petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:54
FORMULE ŽIVLjENjA

Ko krade psihoterapiju

Predlog da se emotivnim problemima građana bave isključivo psiholozi, a da se iz tog posla isključe psihijatri nije dobar kada se zna da Srbiji nedostaje između tri i pet hiljada ovih stručnjaka
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 24.02.2020. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Opšte je poznato da se u svojim počecima psihoterapija, kao metod lečenja duše ljudi s emocionalnim problemima, razvijala u okviru medicine. Poznati lekari, psihijatri i neurolozi, od Sigmunda Frojda, Alfreda Adlera, Karla Gustava Junga, Miltona Eriksona, Arona Beka, Viktora Frankla, Erika Berna, Frica Perlsa, Irvina Jaloma, kao i mnogi drugi, davali su svoje pionirske doprinose razvoju različitih pristupa psihoterapiji. Na domaćem terenu razvoju psihoterapije su značajno doprineli naši lekari i psihijatri: Vojin Matić, Hugo Klajn, Vladeta Jerotić, Milan Popović, Ljubomir Erić, Nevenka Tadić, Tomislav Sedmak, Branko Gačić, da spomenemo samo neke iz „stare garde”.

Monopol nad psihologijom

Ukoliko se usvoji jedna čudna zakonska inicijativa Društva psihologa Srbije, svim gore navedenim lekarima bilo bi zabranjeno da se bave psihoterapijom. Naime, spomenuta nevladina organizacija je predložila Zakon o psihoterapijskoj delatnosti, prema kojem se prvo psihoterapija određuje kao isključiva psihološka delatnost, a zatim se nalaže da se njom kao psihološkom delatnošću mogu baviti samo psiholozi. Drugim rečima, ovim zakonom bi psihijatrima, kao i svim drugim profilima koji nisu psiholozi, bilo zabranjeno da se bave psihoterapijom, a ako to budu činili, čekaju ih značajne novčane sankcije.

Uprkos svom zvučnom imenu, Društvo psihologa Srbije smatra se nereprezentativnom organizacijom psihologa u Srbiji jer se procenjuje da okuplja samo 10 odsto domaćih psihologa. U samom predlogu Zakona o psihološkoj delatnosti postoji čitav niz problematičnih članova koji su izazvali otpor kod većine drugih psihologa koji su prepoznali pokušaj jedne male grupe psihologa da ovim zakonom ostvari svoje lukrativne interese i da preko predložene Komore psihologa i sistema raznih licenci praktično nametne monopol nad psihologijom u Srbiji.

Brigu nad psihoterapijom u Srbiji već 22 godine vodi Savez društava psihoterapeuta Srbije koji je član Evropske asocijacije za psihoterapiju. Savez okuplja 27 udruženja naučno priznatih psihoterapijskih pristupa, dodeljuje nacionalni sertifikat za psihoterapiju, vodi registar psihoterapeuta, organizovao je dva evropska kongresa psihoterapeuta i devet domaćih. Savez je predlagač Zakona o psihoterapijskoj delatnosti koji je u skladu sa savremenom evropskom i međunarodnom regulativom u oblasti psihoterapije.

Savremeno shvatanje jeste da je psihoterapija posebna profesija za koju, pored psihologije i psihijatrije, postoji više „ulaznih vrata”. Jedna od tih vrata su i dodiplomske i postdiplomske studije na fakultetima za psihoterapiju koji postoje u više evropskih zemalja, od kojih su nama najbliži Austrija i Slovenija.

Pored toga, svako ko je završio neki fakultet može postati psihoterapeut ako ispuni još dva uslova. Prvi je da nauči i položi desetak ispita iz oblasti psihologije i psihijatrije, a koji obuhvataju ona znanja o duši koji bi svaki psihoterapeut trebalo da zna bez obzira na svoju orijentaciju. To se zove „Psihoterapijska propedeutika” i taj program nude četiri fakulteta u Srbiji. Drugi je da završi četvorogodišnje teorijsko i praktično školovanje u nekoj od naučno priznatih psihoterapijskih škola, što uključuje i rad s klijentima pod nadzorom nekog starijeg kolege (supervizora).

Pre dve godine je u Hrvatskoj donet zakon o psihoterapiji koji se inače smatra restriktivnim, ali koji nikako ne svodi psihoterapiju na delatnost psihologa, već naziv psihoterapeut mogu nositi i lekari, socijalni radnici i pedagozi, a za ostale profesije je rezervisan naziv „savetnik u psihoterapiji”.

Neregulisana i u privatnoj sferi

Svako ko je pokušao da zbog svojih emotivnih problema ostvari terapijski razgovor s nekim stručnim licem u domu zdravlja, zna da je psihoterapijsku uslugu skoro nemoguće dobiti. Prema evropskim standardima o potrebi stanovništva za psihoterapijom, Srbiji nedostaje između tri i pet hiljada psihoterapeuta. Iako je Savez društava psihoterapeuta 2016. objavio deklaraciju da je pravo na psihoterapiju deo univerzalnog ljudskog prava na lečenje, sistem javnog zdravstva je nem za potrebe građana za psihoterapijom, tako da ona ostaje neregulisana i u privatnoj sferi.

Zbog svega toga, ovaj pokušaj uzurpacije psihoterapije od šačice ambicioznih psihologa treba odbaciti, uprkos njihovog busanja zaštitom iz „vrha vlasti”.


Komentari19
d9203
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja Maksić
Ja mislim da bi trebalo u svakom Domu zdravlja da postoji vešt i kompetetan psihoterpeut koji će stručnim pristupom pomoći pacijentu, a ne delimično ga saslušati i dati lekove. Imala sam prilike da vidim. Zaista nam je to preko potrebno. Naš narod je svašta preturio preko glave u poslednjih nekoliko decenija. To sve ostavlja tragove. Neuropsihijatri i psihoterpeuti su tu da preveniraju i leče a ne da razvlače ili ublažavaju simptome bolesti.Treba lečiti uzrok, koren bolesti ili problema.
Brane
Pročitajte iz psihologije još nešto osim kurikuluma pa ćete shvatiti zašto je tako.
N.T.
Čudne su psihološke metode poput višegodišnje agresivne persuazije, višegodišnjeg edukativnog mobinga i višegodišnjeg hakovanja studenta psihologije koji je prigodno, na njihovom terenu, izabran za takav tretman. Mislim da za te metode nije potrebna diploma nijednog fakulteta, kamoli psihologije ili psihijatrije. Bruka za te stručnjake ili za nauku?
mir mir mir, niko nije kriv
Bilo bi dobro da se bez ovakvog senzacionalizma smireno razgovara o tome kako zakonski regulisati ovu oblast. Procedure donošenja zakona traju godinama i ovde se radi tek o nacrtu predloga zakona. Vratite se normalnom dogovaranju, van buke u medijima. Pokažite da ste psihoterapeut koji zna da pregovara , a ne tuče sagovonika, kao što ste rekli da bi trebalo povremeno istući decu. Dosta je konflikata na javnoj sceni, a premalo smirenosti i razumevanja.
Neša, psiholog
U ovom tekstu je izostavljen jedan bitan detalj. Autor je predsednik "Saveza društava psihoterapeuta Srbije". Bilo bi u najmanju ruku fer da je to naveo svom članku. Ovako dolazi u svojevrstan konflikt interesa prikrivajući istinu, čime pretvara sadržaj teksta u reklamni flajer svog udruženja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja