ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14

Grob crnogorskog mitropolita Joanikija još je tajna

Pretpostavlja se da je crkveni velikodostojnik sa sedamdesetak sveštenika iz Crne Gore streljan 1945. kod Aranđelovca, ali, kako kaže istoričar Srđan Cvetković, nije postojala volja da se do kraja istraži gde su oni skončali i mesto dostojno obeleži
Autor: Jelena Čalijanedelja, 23.02.2020. u 20:00
Ми­тро­по­лит Јо­а­ни­ки­је (Фо­то Епархија будимљанско-никшићка)

Pominjan je nedavno na litiji u Pljevljima, setio ga se njegov naslednik na tronu mitropolita crnogorsko-primorskih, Amfilohije. Molitveno ga pominje i slavi Srpska pravoslavna crkva od 2000. godine, kada je pridružen redu svetih. Ipak, 75. je godina kako se ne zna gde je grob Joanikija (Lipovca), mitropolita crnogorsko-primorskog, za kojeg se pretpostavlja da je skončao ovde, u Srbiji, zajedno sa sedamdesetak sveštenika Srpske pravoslavne crkve iz Crne Gore.

Dugogodišnji profesor cetinjske Bogoslovije i Prve muške gimnazije u Beogradu, episkop Joanikije, ustoličen je za mitropolita crnogorsko-primorskog u februaru 1941, mesec i po dana pre italijanske okupacije Crne Gore. Komunisti su još u tim ratnim godinama u srpskoj crkvi videli neprijatelja svoje revolucije, kaže dr Jovan Janjić, koji je i autor knjige „Srpska crkva u komunizmu”. Mitropolit Joanikije, podseća naš sagovornik, izvestio je 1944. Sinod da je „komunizam ovamo nanio velika zla narodu”, pišući da je 17 sveštenika ubijeno, a da je mnogo crkava i manastira porušeno i popaljeno. Posle oslobođenja Cetinja krajem 1944. godine, mitropolit Joanikije s grupom od sedamdesetak sveštenika i narodom zajedno s jedinicama Pavla Đurišića napušta Crnu Goru i preko Bosne stiže u Sloveniju, gde su ih u maju 1945. godine zaustavili partizani. Masovno su streljani i ubijani na Zidanom mostu, u Kočevskom Rogu i drugim mestima u okolini Maribora, a mitropolit Joanikije, pretpostavlja se, sproveden je u Beograd, a zatim u Aranđelovac, gde je ubijen.

– O tome je u knjizi „Ljudi i događaji” pisao visoki komunistički funkcioner Dušan Čkrebić, koji je držao do časti. On je preneo dijalog između generala Peka Dapčevića i mitropolita Joanikija u kojem general optužuje mitropolita da je izdajnik, a na reči velikodostojnika da mu je spasao majku iz italijanskog okupacionog logora u Albaniji, Dapčević odgovara da je i to dokaz da je služio okupatoru. Čkrebić je zapisao da je mitropolit Joanikije streljan u Aranđelovcu 1945. i da mu se grob ni danas ne zna, opisujući to kao besmislenu odluku euforičnog pobednika. Potpuno se slažem sa Čkrebićem da je krajnje vreme da državni organi Srbije obelodane gde se nalazi grob mitropolita Joanikija. To bi bio civilizacijski čin – ističe Janjić.

Istoričar dr Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju opisuje događaje iz zime 1944. na 1945. godinu kao veliku nacionalnu tragediju i epsku priču o petnaestak hiljada ljudi koji su se povlačili iz Crne Gore prema Sloveniji na kraju rata, plašeći se odmazde pobednika u građanskom ratu.

– Naš rat, osim što je bio antifašistički, bio je u velikoj meri i građanski. U toj koloni koja se protezala kilometrima pretežno su bili civili, jedan odred Pavla Đurišića i sedamdesetak sveštenika s mitropolitom Joanikijem. Veliki broj njih streljan je u Sloveniji, gde su ih saveznici izručili partizanskim jedinicama. Drugi deo ljudi, među njima i mitropolit crnogorsko-primorski sa sedamdesetak sveštenika, a jedan od njih bio je rođeni brat Svetozara Vukmanovića Tempa, Luka, uhapsile su partizanske jedinice. Priča ide da su oni vraćeni u Srbiju i streljani u okolini Aranđelovca podno Bukulje. Gde su tačno streljani, nije dovoljno istraženo, niti je postojala volja da se ovde u Srbiji ta priča do kraja istraži – kaže Cvetković, koji je inače bio sekretar Komisije za tajne grobnice, a koja je prestala s radom 2015.

On ističe da su u Sloveniji grobnice većim delom otkrivene i obeležene zahvaljujući radu državne komisije, višedecenijskoj organizaciji i solidnom budžetu koji im je bio na raspolaganju.

– Što se tiče Srbije i naše komisije, nešto se radilo, ali se izbeglo da se ide do kraja, ako ništa drugo, makar ka obeležavanju tih mesta. Ima u tim masovnim grobnicama i onih koji su činili zločine, ali u ogromnoj meri to su ljudi koji su se u jednom istorijskom trenutku nalazili na drugoj strani, koji nisu imali neke grehe koje bi trebalo kazniti smrtnom kaznom. Niko se u Srbiji još nije usudio da temeljno istraži, pristojno i civilizacijski obeleži grobove tih ljudi. A ima u našoj zemlji dvestotinak tajnih grobnica, među kojima je i ona u kojoj počiva mitropolit Joanikije i sveštenici iz Crne Gore. Oni su stradali na pravdi Boga, nikome nisu naneli zlo zbog kojeg bi morali biti na taj način ubijeni, a naročito ne zbog kojeg bi trebalo da budu osuđeni da im se ni grob ne zna – navodi Cvetković.

On je uveren da kada bi se uključili svi državni resursi, otkrila bi se lokacija ove masovne grobnice, ali bi to podrazumevalo organizovan državni napor po modelu kako je to urađeno u Sloveniji, a ne napore grupe entuzijasta čiji su pokušaji bili unapred osuđeni na neuspeh.

– Za razliku od groba Draže Mihailovića, te grobnice su uglavnom masovne i bile su u tom vremenu neka vrsta javne tajne, tako da kada bi neko hteo ozbiljno da se bavi, ne bi bilo tako teško da se one lociraju i makar obeleže. A postoje i savremeni uređaji pomoću kojih bi se to lakše istražilo. To je civilizacijsko pitanje, kako se ophodimo prema mrtvima, bez obzira na to kojoj strani oni pripadali. Neuređenost našeg društva vidi se i u odnosu prema tim masovnim grobnicama, po kojima danas gazimo – ističe Cvetković.


Komentari49
2859e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Сваки пут се уверим само колико је ревизионизам историје на сцени.Јасно сам рекао да је у целој историји онај ко је сарађивао са окупатором неке државе сматран издајником, а онај ко се бори патриотом. Ревизионисти називају НОП управо као и квислинзи у другом светском рату комунистима што није тачно. НОП је био широк покрет патриота и антифашиста различитих идеолошких погледа КПЈ је успела уз помоћ НОП-а доћи на власт , а то што су радили сирови екстремно настројени припадници КПЈ је њихов злочин
Trifun
@Leon ZASTO je u Srbiji najveci broj streljanih,u apsolutnom iznosu i u odnosu na ukupan broj stanovnika? I u drugim zemljama,u kojima je uveden komunizam,su likvidirani "klasni neprijatelji":U Rumuniji je ubijeno nekoliko stotina ljudi,Mađarskoj i Poljskoj nekoliko hiljada,u Bugarskoj oko 10.000..U Srbiiji je Ozna posle rata ubila oko 60.000 ljudi.Broj nije konacan jer nisu ukljucene zrtve iz Beograda,Kragujevca,Sapca..,za koje nisu pronadjene "Knjige streljanih".Ukupan broj je cca 100.ooo!!??
Preporučujem 3
Леон Давидович
@ Trifun Да су стрељали све оне који су им били противници мало ко би од југословенских народа остао у животу. Наравно уопште не сумњам да су погубили и недужних људи. Ревизионисти историје само се баве КПЈ, а не сећају се колико је НДХ убила свештеника СПЦ.Бројни свештеници СПЦ учествовали су у НОБ-у, Ју их је заборавила, али бар им је обновила спомен цркву у знак сећања на прву скупштиу свештеника СПЦ.После деведесетих нема више ни тзе цркве ни иккаквог сећања на свештенике учеснике НОБ-а
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Игор Г.
„Леон Давидович“ Жалонсно је да страшне злочине против човечности називате грех и зло, како бисте их ублажили. Основа комунистичких злочина после 09.05.1945, а у Србији после 20.10.1944, је идеолошка борба револуционарним терором убијањем идеолошких неистомишљеника зарад насилног освајања власти. Једно је Леоне отворена сарадња са окупатором на пример: Љотић, Пећанац, Драги Јовановић и слично, а друго убијање без доказа да је неко био сарадник.
Trifun
Strasne zlocine su pocinili Brozovi komunisti u borbi za vlast.Antifasisticku borbu Srba protiv okupatora zloupotrebljavaju za sprovodjenje komunisticke revolucije.U borbi protiv "klasnih neprijatelja"na meti su bili SPC i njeni svestenici u sprovodjenju etnickog inzenjeringa:Stvaranje instant nacija od delova srpskog n.korpusa(zapisano u Programu KPJ iz Drezdena).Smetala im je SPC,kao sto sada smeta Milu u Montenegru u stvaranju "novog nacionalnog identiteta"Montenegrina..Kao sto smeta NATO-u..
Trifun
U stvaranju hibridne CG nacije,asimilacijom tamosnjih Srba,na meti je SPC u CG.Posle likvidacije Joakinij, mitropolia MPC i SPC svestenika,krenulo se na rusenje SPC crkava i pretvaranje u stale i konjusnice.Na Lovcenu je srusena Njegoseva zavetna kapela,kao simbolu srpske pravoslavne CG i podignut faraonski mauzolejm,da se vlasi ne dosete,koji nema nikakve veze sa Njegosem..U Makedoniji Broz osniva tkz "MPC',otimajuci imovinu SPC..Po tom modelu sada radi Milo,koji pokusava da napravi "CPC"..
Preporučujem 9
Леон Давидович
У рату нема стране која неће починити какав грех, какво зло. Али, и целој историји света када неки непријатељ нападне неку земљу онда они који је бране називају се патриотима, а они који сарађују са непријатељем називају се издајницима.И правило је да углавном онај ко победи у рату добије и власт. Тако је било и у Другом светском рату на југословенском ратишту.Шта је мотивисало Јоаникија и многе друге да сарађују са фашистичком Италијом и Немачком и да се на крају све заврши како се завршило?
Trifun
@злогука сорта Najbolji i konkretan primer (ne jedini) onoga o cemu pisete je "Martovski sporazum"(1943.g) izmedju Brozovih partizana i Nemaca/ustasa.."Sporazum" prave,ocekujuci iskrcavanje saveznika na Jadranu,sto ni jednima ni drugima ne odgovara.Partizani se plase da ce se sa saveznicima vrtiti Kralj,pa pevaju "Partizani spremte mitraljeze da bijemo Kralja i Engleze".Znaci da je Brozu/partizanima borba za vlast glavni cilj i da zloupotrebljavaju antifasisticku borbu za ostvarenje tog cilja..
Preporučujem 4
злогука сорта
Леон Давидович@ Ваша грешка лежи у томе што мислите да комунистичка војска није сарађивала с окупаторима. Или да је мање сарађивала него друга страна. Комунисти су од почетка били у грађанском рату за власт, то им је био стари и ГЛАВНИ циљ. И, они не би победили да за њих није победио Совјетски Савез и да ЈВуО није остављена на цедилу од савезника и њени остаци у Словенији предати на масовно убиство комунистима. Кад се рат завршио, Черчил који га је добио је изгубио власт, ваше правило не важи.
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
Nebojša Joveljić
Pa sad, priča da je u grupi sa mitropolitom Joanikijem bilo “sedamdesetak sveštenika” i da su svi, bez sudjenja, streljani u Arandjelovcu zvuči prilično nevjerovatno. Ostade li tada i jedan sveštenik živ u Crnoj Gori, u kojoj, ja vjerujem, ni dan danas nema sve ukupno toliko sveštenika?
Nebojša Joveljić
Pravoslavno sveštenstvo Crne Gore je 1941. godine brojalo 202, islamsko 71, a rimokatoličko 41 pripadnika (ukupno 314). U godini kad sam ja rodjen, 1953, pravoslavnih sveštenika je u Crnoj Gori bilo 80, islamskih 82, rimokatoličkih 34 (ukupno 196), a 1957. godine prvih je bilo 53, drugih 23 i trećih 31 (ukupno 107). Godine 1949, časnih sestara je u Crnoj Gori bilo 21, 1953. bilo ih je 84, 1958. 138, a 1963. 142. Vidi: Mr Zvezdan Folić, Socijalni sastav sveštenstva u Crnoj Gori 1957.
Preporučujem 9
Синиша
У Црној Гори тренутно има око 600 свештеника, монаха и монахиња. Почетком 90'-тих је било 20. Комунисти су у периоду после 45-те убили 150 свештеника и монаха. Зато нека те не чуде податци из текста.
Preporučujem 21
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja