četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 19.02.2020. u 20:20 Mirjana Čekerevac
PREDLOG ZAKONA O „STAROM SAJMIŠTU”

Prvi put definisan genocid nad srpskim narodom

Verujem da će se u ovom društvu brzo poroditi svest o neophodnosti zakona o zabrani negiranja genocida u takozvanoj NDH, kaže ministar Vladan Vukosavljević
Посланици на једној од седница Скупштине Србије (Фото А. Васиљевић)

Osnivanjem memorijalnog centra „Staro sajmište” čuvaćemo uspomenu na žrtve u prošlosti i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti, a donošenjem zakona obezbedićemo prikupljanje podataka, obrađivanje i obezbeđivanje tih podataka na jedinstven način na jednom mestu, rekao je juče Vladan Vukosavljević, ministar kulture, predstavljajući ovaj akt u Skupštini Srbije. Svi poslanici, vlasti i opozicije, pozdravili su ovaj zakonski predlog.

Obrazlažući Predlog zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište”, ministar Vukosavljević je rekao da se zakonom osniva ova ustanova kulture, koja će biti posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora Jevrejski logor Zemun i Prihvatnog logora Zemun. Prema rečima ministra, obavljene su široke konsultacije, a u toku izrade zakona uzeta su u obzir evropska iskustva, imajući u vidu pravne sisteme evropskih zemalja po kojima su obrazovani memorijalni centri, kao što su Državni muzej Aušvic-Birkenau u Poljskoj, čiji je osnivač Republika Poljska.

Bojan Torbica (PS) kazao je da je prostor Starog sajmišta jedan od retkih preostalih prostora u ovom delu Evrope koji nije dostojno obeležen, kao drugi logori smrti, a ima strašnu poruku za Srbiju i srpski narod. Dodao je: „Osnivanje memorijalnog centra ’Staro sajmište’ ima veliki značaj zbog procesa istorijskog revizionizma koji je poslednjih decenija prisutan ne samo u našem regionu već i u značajnom delu Evrope i sveta.”

Konstatujući da je ovo predlog o kome ne treba da bude razlika, Đorđe Vukadinović (NS–PZSS) podržao je sa, kako je rekao, zadovoljstvom formiranje memorijalnog centra, „mogu samo da izrazim žaljenje što to nije učinjeno ranije, ali bolje ikad nego nikad”. Istakao je da zakon nije loš, da neka rešenja mogu biti bolja, ali „ključno je to da se na ovaj način daje doprinos kulturi sećanja, što je jako važno, posebno u kontekstu aktuelnih tenzija i procesa u savremenom svetu, koji ne možemo ignorisati, a koje se sastoje u tendencijama revizionizma i pokušaja relativizacije onoga što se dešavalo u Drugom svetskom ratu, pre svega mislimo na genocid nad Jevrejima, ali i drugim narodima”.

Dodao je da izgradnju memorijalnog centra vidi ne samo u kontekstu kulture sećanja već kao ugrađivanje u nacionalni identitet, na način na koji to do sada nije činjeno – kroz obrazovanje i nastavne planove. Pitao je ministra Vukosavljevića da li je „predviđena organizaciono-strukturna relacija memorijalnog centra ’Staro sajmište’ s Muzejom genocida, za koji dobar deo javnosti ne zna ni da postoji”.

Ministar Vukosavljević mu je odgovorio da ne zna zašto ranije nije donet ovakav zakon jer ne zna na šta je tačno mislio, ali „slažem se s vama da je trebalo ovakav zakon doneti ranije”. Dodao je: „Ovim zakonom se prvi put u jednom zakonskom tekstu definiše genocid nad srpskim narodom, što je bio višedecenijski propust. Tako je navedeno da je genocid nad srpskim narodom izvršila Nezavisna država Hrvatska, nacistička Nemačka i njeni saveznici tokom Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije. Nadam se i verujem da će se u ovom društvu brzo poroditi svest o neophodnosti donošenja zakona o zabrani negiranja genocida u takozvanoj NDH.” Dodao je da je nedavnim izmenama Zakona o kulturi definisana kultura sećanja „za čiju primenu je nadležan Muzej genocida” i izneo uverenje da će u saradnji memorijalnog centra „Staro sajmište” i Muzeja genocida, na čijem proširenju i kadrovskom jačanju treba raditi, stvoriti uslovi i za naučnoistraživački rad i za sveobuhvatniji pristup.

Nemanja Šarović (SRS) kazao je da je dobro doneti zakon, ali da je „donošenje ovog zakona posledica pritisaka jevrejske strane, da toga nije bilo, ko zna kad bi ovaj zakon bio donet”. Kazao je da su naprednjaci „2016. godine obećali izgradnju ovakvog centra do 2018, a danas je 2020. godina”. Rekao je da zadatak svih, bez obzira na stranačku pripadnost, treba da bude da se govori o zločinu nad srpskim narodom i ko ga je počinio, „nije sramota biti žrtva, ali je sramota ćutati o tome”.

Podsetio je na stradanje Srba u poslednjim ratovima na prostoru bivše SFRJ i istakao: „Identifikovano je 3.567 lica koja su počinila zločin nad Srbima u Sarajevu, niko ne odgovara. Pa ako ćute oni i njihovi mentori, zašto vi ćutite, zašto se to pitanje ne pokreće?” Šarović je zamerio i jednom od diskutanata što je rekao da „žrtve nemaju nacionalnost, žrtve su samo žrtve”, istakavši da „izgleda samo srpske žrtve nemaju nacionalnost, sve ostale imaju i i te kako se o njima govori”. Milanka Jevtović Vukojičić (SNS) odgovorila mu je da SNS ne ćuti o zločinima nad Srbima, da je predsednik Srbije inicirao obeležavanje zločina nad Srbima i u „Oluji” i NATO bombardovanju... Polemika radikala i naprednjaka na ovu temu je potrajala.

Komentari22
92c8f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Казна за негирање геноцида у првој НДХ
Касно смо се сетили да осудимо геноцид у првој НДХ (1941-1945). То је требало дефинисати као геноцид и казнити починиоце 1945-1946. То није урађено, и сада имамо ово што имамо. НДХ је повампирена, и шта сада? Треба ли да судимо сваком Хрвату који уђе на територију Србије? Јер они практично сви негирају геноцид над Србима у првој НДХ. Треба ли да судимо њиховим спонзорима из САД и ЕУ? Нема од тога ништа. Морамо да платимо казну за своје комунистичке заблуде, које неки и данас продају.
Student
Za svojih 23 godine zivota slusam stalno jedno te isto. Genocid, zlocini, otcepljenje, kompromisi, bratski i neprijateljski narodi, slavna i (novokomponovana) srpska istorija , zavera Zapada protiv nas , patrioti i petokolonasi, neispunjena obecanja (naravno krivi su drugi)...Dosta mi je svega. Unistene su nam generacije zbog pogresne politike 90.ih i sada ocekujemo da nas spasu ti isti nesposobnjakovici.Jos koji mesec i ja odoh...
Za studenta
Pa i mi ostali i duplo stariji slušamo to isto i još mnogo toga drugog. Lako je vama mladima da kažete "kako vam je sve to dosadno", ne udubljujete se i ne verujete svojoj istoriji ni svom narodu, nego vam je najlakše da pobegne na taj isti zapad koji nam je prouzrokovao ovakvu situaciju kod kuće.Učinite vi mladi nešto ovde kod kuće, vodite zemlju i politiku, preuzmite stvari u svoje ruke. Ali pre svega morate imati poštovanja prema istoriji ovog naroda i znati šta je sve pretrpeo.
Леон Давидович
@ Мики Шта су погрешили деведесетих? Погрешили су грдно, зато што нису поразили непријатеља док су то још могли.
Prikaži još odgovora
Roko
Sve ovo sto nam se dogadja je rezultat nase nonsalatnosti i neznanja da stitimo svoje interese. Zrtve u I sv ratu poklonili smo stvarajuci novu drzavu u kojoj smo izgubili svoj identitet i naciju i sve ulozili u bratsvo i jedinstvo koje od drugih nikada nije shvaceno jer je ta drzava za njih bila samo prolazna tvorevina. Potpuni poraz doziveli smo po zavrsetku II sv rata kada o zrtvama nije smelo govoriti da se drugi nebi naljutili. O svemu su odlucivali drugi .
Милован Рафаиловић
Предлажем да се томе дода да је у току Првог св. рата Аустроугарска са савезницима усмртила више од четвртине српског становништва. Тада је нарочито Мачва била погођена. Аустријски савезници су везивали жене око пласта сена који би онда запалили. Ако то није био геноцид, онда не знам шта је. А ми добро знамо ко су били њихови савезници.
Леон Давидович
@Милован Овде није јасно шта се подразумева под савезницима. Савезници Аустро- Угарске на ратишту у Србији били су Немачка и Бугарске. Нема других. Овде се дакле ради да у Мачви злочине врше припадници Аустро_Угарске војске . То дакле нису никакви савезници већ војници исте државе само припадници различитих нација. Опште је познато припадници којих народа су се нарочито истакли у злочинима. Све у свему Аустро-Угарска, Немачка и Бугарска биле су тада агресор и злочинци над Србима.
Саша Микић
У току Првог светског рата јесте Мачва настрадала и то превише, али не сме се заборавити ни Топлица, као и остали делови Србије које су окупирали Бугари. Тада су почињени ужасни злочини, а нарочито после Топличког устанка 1917. Као да то није било доста, па су Бугари све то поновили током Другог светског рата. Не сме се заборавити да су, током Другог светског рата, у Шапцу и Засавици били логори који су служили да се истребе Јевреји, Срби, Роми и остали ''неподобни елементи''.
Prikaži još odgovora
Саша Микић
@Петар Н. Сремац и Тика земунац Свидело се то вама или не, али Земун је, по окупацији и деоби Југославије, територијално припао НДХ иако је још од 1934 године постао званично део Београда. Као што сам већ рекао један од Мозерових је био градоначелник, али поред немачке Фелджандармерије усташе су спроводиле своју власт наравно колико су им Немци дозвољавали. Због тога је један део бораца из Земуна био у логору Сајмиште и стрељани су у Јајинцима, а други део завршио у Јасеновцу и Старој Градишки.
Зоран Б. Милановић, "Сланкаменац"
С. Микић, мислио сам да не одговорим на ваш коментар јер он управао потврђује оно што су Тика и Петар нагласили а то је да је Срем био под окупацијом. Али тврдња да су неки борци страдали у женском логору Ст. Градишка је доказ да ви мало знате о исторји Земуна. У Ст. Градишки је уморено страшном смрћу око 60 девојака, још девојчица, из Земуна и околине - ученица Земунске гимназије. На табли у Гимназији погрешно пише да су "жртве фашизма" јер се крило да су жртве усташких зликоваца.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja