladan tus!
nikola andric
''Prenos vlasnistva imovine''??? Vlasnistvo se odnosi na svojinu stvari a ta svojina se prenosi na novog vlasnika. Cela imovina prelazi na nasledinike ali to je druga stvar. U imovinu se racunaju i potrazivanja koja vaze samo prema odredjenom licu. Kako moze drzava prisvojiti tudja potrazivanja? Ako ja poklonim mojoj crkvi 1000 evra onda crkva ima potrazivanje prema meni za tih 1000 evra po osnovu ugovora. Kako ce onda Milo od mene da trazi 1000 evra? Po kom pravnom osnovu?
Zoran Markovic
Po kom osnovu? Pa po osnovu "Moze mi se! Ja sam VLAST i ja to tako kazem. Jer hocu da TO bude sada moje!" Zar to nije dovoljan osnov?
Preporučujem 4
Radul
Evropska komisija? Nikad čuo. Šta nisu rešavali tako Brexit?
EvGenije
Zašto se stvari ne nazivaju pravim imenom? Ne radi se ni o kakvom "prenosu", a još manje o "povraćaju" vlasništva. Radi se o oduzimanju vlasništa ili, prostije rečeno, o otimačini. A ako se stvarno radi o kulturnom nasleđu od interesa za državu, postupak je odavno poznat: zabranjuje se menjanje toga što je proglašeno kulturnim nasleđem bez saglasnosti državne ustanove za brigu o kulturnom nasleđu, ali se ne otima od vlasnika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja