sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:10

Kompozitor „Lijepe naše” počiva na novosadskom pravoslavnom groblju

Ako je Runjanin Hrvate zadužio himnom, onda je Srbe vezao uz sebe poznatom patriotskom pesmom „Rado Srbin ide u vojnike”, koju je takođe komponovao
Autor: Snežana Kovačevićpetak, 21.02.2020. u 21:30
Јосиф Руњанин

Novi Sad – Pevačica pop, soul i džez muzike Josipa Lisac otpevala je u Zagrebu, na polaganju predsedničke zakletve Zorana Milanovića, himnu Hrvatske i izazvala brojne i oprečne reakcije zbog načina na koji je izvela svečanu pesmu. Neki u susedstvu čak nisu mogli da prepoznaju „Lijepu našu domovinu”, a izvesni Boško Županović s primorja kod Opatije tužio je umetnicu zbog povrede ugleda ove države. To krivično delo, smatra on, učinila je tako što je himnu intonirala „na izrugljivi i omaložavajući način”, kako je naveo u krivičnoj prijavi koja se brzo pronela društvenim mrežama.

Ispostavilo se da je reč o lokalnom biznismenu koji je za hrvatski portal „Indeks” ispričao da je pravnik, dve decenije u poslu vezanom za ulaganje u nekretnine, kao i da je sportski direktor slovenačkog FK „Kopar”. Navodno su podnošene brojne prijave protiv njega, a 2009. sudilo mu se zbog dve prevare i plaćanja krivotvorenim novcem.

„Ne bih se ja upustio u te spekulacije, ja nisam osuđivana osoba. Kaznene prijave, znate šta su kaznene prijave... Evo ja sam sad podneo protiv Josipe Lisac pa ćemo videti”, izjavio je.

U prijavi piše kako smatra da nijedan građanin, bez obzira na to da li se radi o muzičkom umetniku ili bilo kome drugom, „nema pravo niti tonalitetno, niti vokalno, niti gestikularno, a ni manifestativno umanjivati težinu, ozbiljnost i značaj intonacije nacionalne himne”.

Josipa Lisac zapravo je izvela, u umetničkoj emociji po kojoj je decenijama poznata na sceni, melodiju Josifa Runjanina (1821–1878), Srbina oficira i graničara u tadašnjoj austrougarskoj vojsci, ali i kompozitora poreklom iz Mačve, čiji je grob u Novom Sadu.

Ako je Runjanin Hrvate zadužio himnom, onda je Srbe vezao uz sebe poznatom patriotskom pesmom „Rado Srbin ide u vojnike”, koju je takođe komponovao. Uzgred, stvari sa nekim važnim pesmama naroda na ovim prostorima stoje tako da je srpsku himnu „Bože pravde” komponovao Davorin Jenko na tekst Jovana Đorđevića, dok je popularnu melodiju „Marš na Drinu” „uglazbio” Stanislav Binički.

Uostalom, mnogi su sa inauguracije novog hrvatskog predsednika čuli i muziku kultne beogradske grupe „Ekaterina Velika”, kada je Milanović završio svoj govor rečima: „Ovo je kuća za nas, za sve nas...” To je poznati stih iz pesme „Zemlja” EKV-a.

Kompozitor Josif Runjanin je kraće vreme živeo u Novom Sadu, gde je umro i gde je i sahranjen na Uspenskom groblju, na kome počivaju i druge ličnosti iz istorije srpskog naroda: Svetozar Miletić, Vasa Stajić, Kosta Trifković, Jovan Hadžić... Čak ni mnogi Novosađani ne znaju gde se nalazi to staro pravoslavno groblje, ušuškano u ulici Novosadskog sajma, nekada Grobljanskoj, kaže nam istoričar Radivoj Jovanov iz Udruženja turističkih vodiča Novog Sada. Prema njegovim rečima, grupe hrvatskih turista traže da obiđu ovo groblje i vide grob kompozitora njihove državne himne „Lijepa naša domovino”.

„Pre desetak godina, delegacija grada Zagreba bila je u poseti Novom Sadu i tada je dogovoreno da će Zagreb održavati Runjaninov spomenik, s obzirom na to da nema potomaka i da je bio u dosta lošem stanju. Prema onome što ja znam, ipak najzaslužniji za obnovu spomenika jeste novosadski Zavod za zaštitu spomenika kulture”, ispričao je Jovanov.

Poznavalac starog Novog Sada, istoričar Đorđe Srbulović, inače dugogodišnji delatnik ovog zavoda, kaže da je spomenik nad grobom Runjanina kulturno dobro, a podignut je 1924. Na njemu je bar reljef sa likom ovog oficira i kompozitora, koji je izradio poznati novosadski vajar Đorđe Jovanović.

Josif Runjanin rođen je u Vinkovcima, a poreklom je iz sela Runjani kod Loznice. Deda Petar je bio prota, a otac Ignjat kapetan. Bio je najstariji od sedmoro dece u porodici. Stigao je u Novi Sad dve godine pred smrt, pošto je kao oficir prinudno penzionisan. „Učestvovao je u dvobojima bez odobrenja”, kaže nam Srbulović, objašnjavajući da su oficiri u to vreme imali pravo da brane svoju čast, ali uz odobrenje nadležnih, a Runjanin se osetio izazvanim u situaciji dok je večerao, kada je „pripiti Husar zapalio cigaru na sveću sa njegovog stola”.

Ovaj oficir koji je službovao u Prvoj banskoj pukovniji u Glini, a kasnije i u Italiji, gde je premešten pošto se isticao kao ratnik, imao je i nežnu prirodu. Bio je muzikalan i svirao je na gitari, citri i drugim instrumentima. Oženio se Otilijom, ćerkom kapetana Tome Perakovića, i s njom imao kćer koja se zvala, kako napominje Srbulović, isto kao ćerka Vuka Karadžića – Vilhelmina.

Živeo je u kući iza današnjeg Srpskog narodnog pozorišta, u maloj ulici centra grada, koja danas nosi naziv po njemu. Pre sedam godina, kuća se srušila i tu su nikle zgrade.

Pesmu koja je od 1991. godine hrvatska himna komponovao je u Glini 1846. godine, na tekst hrvatskog književnika Antuna Mihanovića. Sa njim se nikad, prema rečima istoričara, nije sreo, već je stihove uzeo iz časopisa Ljudevita Gaja „Danica”. Tu je 1835. objavljena Mihanovićeva pesma pod naslovom „Horvatska domovina”, koji je pao u zaborav, a u kojoj je prvi stih „Lijepa naša domovino”.

„Anton Gustav Matoš je pisao da za tu pesmu niko ne bi znao da nije bilo melodije”, kaže Srbulović, navodeći kako se smatra da je osnov ove melodije jedna od Donacetijevih opera.


Komentari20
da404
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ne mogu jedni bez drugih
Sta bi Srbi i Hrvati jedni bez drugih, samo ne znam sta im je do vraga, a to vec dugo traje. Sad ce to Milanovic da sredi, nakon sto je Runjaninovu himnu slusao u jazz interpretaciji dive Josipe Lisac. U "Jutarnjem" pisu da je prezadovoljan Josipinom izvedbom himne, jer je htio nesto posebno, ne ustogljeno. I dobio je.
Nenad
U svakom slucaju, netreba biti previse krtican prema ovom clanku, koji je napisan, pozitivno, sa puno kvalitetnih informacija. Ja bih ga okvalifikovao sa ocenom 8 . Pozdrav svima.
Ђока
Лепа замисао за чланак, само је помешао лончиће око Биничког, наводећига у контексту композитора посуђених од другог народа...
Preporučujem 7
Teodora Lektora
Kad smo već kod dopuna i ispravki, Davorin Jenko je rođen u Austrijskoj Carevini, na teritorije današnje Slovenije, a više od pola veka proveo je u Beogradu (kratko vreme i u Pančevu). S obzirom na obim muzičkog opusa koji je ostvario u Srbiji, smatra se, a tako se navodi i u enciklopedijama, slovenačkim i srpskim kompozitorom. A kuća Josifa Runjanina u Novom Sadu nije "se srušila" sama do sebe, kako piše u tekstu, nego je srušena od urbanista, da bi na njenom mestu bile podignute nove zgrade.
Josip
Mala dopuna. "Lijepa naša domovino" se izvodi javno još od 1861. Usprkos izvođenju na javnim svečanostima npr. tijekom sjednice Sabora o odvajanju od Austro-Ugarske 1918 i na zasjedanjima ZAVNOH-a, tek je Ustavom iz 1972 službeno proglašena Hrvatskom himnom.
Preporučujem 15
Odlican Tekst
Pohvale autoru za odlican tekst, interasantne informacije i dobro prozete aktuelnim podelama.
Veslac
Runjani su selo udaljeno 3 km od Loznice (ima jedno prigradsko naselje izmedju), granici se sa sledecim selom, Trsicem, gde je rodjen Vuk Karadzic. Udaljeno 3-4 km od planina Iverka i Cera gde su bile slavne bitke iz 1.sv.rata. Takodje udaljeno par kilometara od planine Gucevo gde je bila slavna bitka na Drini, posle Cerske a pre Kolubarske bitke i Mackov kamen, jedna od najkrvavijih bitaka na vrhu planine (tu su poginuli Ribnikari) poput bitke na vrhu Kajmakcalana gde su izginule hiljade.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja