ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 19.02.2020. u 22:55 Marijana Avakumović

Putevi i stanogradnja daju impuls privrednom rastu

Učešće građevinske operative, što podrazumeva samo gradnju i rušenje, u BDP-u je 2019. godine premašilo pet odsto
(Фото А. Васиљевић)

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvedenih građevinskih radova na području Srbije u 2019. godini povećana je za 35 odsto u odnosu na 2018. godinu. Tome su doprineli modernizacija pruge Beograd–Budimpešta, izgradnja „Turskog toka”, izgradnja auto-puta od Surčina do Ljiga, ali i stanogradnja.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglašavaju da je u četvrtom kvartalu zabeležen rast vrednosti izvedenih građevinskih radova u odnosu na isti kvartal 2018. godine od 56,3 odsto, iskazan u stalnim cenama.

– Time je premašena i prethodna rekordna stopa rasta građevinarstva, iz trećeg kvartala 2019, u kojem je vrednost izvedenih građevinskih radova povećana za 39,9 odsto, što je bila do sada najviša stopa rasta građevinarstva u jednom kvartalu od 2010. godine – ističu u resornom ministarstvu.

Ako se gleda po regionima, u četvrtom kvartalu 2019. najviše je porasla vrednost radova u Vojvodini (63,8 odsto), a najmanje na teritoriji Šumadije i Zapadne Srbije – nekih 49,4 odsto. Rast je zabeležen i u drugim delovima zemlje, na jugu i istoku Srbije 57,1 odsto, a u Beogradu 53,4 odsto.

Ubrzana realizacija i završetak velikih infrastrukturnih projekata, kao i povoljni uslovi za investiranje, omogućili su visoke stope rasta građevinarstva u prethodnih nekoliko godina. Primera radi, 11,4 odsto u 2017, 13,9 odsto u 2018. i 35 odsto u 2019. godini. Rezultat toga je povećanje učešća građevinarstva u BDP-u, sa 3,2 odsto u 2014. na više od pet odsto u 2019. godini.

– U narednim godinama može se očekivati nastavak pozitivnih trendova, imajući u vidu da u okviru investicionog plana „Srbija 2025”, od ukupno 14 milijardi evra, planirane investicije u transportnu infrastrukturu iznose oko devet milijardi evra – kažu u ministarstvu.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, smatra da je povećanju vrednosti građevinskih radova u prošloj godini u znatnoj meri doprinela visokogradnja, odnosno izgradnja stanova.

Građevinska operativa, koja podrazumeva samo gradnju i rušenje, u bruto dodatoj vrednosti 2017. godine učestvovala je sa 4,1 odsto, u 2018. sa oko 4,5 odsto, dok je 2019. premašila pet odsto. Prema rečima našeg sagovornika, ključno je što je prošle godine u tom iznosu znatno povećan udeo stanogradnje – sa jedan odsto u 2017. na oko 2,5 odsto u 2019. godini.

– Visokogradnja je ključna za privredni rast, jer za sobom vuče čitavu građevinsku industriju, od proizvodnje cigle, preko pločica, do stolarije, i zapošljava veliki broj ljudi. Izgradnja infrastrukture takođe je važna, jer zapošljava domaću industriju proizvodnje materijala. Kada se tako posmatra, učešće celokupne građevinske industrije, koja podrazumeva pedesetak delatnosti, u BDP-u daleko je veće od same operative, koja učestvuje tek sa pet odsto – kaže Rodić.

Naš sagovornik očekuje još veće učešće građevinarstva u bruto dodatoj vrednosti sledeće godine, zbog završnih radova u stanogradnji, ali i zbog početka izgradnje Moravskog koridora, što podrazumeva i regulaciju toka Morave. Računa i na obećanje iz investicionog plana „Srbija 2025” da će početi izgradnja i obnova vodovoda i kanalizacije širom Srbije.

Širi efekat građevinarstva, što podrazumeva industriju i sve propratne delatnosti, teško je merljiv. Ali, prema proceni iz 2018, celokupno građevinarstvo u bruto dodatoj vrednosti naše zemlje učestvuje sa nešto više od 10 odsto. Poređenja radi, tada je učešće same operative u Austriji bilo devet odsto, a celokupne industrije 19 procenata. U Francuskoj građevinska operativa je činila 8,9 odsto BDP-a, a celokupna industrija 17,8 procenata. Udeo građevinske operative u Letoniji je 8,3 odsto, a celokupne industrije 17,5 odsto. U Španiji zidanje učestvuje sa 7,8 procenata, a cela industrija sa oko 15,2 odsto.

Komentari7
da6ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Amir Čamdžić
Za 5 hiljada evra, može se napraviti jedno radno mesto, za 5 miliona evra može se napraviti 1000 radnih mesta, za 50 miliona evra 10 hiljada radnih mesta, za 500 miliona evra 500 hiljada radnih mesta, za 5 milijardi evra 1 milion radnih mesta. Šta je preče radna mesta, putevi ili stanogradnja? Putevi i stanovi da a narod posla traži u inostranstvu?
Amir Čamdžić
Popravka...za 500 miliona evra 100 hiljada radnih mesta.
Neko iz prošlog veka
Stanogradnja definitivno vodi kolapsu. Naročito kad se od završenih urbanističkih sredina prave gradilišta i zajedničko zemljište daje investitorima bez plana, a GUP i DUP se menjaju od strane nestručnih.Gospodin Šumatac je izjavio da auto put Miloš Veliki nema upotrebnu dozvolu zato što nema adekvatne prilazne puteve. Ako se pita struka napravljeno je više problema nego koristi, odnosno korist imaju samo pojedinci.
Боривоје Банковић
Још кад 99% тих нових станова не би било у Београду, Новом Саду и на Златибору, где би нам био крај? Да не спомињем ко их углавном гради.
бата
Импулс су поготово добили они инвеститори (и њихова логистичка подршка) који су један исти стан продали више пута.
Milijana
Tacno je da je razvoj drustva uvek u vezi sa gradjevinarstvom. Ali, kada se gradi jedno ne valja bezobzirno rusiti sve oko sebe. Npr, novi objekti nisu manji od starih na cijim se placevima rade a infrastruktura otpadnih voda se ne uvecava. Npr2 ulice u Beogradu nisu projektovane za miksere betona od 9m3 i i vise nego za 4m3. Mostovi takodje. Projektovane saobracajnice i stari celicni i betonski mostovi su za 2 osovine teretnih vozila a ne za 3 ili vise. Tada toga nije bilo. I sta sad ?
Stanoje
Stanogradnja i izgradnja puteva samo jednokratno utiču na rast BDP tako da to nije nikakva pozitivna detereminanta dugoročnog privrednog razvoja,a naročito losa strana u tome je sto se izgradnja puteva finansira iz državnih kredita a na izgradnji je angazovana strana operativa,drugim rečima ovo će u dugom roku imati dominantne negativne implikacije na ekonomiju naše zemlje,da je to tako dobar model pa to bi i razvijene zemlje radile ali one to ne rade jer se zna da ovaj model vodi u sunovrat...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja