subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 23.02.2020. u 23:30 Mladen Kremenović
RAZGOVOR NEDELjE: MILORAD DODIK, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske

Imamo ustavno pravo da se rešimo stranih sudija

Želimo zemlju u kojoj nećemo sa strahom čekati odluke sudova o statusu. U Dejtonu smo prihvatili BiH, ali ne ovakvu i ne da budemo ponižavani
(Фото М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Dobronamernost se ne isplati u BiH, to se ovde shvata kao naivnost. U Sarajevu ne možete zastupati takvu politiku, tamošnji sklop naprosto gura u konflikte. Skrcali su nas u ovo blato koje se zove BiH i mi tu treba da vidimo prosperitet, a svi smo svesni da svakog dana sve više tonemo, rekao je Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske.

„Nas pojam ’bosanski građanin’ ne zanima. Mi BiH ne doživljavamo kao našu zemlju, za nas je Republika Srpska naša, kao i Srbija”, rekao je Dodik za „Politiku”.

On uverava da je Srpska s dobrim namerama ušla u ovaj mandat, te da na dužnosti u Sarajevo nisu slučajno poslati nekonfliktni ljudi posvećeni ekonomskim rešenjima, ali da druga strana, očito, ima suprotne želje. Kaže da je cela ujdurma oko odluke Ustavnog suda BiH u vezi s poljoprivrednim zemljištem upravo takva, pa je i RS donela svoj odgovor – kao reakciju, te odredila mere u sklopu kojih će se sve aktivnosti voditi isključivo u institucijama.

Zapadnim predstavnicima je, dodaje, uprkos njihovom nerazumevanju za srpsku politiku povratka na izvorni Dejton, otvoreno rekao da neće odustati od legitimne borbe za nacionalni identitet i da će RS ostati na svojim pozicijama sve dok se sporna odluka o poljoprivrednom zemljištu ne povuče, i dok strane sudije ne napuste BiH. Preneo im je, dodaje, i to da je RS veoma frustrirana radom Ustavnog suda, ali napominje da od njih nije dobio odgovor na pitanje koje im je uputio: „Kako mi da prihvatimo odluku da je 9. januar sporan, a da sudije, eto, misle da to nije 1. mart, iako svi znamo šta Srbi misle o datumu kada je održan referendum o otcepljenju od Jugoslavije? Šta su to nego dvostruki aršini. Nalazimo se u jednom delikatnom trenutku kada se razgovara o tome kako će BiH izgledati u narednih dvadeset godina”, kaže Dodik.

Velika previranja nastupila su posle stava Ustavnog suda da ospori Srpskoj pravo da uknjiži poljoprivredno zemljište na svojoj teritoriji.

Mi ne možemo da prihvatimo nepravno ponašanje okupacijskog suda. Da li je moguće da taj sud presuđuje o titularu imovine? Umesto da određuje da li je nešto u skladu s Ustavom ili nije. Ovde je na sceni arogancija i prepotencija pojedinih faktora. Razgovarao sam s jednim važnim predstavnikom zapadne zemlje i kada sam mu rekao da mi nismo protiv BiH u skladu s Ustavom BiH i izvornim rešenjima Dejtonskog sporazuma, on kaže kako izvorna rešenja nisu moguća. Oni sve znaju i presuđuju. Njima je na prvom mestu funkcionalna BiH, a nama autonomija RS. Ono što nam se nudi jeste BiH koja nam ništa nije dala, već samo oduzimala. Od nas se traži da takvu praksu pozdravljamo, pa još i da uživamo u tome. Naravno da je to nemoguće. Hrvati su, kao i Srbi, očajni jer su degradirani. I od njih očekuju da aplaudiraju lošim rešenjima koja dolaze iz Sarajeva. To je patološka situacija čiji je razvoj jako teško predvideti.

Imovina pripada entitetima. U Ustavu piše da BiH pripada samo ono što joj je izričito dato. A nigde ne piše da ima imovinu. Visoki predstavnik Pedi Ešdaun izmislio je 2005. zabranu raspolaganja pojedinom imovinom, bez ovlašćenja da to uradi. Koristio je moć međunarodne zajednice da nam zabrani raspolaganje kasarnama i vojnom imovinom. A onda su na to kalemili i širili spisak, stvarajući osnov za ovakvu odluku suda. Sve to rade ozbiljni stratezi i smutljivci iz međunarodne zajednice. To je podvala jer da pitanje imovine nije rešeno Dejtonom mi u entitetima ne bismo mogli da sprovedemo privatizaciju. Valjda je to veće bogatstvo nego ovaj deo zemljišta o kom pričamo. Mi smo hteli da regulišemo pitanje poljoprivrednog zemljišta kao u Brčko distriktu i Federaciji BiH, što im nismo sporili. Brčko upravlja zemljištem na svojoj teritoriji, a distrikt je vlasništvo dva entiteta. I visoki predstavnici, i Ustavni sud ranije su potvrdili da je imovina vlasništvo entiteta. Ali je Ešdaun započeo centralizaciju i počeo da nameće rešenja koja su stvarala BiH mimo Dejtona, kakvu mi ne prihvatamo, jer ona nije naša.

Skupština RS konstatovala je da neće prihvatiti odluku Ustavnog suda. Znači li to da će katastri početi da knjiže zemljište na RS.

Taj okupacijski sud transferisao je pravo na imovinu na zajednički nivo. To bi trebalo da znači da nivo BiH treba da odluči kako tu imovinu titulirati. Srbi za to neće glasati, nema šanse da dobiju to rešenje. U RS nesmetano nastavljamo s tom vrstom priče, kao da se ništa nije desilo. Ko može da nam zabrani? Da nas neće progoniti Sud i Tužilaštvo BiH zato što provodimo vlastite zakone? Pa bi sad te institucije, stvorene bez ustavnog osnova, trebalo da nas progone zato što provodimo vlastite zakone, bazirane na Ustavu koji su oni izvitoperili. To je logika i način vladanja u BiH. To je takva dekadencija i danas su intencije iste kao u vreme Turske i kasnije Austrougarske i Benjamina Kalaja – da nema Srba, srpskog jezika, da postoje Bosanci i bosanski jezik. Srbi nemaju ništa, pa još nisu ni narod. Samo naivni mogu da misle da se nešto promenilo. Ili oni kojima nije stalo do toga kom narodu pripadaju. Ne radimo ništa protiv Ustava, niti protiv mira.

Odgovor RS bio je da nema odlučivanja u organima BiH do dogovora, iz sveta stižu zamerke.

Mi idemo na sednice, naš posao se ne menja. Naše pravo je da odlučimo o tome kako da glasamo, niko nas ne može naterati. Mi smo demokratski odlučili da ne glasamo ni za jednu odluku. To je stvar protesta na nepravdu koja nam se čini u kontinuitetu. Niko ništa nije blokirao. Sednice se održavaju, i ja sam bio na sednici predsedništva i odlučivao. To se nekima ne sviđa, ali ni meni se mnoge stvari ne sviđaju. Ne treba da računaju na promenu stava. Mi smo dve strane – RS i FBiH, a oni imaju interese da nas nema. Nama bošnjački faktor ne smeta ali ne prihvatamo da nam nameću svoja rešenja. Mi nikome ništa ne namećemo. BiH je zadata Dejtonom i Ustavom, nađite jedan primer gde smo mi nešto degradirali. Oni otvoreno odbijaju dejtonsku obavezu da se utvrdi međuentitetska linija razgraničenja. Međunarodnoj zajednici to ne smeta. Incko će pisati Savetu bezbednosti o mojim izjavama po medijima, ali neće o odbijanju Bošnjaka da se utvrdi linija razgraničenja. Odluka okupacionog suda je usmerena na uništenje RS. Krenuli su od simbola i osporavanja grba, himne, zastave i Dana RS, sada su ušli u osporavanje imovine, ispipavaju kako reagujemo, da bi nastavili da oduzimaju šume, reke, škole, vrtiće... Samo nas degradiraju, pa će nam za most preko neke rečice u nekom selu trebati dozvola Sarajeva. Da ne govorim o kapitalnim projektima poput hidroelektrana ili velikim mostovima. S ovim zemljištem sad hoće da nam kažu da ćemo od Sarajeva morati da tražimo saglasnost ako hoćemo da pravimo auto-put. Tu nije kraj, ako sve to izuzmu, ni prihodi više neće biti u Banjaluci koju svode na provinciju. Neki ovde ne žele to da vide, okreću glavu. Banjaluka nikad nije bila finansijski centar u ovom obimu. Kada nam uzmu nadležnosti, za njima ide i budžet. Amerikancu su odmah skočili da nešto regulišu jer znaju o čemu je reč. Ali da su sto puta Amerikanci ne može ovo da prođe.

Najavili ste da ne isključujete RS-egzit ako ne bude spremnosti za razgovor. Da li je to realno, mnogi već koriste tezu o secesiji da naruže RS.

Precizno sam rekao zbogom BiH, ako ne bude razumevanja da se odnosi urede. I dalje mislim da je to opcija. Da li je realno? Zapad stoji sa silom, prete sankcijama za pojedince. Kada sam govorio o RS-egzitu mislio sam na ukupan proces. Kako će postojati BiH kada u njoj nema odlučivanja? Kako će odlučiti Bosna, ako u njoj ne odlučuju svi? Kakva je to onda zemlja? U tom pogledu jeste moguć proces o kom sam govorio. Ako nema odlučivanja, šta je to nego „zbogom”, ali ponekad se ne mora sve ni objašnjavati. To nije projekat separacije, mi hoćemo izvorni Dejton ili da se tome što više približimo i budemo jasno pozicionirani kao RS. Mi smo u BiH ugurani na silu, ništa što je vezano za tu zemlju ne doživljavamo kao svoje. U Dejtonu smo prihvatili BiH, ali ne ovakvu i ne da u njoj budemo ponižavani. Nisam secesionista, mogu da ispredaju svakakve teorije, ali ovo je borba za položaj RS. Da više prestanemo da živimo u zemlji u kojoj ćemo sa strahom čekati odluke okupacijskih sudova.

Srbi i Hrvati nude rešenja o Ustavnom sudu. Jesu li Bošnjaci tu izolovani, ako je to uopšte moguće imajući u vidu međunarodnu podršku koju imaju?

Nisam baš siguran u tu podršku, pre će biti da je to njihova farsa. Svi su na Zapadu umorni od njih. Ovde Zapad brani svoj koncept, a ne samo Bošnjake. Njima ta lagodnost, naravno, odgovara jer očekuju da im neko spolja rešava probleme. Hrvati i Srbi godinama razgovaraju o stranim sudijama. I opet Bošnjaci neće o tome da razgovaraju. Sada opet nudimo, a na njima je da izaberu. Da čujemo šta je njihovo rešenje. Da ostanu strane sudije? To nije alternativa. Imamo ustavno pravo da se rešimo stranih sudija. Naš predlog je da troje stranih sudija zamene domaći vrhunski pravnici, tako što će ih Predsedništvo BiH predložiti, a potvrditi Dom naroda. Bošnjacima je to sjajna prilika da se založe za BiH. Ne volim tu temu, ali više se mi time borimo za suverenitet BiH nego oni koji zagovaraju da BiH ostane podanička zemlja. Trebaju im stranci jer očekuju nova rešenja o oduzimanju naših prava. Neće da uvaže Hrvate, biraju im člana Predsedništva, a očekuju od Hrvata da kažu kako je to sjajno, nama bi da oduzmu imovinu, a mi da ih hvalimo kako su lepi. Sve je to apsurdna situacija izuzimanja osnovnih prava a mi samo dobri samo ako ćutimo.

Kako gledate na dešavanja u Crnoj Gori. Posebno s aspekta potencijalne krize u BiH. Da li vas brine toliko kriza na tako malom prostoru, za koje mnogi smatraju da im je zajedničko osporavanje srpskih prava.

Situacija u Crnoj Gori je nepravedna za nas Srbe. Smatram da mirni protesti koji se dešavaju jesu odbrana od jedne osione državne odluke koja nije uvažavala bazične interese tih ljudi. Verujem da je moguće da se to pitanje reši tako što će se taj zakon poništiti, a potom ući u proces i demokratski rešiti to pitanje. Podržavam pravedne zahteve SPC. Za Srbe na ovim prostorima je najvažnije da nema rata i on je nemoguć. Priče o ratu u BiH su obična podvala, ako u tome ne učestvuje NATO ili neko sa strane. Kako bi Bošnjaci napali i s čim, kako bi doneli odluku? U Predsedništvu BiH ne mogu, kao ni u federalnim institucijama, jer tamo ne bi glasali Hrvati. Njihov MUP nema pravo da uđe u RS. Vojska bi se raspala u istom trenutku jer bi srpski vojnici uvek poslušali RS. Sve što bi Bošnjaci mogli da urade bilo bi nelegitimno. A RS za sukobe apsolutno nije zainteresovana, nemamo ama baš nikakve aspiracije. Pripadnici naših bezbednosnih službi neće ići u FBiH, mi ostajemo na prostoru RS, a koliko znam isto misle i Hrvati. Ovde su jedini ekspanzivni faktor Bošnjaci i oni stalno govore o sukobima. Na primer, Željko Komšić i Šefik Džaferović. A niti nas mogu napasti, niti imaju čim. Druga dimenzija bila bi da se pojavi međunarodni faktor. Ali verujem da konstelacija u svetu ne ide u prilog angažmanu bilo koga u tom smislu. NATO u svojim osnovnim ciljevima za BiH kaže da je spreman da čuva mir. A politička rešenja su stvar za nas, a ne za NATO. Narod treba da bude spokojan. Postoje neke mere da nas ugroze finansijski, to možda jeste moguće, ali i to treba izbeći. Ali ni to ne treba da bude motiv da ostanemo potlačeni i omalovaženi.

Kako komentarišete navode da vas je povodom predloga opozicione rezolucije o dešavanjima u Crnoj Gori zvao Milo Đukanović i pretio zabranom ulaska ako se ona izglasa?

Vi ste ozbiljan list, nadam se da se nećete povoditi za izmišljotinama. To su obične budalaštine opozicije, valjda misle da su ispali pametni. Istog dana na sednici Predsedništva potegao sam pitanje zaštite nacionalnog interesa, kako bih onemogućio dolazak Đukanovića u posetu BiH jer smatram da za to nije trenutak. Njegov dolazak bi dodatno ponizio srpski narod. U uslovima kada našem narodu uzimate dostojanstvo i pokušavate oduzeti imovinu u Crnoj Gori nije prihvatljiv dolazak predsednika te zemlje kako bi odavde slao poruke protiv srpskog naroda.

Komentari32
f7409
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mile
Znas kako izreka kaze: " Tvoje pravo je u bunaru "... Nema Mile vise Ustava, prava,pravde,UN...to je proslost !!! Zato Mile smiri strasti,jer je RS samo jedan od tri "podstanara" u BiH. Ili se prilagodi,ili napusti podstanarski status, jer neces uspeti da ona dva "podstanara" izbacis !!! Nemoj se igrati vatrom, jer Srbi nikad nisu znali da je vatra opasna !
Trifun
Jedino pravedno i dugorocno resenje nacionalnog pitanja Srbima iz exYU jeste da se Srbina/Republici Srpskoj u BiH priznaju ista prava kao Albancima u AP KiM..Ako se Albancima u Srbiji/na KiM nacionalnoj manjini, priznaje pravo na samoopredelenje,onda time pre isto pravo na samoopredelenje traba priznati Republici Srpskoj/Srbima u BiH(konstitutivnom narodu)..Zapad radi sve suprotno od toga.Da li slucajno ili namerno?Insistiraju na "nezavisnom Kosovu",a hoce da ukinu Republiku Srpsku!?
Sara
@ekica, zasto bi to mi trebvali da tezimo Njima?Navedite jedan valjan razlog! Da nisu izazvali rat devedesetih na Balkanu, mi bi daleko ekonomsko bili ispred EU.Nemojte mi niocijoj dobroti molim vas....
ekica
Političari deklarativno apsolutnim konsezusom podržavaju put ka EU. Faktičko stanje na terenu netreba opisivati jer je vidljivo i vrapcima na grani gdje ide omladina. Ima jedna velika razlika između nekadašnjih ovakvih odlazaka na zapad i ovih današnjih. Ovi koji danas odlaze nemaju namjeru da se ikada vrate ovamo. Zbog toga sam rekao bolje dovesti EU ovamo nego obratno. Tu ponajprije mislim na pravo, pravdu ...
Sara
@Slavisa Gavrilovic, kako bi se Nemci osecali da im u ustavnom sudu glavnu rec vodimo mi sa Balkana?Da li bi se slozili sa tim?
Славиша Гавриловић
Не разумијем, ни је нисам за стране судије. Али нисам само за искључивање страних судија. Мора у Уставном суду бити остварена заштита Републике Српске од прегласавања. Друго шта је надлежност тог суда, да мијења Устав или да се иѕјашњава о уставности закона. Какав је однос уставног суда на нивоу БиХ и ентитетских устава. Зашто су у његовој надлежности такони које доносе ентитети?
ekica
Da li mi težimo ka Njemačkoj ili Njemačka treba da teži k nama?
Леон Давидович
Претпоставимо, теоријски наравно, да је неко са постављањем страних судија могао имати и добру идеју рачунајућу да ће те судије бити објективне и тако спречити субјекзивизам домаћих судија који се могу ставити у интерес домаћих политичара. Но, догодило се супротно , стране судије крше Устав БиХ као и домаће и тако је њихова делатност по устав била штетна, а не корисна и у служби заштите устава. За такав рад не критикује их ни Високи представник ни западне амбасаде па је онда све јасно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja