petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 19.02.2020. u 21:00 Dragana Jokić-Stamenković

Naučni instituti zabrinuti za svoju autonomiju

Četiri instituta Univerziteta u Beogradu podneće ove nedelje inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o nauci, a dobili su i podršku kolega iz dve naučnoistraživačke ustanove
(Фото А. Васиљевић)

Četiri naučna instituta Univerziteta u Beogradu (UB), koja su prošle nedelje na konferenciji za medije javno optužila Ministarstvo prosvete da „najgrublje krši” njihovu autonomiju rada, dobila su podršku još dve državne, vanuniverzitetske istraživačke ustanove.

To za „Politiku” tvrdi Vladan Čokić s Instituta za medicinska istraživanja, dodajući da su se njihovoj borbi za nezavisnost u radu i odlučivanju pridružili zemunski Institut za stočarstvo i naučna ustanova čije ime još uvek nije želeo da otkrije. Instituti za nuklearne nauke „Vinča”, za filozofiju i društvenu teoriju, za medicinska istraživanja i za multidisciplinarna istraživanja odnedavno su udruženi u Mrežu akademske angažovanosti i solidarnosti (MASA). Zbog dopune inicijative za ocenu ustavnosti člana 60 Zakona o nauci i istraživanju, koji propisuje izbor članova upravnog odbora instituta, odložili su njeno slanje za ovu sedmicu jer imaju nove potpisnike. Upravo taj član i predstavlja tačku sporenja vlade i instituta, koji su se još od 2014. godine pojedinačno borili da ga izmene. Tada su, pojašnjava Čokić, zbog nepoštovanja mišljenja naučnih veća pri izboru članova upravnih odbora sa Instituta za medicinska istraživanja i iz „Vinče” prosleđene prve pojedinačne zamerke i žalbe Ministarstvu prosvete i Agenciji za borbu protiv korupcije. Sada su se naučnici prvi put ujedinili oko inicijative za izmenu propisa koji daju primat vladi u odnosu na istraživačka naučna veća u izboru članova upravnih odbora koji biraju direktore instituta.

Ono što istraživačima smeta jeste činjenica da pomenuti član Zakona o nauci propisuje da vlada postavlja četiri člana UO instituta, a naučna zajednica tri. U prvom naučnom zakonu kod nas 2001. godine ta proporcija je bila tri naspram tri člana, a u narednom iz 2005. uvedena je razmera četiri naspram četiri člana. U vreme kada je Božidar Đelić bio ministar nauke 2010. godine menja se ovaj 60. član zakona i uvodi neproporcionalni broj članova, koji je ostao do danas.

Kako je napomenula Gazela Pudar Draško, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju UB, takav način izbora članova UO instituta prepisan je i u najnoviji Zakon o nauci i istraživanjima 2019. Vlada Srbije je, objašnjava ona, i u prethodnih deset godina prema istom članu zakona postavljala većinski broj svojih kandidata u upravne odbore instituta, ali su u praksi bile ustaljene prethodne konsultacije s istraživačima koji su zaposleni na institutima.

– Prethodne godine prvi put se dogodilo da mi naučnici sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u „Službenom glasniku” vidimo da su izabrani neki članovi našeg upravnog odbora i koji su to ljudi. Kod nas je za predsednika upravnog odbora izabran Zoran Avramović, koji svojim delima pokazuje da je antievropski i antidemokratski nastrojen, dok je program i plan rada našeg instituta oslonjen na regionalnu i međunarodnu saradnju koja, nasuprot njegovim stavovima, podrazumeva zajednički rad s Albancima i Hrvatima – istakla je Gazela Pudar Draško.

Ona je pojasnila da naučnici tek sada osećaju svu težinu ove disproporcije, koja ide u korist vlade jer novi zakon daje direktorima instituta ogromna ovlašćenja.

– Prešli smo sa projektnog na institucionalno finansiranje, što podrazumeva da direktor odlučuje o raspodeli novca neophodnog za naš rad, poslovna putovanja, tribine, dok se ranije o svemu tome dogovarao sa šefovima projekata – objašnjava Gazela Pudar Draško.

Čokić dodaje da im smeta i što nigde u Zakonu o nauci nije precizirano ko su ti članovi upravnih odbora koje predlaže vlada, kako ih bira i odakle.

– Precizirano je samo kakva zvanja oni moraju da imaju, a mogu da dovedu ljude koje žele. Samo u 69. članu Statuta UB stoji da Senat predlaže članove upravnih odbora instituta, ali opet iz kvote predstavnika koje delegira vlada – naglašava naučnik koji traga za odgovorom na pitanje kako to vlada bira delegate od kojih sve više zavisi naučni rad u Srbiji.

Inače, pored 11 instituta UB u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji ukupno 59 takvih naučnoistraživačkih ustanova.

Komentari15
0c339
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragutin g. ateist
Dobro dosli na zapad, koji ste toliko zeleli. Ko placa taj kontrolise, ne volis, mozes da ides. Ako talasas otisao si, ne dobrovoljno, naravno. Zar moze da bude drugacije, osim ako nije samo finansiran?
dx
Izgleda da se sve više produbljuje jaz između profesionalaca I političara.To nikako nije dobro I uvek vodi u propast. U razvijenim zemljama uglavnom sarađuju. Ne može profesionalac da se ostvari I razvija bez političke podrške I toga je svestan. Političar treba da shvati da će mu I svima nama biti bolje ako sarađuje, ali treba da prevaziđe mentalne probleme tipa sujete, bahatosti... I taman kad to uspe pukne na izborima ili ga bahati unutar njegove partije obezvlaste.
Dejana
Tako je bilo i sa inzenjerskom komorom . Sada, posle svih intervencija i slicnih prepucavanja komora je iskljucena iz saveza komora EU ( jedan od uslova za prikljucenje EU je bas da je u tom savezu ) , strane firme vise ne prilaze vratima komore jer im je jasno da inzenjeri ne upravljaju nacinom izvodjenja radova kod nas a tako ce biti i u ovoj organizaciji. Nekako sve ide na sistem koji je uveden od posle II svetskog rata. Okreni, obrni ali tako meni izgeda, mozda gresim ?
Jovan
Zašto ne pišete da profesori Pravnog i Ekonomskog fakulteta imaju plate 4000 evra, a na institutima 700 evra?
Gustav Floberka
Nauka ima pravo na autonomiju, a to znači i na samostalno finansiranje, bez uplitanja države. Zato predlažem da se prestane sa budžetskim finansiranjem, a te pare da se vrate nazad poreskim obveznicima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja