sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:07
NEZVANIČNI NAZIVI LOKACIJA I ZGRADA

Sastanak kod „Lole”, na utakmicu u „Pionir”...

Mnoge lokacije, zgrade i zdanja na prvi pogled možda nemaju mnogo toga zajedničkog, ali jedan detalj i te kako ih povezuje – imena koja nikada nisu bila zvanična ili jesu nekada, ali su odavno izmenjena
Autor: Dejan Aleksićnedelja, 23.02.2020. u 21:21
Па­ла­та „Бе­о­град” (Фо­то А. Ва­си­ље­вић)

Poslom ili u kupovinu ide se u „Beograđanku”, pazari se na Bajlonijevoj i Cvetkovoj pijaci, od kuće do posla i obrnuto svakodnevno se prelaze Brankov i Pančevački most. Beograđani znaju da ugovore sastanak kod „Lole”, „Žagubice” ili „kod konja”, ali mnogi među žiteljima glavnog grada nikako da se naviknu na novu centralnu železničku stanicu „Prokop”.

Ove lokacije, zgrade i zdanja na prvi pogled možda nemaju baš mnogo toga zajedničkog, ali jedan detalj i te kako ih povezuje – navedena imena zgrada, pijaca, ulica... nikada nisu bila zvanična ili jesu nekada, ali su odavno izmenjena. To ih, ipak, nije sprečilo da se toliko ustale da se na ona zvanična gotovo i zaboravilo.

Naslednici starih kolosa

Brankov i Pančevački most decenijama su među saobraćajno najopterećenijim gradskim saobraćajnicama. Ali, vezuje ih još nekoliko činjenica. Nastali su na temeljima prethodnih velelepnijih rečnih kolosa – Brankov na stubovima čuvenog Mosta kralja Aleksandra, verovatno najlepšeg koji je Beograd ikad imao, a Pančevački je nasledio raniji lučni Most kralja Petra Drugog.

„Pan­če­vac” ni­kad ni­je pro­me­nio svoje zva­nič­no ime – Most Cr­ve­ne ar­mi­je   (Fo­to D. Je­vre­mo­vić)

Oba prvobitna mosta podignuta su uoči Drugog svetskog rata i bili su prve stalne drumske ćuprije u prestonici, ali porušeni su u toku rata. U posleratno vreme dobili su naslednike u vidu Brankovog i Pančevačkog mosta. Ubrzo pošto je podignut novi dunavski most u Beogradu komunistička vlast nadenula mu je ime Most Crvene armije. Ali, među Beograđanima to ime nikada nije zaživelo. On je postao Pančevački ili još popularnije „Pančevac”, prema gradu ka kome vodi. Prema raspoloživim podacima, nadležni nikad zvanično nisu promenili zvanično ime ove saobraćajnice.

Sa Brankovim mostom priča je drugačija. Kada se on uzdigao na stubovima nesrećnog, kratkotrajnog Mosta kralja Aleksandra, nazvan je Mostom bratstva i jedinstva. Ni to se nije odomaćilo među žiteljima glavnog grada, koji su most spontano nazvali Brankov. U međuvremenu i nadležni su promenili ime ove saobraćajnice, ali on nije i zvanično postao Brankov nego Most preko reke Save u nastavku Brankove ulice.

Most pre­ko re­ke Sa­ve u na­stav­ku Bran­ko­ve uli­ce   (Fo­to N. Ne­gova­no­vić)

Stometrašica čuvenog nadimka

U vreme čuvenog Branka Pešića imenjak i prezimenjak ovog gradonačlelnika projektovao je zdanje jedne od najviših palata u Beogradu – „Beograđanku” na ukrštaju današnjih ulica Kralja Milana i Masarikove. Sedamdesetih 20. veka u samom srcu glavnog grada SFRJ uzdigla se kula od 101 metra. Ali, kada je otvorena nije dobila ime po kome je svi znamo. Zvanično ime „Beograđanke” u kojoj je bila jedna od najpoznatijih robnih kuća u gradu zvanično se zove Palata „Beograd”. Ko ne veruje može da proveri na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika grada gde je ovo zdanje upisano pod prethodnom zaštitom.

Jednako je poznata i policijska stanica „29. novembar”. Ko je nekim poslom morao da poseti ovu instituciju vrlo dobro zna da je reč o zgradi Policijske uprave za grad Beograd. Ali, Beograđani gotovo da je nikada tako ne zovu. Dobar deo žitelja i dalje oseća emotivnu vezu sa Ulicom 29. novembra koja se već dugo tako ne zove, nego Bulevar despota Stefana. Niko im ne može zameriti na tome jer i pojedine ulične table i dalje upućuju na stari naziv i komunističko nasleđe Beograda.

Beograđani, pogotovu ljubitelji železnice, jednako ne mogu da se naviknu ni na „Prokop”, odnosno naslednicu stare Glavne železničke stanice. Novo centralno železničko čvorište otkako je osposobljeno za domaći i međunarodni putnički saobraćaj trn je u oku putnika. Pogotovu njegovo zvanično ime. Jer „Prokop” se zvanično zove stanica „Beograd centar”, ali kada se pomene putnicima, kao po pravilu reakcija je: „Koji, bre, centar?!”

Neko „Kod konja”, neko kod „Lole”

Zabune nema kada je reč o Trgu republike. Godinama ga građani tako oslovljavaju, ali ipak dobar deo stanovnika prestonice nikada se sa poznanicima neće naći na Trgu niti kod spomenika knezu Mihailu, nego – „kod konja”. Nikada nije bilo jasno zašto je žiteljima glavnog grada prva asocijacija na najpoznatiji gradski pločnik konj, a ne knez koji na njemu jaše, ali ova tačka sastanka prenosi se sa generacije na generaciju.

A, studenti i drugi sugrađani znaju često da zakažu viđanje i kod „Lole”. Ne, nikada nije potrebna preciznija lokacija jer se zna da se misli na jedan od najlepših studentskih domova u Beogradu, onaj u Bulevaru kralja Aleksandra. Ali, začkoljica u ovom slučaju je u tome što Dom „Ivo Lola Ribar” nije „Lola” prilično dugo, već se odavno zove „Kralj Aleksandar Prvi”, kao što se i zvao pre preimenovanja u „Lolu”.

„Pi­o­nir” je za lju­bi­te­lje spor­ta i da­lje „Pi­o­nir”, a ne „Alek­san­dar Ni­ko­lić”  (Fo­to N. Mar­ja­no­vić)

Kada se ovo uzme u obzir, onda je razumljivo sastajanje kod „Žagubice” ili odlazak na utakmicu u „Pionir”. Da, i ovi nazivi su tragovi prošlih vremena kojih Beograđani ne žele da se odreknu. Kafana „Žagubica” na uglu Kraljice Marije i Ruzveltove mlađima je ipak poznatija kao „Tramvaj”, dok bez obzira na generacijske razlike „Pionir” je za sve ljubitelje sporta i dalje „Pionir”, a ne „Aleksandar Nikolić”.

Jednako je teško zamisliti rođenog Beograđanina koji će prihvatiti da mu se omiljena pijaca zove „Skadarlija”, odnosno „Zvezdara”, jer te tržnice za većinu njih su čuvene Bajlonijeva i Cvetkova.

Od „udovice” do „toblerona”

Beograđani nisu odoleli pa su i stambenim zgradama od Banjice, Mirijeva i Palilule do Novog Beograda i Zemuna nadenuli inspirativna imena. Tako je dvomilionski grad dobio „televizorke”, „toblerone”, „mercedeske”, „crvenkape”, „kineski zid”, „pet idiota”, „kiflu”, „testeru” pa i „crne udovice”... Svojevremeno, pre nego što je srušena stara i na njenom mestu izgrađena nova, i jedna benzinska pumpa je imala umetničko ime. To je bila čuvena crvena, sa valovitom nadstrešnicom „Dejtonka” – puštena u rad baš u godini potpisivanja Dejtonskog sporazuma.


Komentari3
08357
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

феликс1956
Додао бих још и да је, за шест солитера у Новом Београду на раскрсници Булевара М. Пупина и улице В. Поповића, већ деценијама одомаћен назив "Шест каплара". Разлог је јасан: кад су изграђени у њима је највише било станова који су припадали тадашњој Југословенској народној армији.
Маштан јадац
Пре него што је саграђена црква светог Марка (1931-1940), на месту данашњих барака у којима је црквена управа, па све до данашњег главног, источног улаза у храм (недалеко од прилаза тадашњем Ташмајданском гробљу и старој капели, срушеној 1942), налазило се вашариште са великим рингишпилом. По том рингишпилу, почетак Фишеклијске улице (данашњи Булевар) београђани су звали "код рингишпила", те отуда потиче шаљиви, двосмислени народски израз "наћи ћемо се у пет код рингишпила".
Бранислав Станојловић
Ја се само сећам аутобуске станице "Ласта" испред цркве светог Марка.
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja