Obnova mostova na Beogradskoj tvrđavi

Osim mostova kod Zindan i Karađorđeve kapije čija je sanacija u toku, u planu je da se do jula završi i prelaz kod Despotove kapije. – Uređuje se i kompleks Sahat i Barokne kapije i deo Savskog šetališta od Velikih stepenica do ravelina Kralj kapijeFoto JKP „Beogradska tvrđava”Trebalo je da prođe decenija i po pa da počne obnova ćuprija koje spajaju kule i kapije na „Beogradskoj tvrđavi”. Prošle godine je u potpunosti saniran most kod Sahat kapije, a trenutno se uređuju dva mosta, onaj kod Zindan kapije i Karađorđev most. Uskoro se očekuje i sređivanje prelaza kod Despotove kapije. Ove obimne konzervatorsko-restauratorske radove počelo je preduzeće JP „Beogradska tvrđava”.

– Zbog velikog korišćenja, ali i činjenice da su mostovi kod Zindan i Karađorđeve kapije poslednji put sanirani 2005. godine, došlo je do njihovog oštećenja – truljenja i pucanja, kako na nosećoj, tako i na kolovoznim konstrukcijama i ogradama. U sličnom stanju je i most kod Despotove kapije, koji će takođe biti obnovljen u narednom periodu. Na sva tri mosta neophodna je obimna sanacija. Zvaničan rok za završetak radova je jul, ali verujemo da će poslovi biti završeni i pre. Vrednost ovih poslova na sva tri mosta iznosi oko trinaest miliona dinara – kaže Marija Reljić, v. d. direktora JP „Beogradska tvrđava”.

Osim obnove ćuprija, na „Beogradskoj tvrđavi” rekonstruišu se i delovi jugoistočnog bedema i kompleksa Sahat i Barokne kapije, a uređuje se i produžetak Savskog šetališta.

– Reč je o drugoj fazi „Projekta konzervacije i restauracije dela Savskog šetališta od Velikih stepenica ka ravelinu Kralj kapije” koji je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. U okviru projekta predviđena je i sanacija i ojačanje konstrukcije Vidikovca i šetališta. Vrednost radova je oko trideset dva miliona dinara, a rok za završetak je 150 dana – rekla je Reljićeva.

Kao i radovi na samom stepeništu, i ovi poslovi su veoma značajni ne samo zbog estetike i očuvanja kulturnog dobra, već pre svega zbog bezbednosti posetilaca. Kada sve bude završeno, ceo potez – od Malog stepeništa Jelisavete Načić do Kralj kapije i spomenika „Pobedniku” biće u potpunosti saniran.

– Kompleks Sahat i Barokne kapije predstavlja jednu od velikih atrakcija, zbog čega ćemo srediti ceo ovaj kompleks. U ovom slučaju reč je o veoma obimnim i značajnim radovima na koje se dugo čekalo. Njihova vrednost je oko četrdeset tri i po miliona, a rok za završetak je 180 dana. U planu je i otvaranje vizitorskog centra koji bi bio namenjen organizovanju različitih programa. Vraćanjem Galerije Beogradske tvrđave i revitalizacijom novih prostora, posetiocima će biti dostupan još jedan objekat na tvrđavi, kao i novi sadržaji koji će se u njemu realizovati – ističe Marija Reljić.

Svi ovi radovi finansiraju se iz budžeta grada Beograda.

Most kod Karađorđeve kapije

Karađorđeva kapija izgrađena je početkom 18. veka. Ime je dobila po vođi Prvog srpskog ustanka – Karađorđu jer se dugo verovalo da je Karađorđe upravo kroz ovu kapiju ušao u tvrđavu. Danas se pouzdano zna da to nije tačno, da je vođa ustanika tada ušao glavnim putem, kroz spoljnu Stambol kapiju.

Kapija nije bila dugo u upotrebi – već je na planovima s kraja 18. veka prikazana zazidana i bez mosta. Otvorena je u toku radova na uređenju Kalemegdana posle Drugog svetskog rata, kada je obnovljen i drveni most.Antrfile

Prelaz kod Zindan kapije

Ova ćuprija predstavlja prilaz Gornjem gradu. Projektovana je kao čelična konstrukcija sa drvenim prelazom i drvenom ogradom. Most se nalazi ispred kompleksa Zindan kapije koju čine i dve kule. Podrume ove kule Turci su koristili kao tamnice za hrišćane zbog čega i ne čudi što nosi ovaj naziv. Reč zindan na turskom znači tamnica.  Antrfile

Despot i dizdar zajedno

Despotova kapija sa Dizdarevom kulom često se naziva i Istočnom gornjogradskom kapijom i u srednjem veku ovde se nalazio glavni ulaz u tvrđavu. Zajedno sa severoistočnim bedemom predstavlja najbolje očuvani deo Gornjeg grada iz prve polovine 15. veka. Pored kapije se nalazi i masivna četvorougaona Dizdareva kula u kojoj je sada Opservatorija Astronomskog društva „Ruđer Bošković”.

Naziv je dobila jer je u njoj u drugoj polovini 18. veka stanovao dizdar – zapovednik tvrđave.