subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.02.2020. u 20:00 Aleksandra Isakov

Informatičari na stazama Nikole Tesle

Četvorica subotičkih informatičara dobila su prvu nagradu za sistem naprednog preporučivanja sadržaja, i ovo rešenje je jedan korak ka stvaranju alata za „lektorisanje” teksta na srpskom jeziku
Борко Растовић, Стеван Острогонац и Тибор Рац (Фото: А. Исаков)

Subotica – Ove godine prvu nagradu na konkursu „Stazama Nikole Tesle” Saveza inženjera i tehničara Srbije osvojila je grupa informatičara koju čine dr Stevan Ostrogonac, Tibor Rac, Robert Hajnal i Borko Rastović. Nagrađeni su za ideju naprednijeg sistema za automatsko generisanje preporuka koji obuhvata korišćenje različitih tipova podataka kojima raspolažu sajtovi za elektronsko poslovanje. Tema ne govori mnogo onima koji nisu u svetu informatike, ali ako se pojednostavljeno kaže – omogućava korisnicima da lakše pronađu oglas, sadržaj koji traže, a na osnovu njihovih i prethodnih interesovanja ljudi za koje sistem proceni da su im slični – postaje jasnija.

„Sistem za automatsko preporučivanje sadržaja je intuitivna stvar. To je algoritam koji vam servira sadržaj na sajtu u skladu sa onim što taj sistem pretpostavlja da je vaše interesovanje, a na osnovu onoga što ste ranije gledali, na osnovu ključnih reči unetih u pretrage. Mi smo napravili poboljšanja postojećeg algoritma. Zato nagrada nije vezana samo za ideju već za čitav kontekst i sistem koji je razrađen pre nego što smo došli do naučne dimenzije ovog projekta”, kaže za „Politiku” dr Stevan Ostrogonac.

Nagrađena grupa informatičara zaposlena je u privatnoj kompaniji u Subotici, a rad na stvaranju novog sistema dovoljno osetljivog da prepozna potrebe korisnika otpočeo je, naravno, kao deo komercijalnih potreba firme. Korisnici kompjutera prepoznaće u ovom opisu da su to one reklame, to jest sadržaji koji ih „prate” neko vreme nakon što su pretraživali određeni pojam. U isto vreme, ovaj fini instrument pomaže korisnicima da lakše dođu do onog što traže, i na tome je pre dve godine počeo da radi Tibor Rac, zadužen za rad sa klijentima. Međutim, kaže Borko Rastović, menadžment kompanije im daje odrešene ruke da nastave sa istraživačkim radom i tada im se u timu pridružuje i Stevan Ostrogonac koji je pre toga radio na Fakultetu tehničkih nauka.

„Mi smo radili analize tekstova oglasa, strukturiranih podataka koje prikupljaju osobe zadužene za to, kao i interakcije korisnika sa sadržajima. Poboljšanje tog sistema podrazumeva i značajne tehničke probleme, jer se radi o velikim skupovima podataka, pa iako je teorijski ovakav algoritam mogao da se definiše i pre 50 godina, za realizaciju su bili potrebni današnji računari”, nastavlja Ostrogonac.

Inovativni deo njihovog rešenja odnosi se na obradu teksta u slobodnoj formi, a to je upravo oblast u kojoj informatičari nisu još dovoljno uradili kada je u pitanju srpski jezik. „Ovo je sada iskorak ka mašinskom učenju i ka nauci o podacima”, kaže Rastović.

„Za analizu teksta na srpskom ne postoje dobri alati koji su slobodni za upotrebu i potrebno ih je obezbediti, jer je to važan faktor u očuvanju našeg jezika i kulture”, kaže Ostrogonac koji se i na FTN-u bavio govornim i jezičnim tehnologijama. Sagovornici „Politike” ističu da za sve svetske jezike ovakvi alati već postoje i oni se baziraju, pre svega, na velikim bazama tekstualnih podataka. Takva baza za srpski jezik ne postoji. „Nemamo adekvatne jezičke resurse. Iako oni postoje u Srbiji, zatvoreni su, nedostupni informatičarima. Ključna stvar u daljem razvoju jezičkih alata je da se podaci otvore, da se otvore anotirane baze tekstova i drugi resursi koji mogu biti korisni za istraživanje. Kada bismo imali nekakvu združenu bazu podataka, kada bi svaki sajt dao podatke na nivou Srbije, to bi bio neverovatno koristan i moćan alat za razvoj jezičkih aplikacija i tehnologija”, kaže Ostrogonac.

Stvaranjem ovih alata dobili bismo i za srpski jezik program za lektorisanje teksta, na nivou kvaliteta na kom su takvi alati za engleski i druge svetske jezike, odnosno mogli bismo formulisati jezički model koji osigurava pravopisnu i gramatičku ispravnost poruke. „To bi moglo da pomogne i u komunikaciji na društvenim mrežama, gde je način izražavanja prilično degradiran”, kaže Ostrogonac.

Komentari0
14bbf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja