petak, 18.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.02.2020. u 20:00 Rajna Dragićević

Zaboravljene reči srpskog jezika

Neki turkolozi smatraju da u srpskom narodu nije bilo naročitog otpora prema pozajmljivanju i usvajanju turcizama, slično je i s romanizmima, a svedoci smo da nam ni anglicizmi nisu mrski. Izgleda da smo samo slovenske reči proterivali iz srpskog jezika
Рајна Драгићевић (Фото лична архива)

Od sto pedeset hiljada reči savremenog srpskog jezika koje su obrađene u šestotomnom Rečniku Matice srpske, samo dve stotine je onih koje uza se imaju oznaku da potiču iz crkvenoslovenskog, ruskoslovenskog ili ruskog jezika. Ovaj iznenađujući podatak izneo je profesor rusistike Bogoljub Stanković, dodajući da je broj pozajmljenica samo na slovo A u ovom rečniku tri-četiri puta veći od ukupnog broja slavenizama u celokupnom Matičinom rečniku i da ima više turcizama samo na slovo A i B od ukupnog broja slavenizama u svim tomovima ovog rečnika.

Posle pobede Vukove reforme, u srpski književni jezik ušla je narodna leksika, a izbrisan je i zaboravljen leksički sloj slavenosrpskog jezika, koji su sačinjavale srpskoslovenske, ruskoslovenske, ruske i srpske narodne reči. Slavenosrpska leksička mešavina živo se koristila u književnom jeziku tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka. Zaboravivši slavenizme, izgubili smo kulturnoistorijsku vezu sa celom jednom epohom u razvoju srpske duhovnosti.

Nemali značaj u uspostavljanju pokidanih veza s našom jezičkom prošlošću ima Matica srpska, pod čijim okriljem se izrađuje Rečnik slavenosrpskog jezika. Matičini saradnici, istoričari srpskog jezika – Isidora Bjelaković, Irena Cvetković Teofilović, Aleksandar Milanović, Milena Zorić i Jelena Stošić – izradili su, 2017. godine, Oglednu svesku Rečnika slavenosrpskog jezika, u kojoj su široj publici odškrinuli vrata u leksičko bogatstvo ovog jezika koji smo napustili, ali i jedne nadahnjujuće kulturološke paradigme koja se, između ostalog, ogledala i u brojnim verbalnim formama učtivog ponašanja.

Prosvetiteljski duh slavenosrpske epohe oličen je u velikom broju apstraktnih imenica zabeleženih u Rečniku: „vnimanije”, „voobraženije”, „vospitanije”, „vospominanije”, „vosprijatije”, „dviženije”, „dvoumije”, „dejstvije”, „dostojanije”, „žestokoserdije”, „zveronaravije”, „zlopolučije”, „znanije”, „izabranije”, „izjatije”, „počitanije”.

U zaborav su otišle i mnoge reči sa sasvim prozirnom tvorbenom strukturom i značenjem: „bezrasudan” (koji bez dovoljno razmišljanja donosi odluke), „beščelovečan” (nečovečan), „bogatodarovit” (koji je veoma darežljiv), „velerečije” (krasnorečivost), „zveronaravije” (neobuzdanost, okrutnost, svirepost), „krasnonaravije” (dobrota, plemenitost), „rasputica” (mesto gde se put račva, raskrsnica), „samoljubac” (egoista), „hrabodušije” (hrabrost).

Neki slavenizmi iz perspektive savremenog srpskog jezika imaju neočekivana značenja, a u njihovoj semantici često prepoznajemo uticaj ruskog jezika. Očekivali bismo da imenica „bezdelnik” označava lenju osobu, međutim, koristila se da obeleži onoga koji čini nedela, ko je prestupnik, grešnik. Imenica „visokoumije” nije značila visok stepen intelektualnih sposobnosti, već „uobraženost, nadmenost”. „Vnutrenje” nije bilo kakva unutrašnjost, već „ljudska priroda, karakter”. Pridev „vremen” značio je privremen, prolazan; „dejstvitelan” – stvaran, realan, istinski; „ljuboimenije” se odnosilo na škrtost, tvrdičluk; „mogućstvo” na silu, moć; „neistovstvo” na bes, jarost, ljutinu. Neobična reč „pametozlobije” značila je „zlopamćenje”. Imenica „priključenije” mnogima je poznata iz naslova autobiografskog dela Dositeja Obradovića, pa se zna da ne označava „priključivanje”, već „događaj, dešavanje”.

O zadovoljstvu i zadovoljstvima s naslaždenijem se moglo pisati bogatim izborom leksičkih mogućnosti: „ugodije”, „udovoljstvije”, „blagopolučije”, „zadovoljstvo”, „naslaždenije”, „sladost”, „slast”, „slastoljubije”, „prelestan”, „naslaždavati se”, „uslaždavati se”.

Nekim slavenizmima bili su imenovani pojmovi za koje danas ne postoje imenovanja. Tako se povratak kući imenovao rečju „domuvozvraščenije”. Takođe, trebalo je nazvati osobinu onoga koji je dostojan ljubavi, pa je za to bio zadužen pridev „ljubvedostojan”. Poznavalac ljudske duše nazivao se „srcevedac”. I za čuvanje tajni postojalo je imenovanje – „tajnosohranenije”.

Ima slavenizama toliko teških za izgovor da se, verovatno, ne bi očuvali ni u drugačijim društveno-jezičkim okolnostima. S mukom se izgovara imenica „jestestvoispitatelj” (prirodnjak). Slično se može reći i za imenicu „korabljekrušenije” (brodolom). Zamršeno je za izgovor i imenovanje za vlasnika broda „korbljepritjažatelj”. Osobina onoga ko voli nagrade i podmićivanje nazivala se „mzdopremčivost”. Reč „neudobvrazumiteljno” značila je „nerazumljivo, nejasno”, a pridevom „pritvornoulagljiv” karakterisala se neiskrena osoba.

Neki turkolozi smatraju da u srpskom narodu nije bilo naročitog otpora prema pozajmljivanju i usvajanju turcizama, slično je i s romanizmima, a svedoci smo da nam ni anglicizmi nisu mrski. Izgleda da smo samo slovenske reči proterivali iz srpskog jezika. Možda će se Rečnikom slavenosrpskog jezika Matice srpske bar malo ispraviti ta kulturnoistorijska nepravda.

Redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu

Komentari127
f5b50
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радован Јовчић
Не знам зашто толико кукате око наших домаћих ријечи, миСрби ван Србије их користимо много више, него виу Србији, па сте у задњих 2 вијека подавили све што потиче из западних говора и угурали турске, енглеске, француске и њемачке ријечи, а тек што степодавили српску ијекавицу коју су Немањићи говорили. Дајеималобилоправде да се поновоприча, али пошто нема правде и ви Срби у Србији причате накарадни српски језик. Данас Хрвати причају најчистији српски језик, почевши од ијеквице, тисућа, повијест.
ЈЕС
Хрвати као католици имају старословенске називе месеци а Срби су, иако православци, усвојили латинске?! Много више изворно словенских речи у говорном језику користе Словенци и Хрвати. Да не помињемо свакодневну прекомерну употребу енглеског (шопинг центри, компјутери), мени потпуно необјашњиву у енглеским називима предузећа, фризерских салона или ресторана. Медији треба да преузму одговорност за утицај на српски језик и да уведу лекторе, као некада. Школе да гаје чист српски језик и лектиру.
Još Mera
Na­la­zi­mo još vidljivije grcizme u De­čan­skoj hri­so­vu­lji i Du­ša­no­vom za­ko­ni­ku. Da na­ve­de­mo sa­mo ne­ke pri­me­re: ir­mos (cr­kve­na pe­sma), je­lej (po­sve­će­no ulje), li­ti­ja (po­vor­ka), omi­li­ja (cr­kve­na be­se­da), hri­so­vu­lja (po­ve­lja), pro­stag­ma (na­red­ba), me­ta­ni­je (ka­ja­nje), me­te­ha­ti (uče­stvo­va­ti), pe­tra­hilj (deo ode­žde pra­vo­slav­nog sve­šten­stva).
Mera
Reč „crkva“ dolazi takođe iz grčkog, od „kiriake“ što znači „od Gospoda“; u pitanju je prisvojni oblik imenice „kirios“ odnosno „Gospod, Gospodar“. U smislu „crkve“ je verovatno počela da se koristi skraćivanjem sintagme „kiriake oikia“ što znači „kuća Gospoda“ ili „eklezija kiriake“ što znači „zajednica Gospoda“. (Inače, grčka reč „kirios“ dolazi od proto-indo-evropskog korena „keue“, što znači „oteklo“ dakle „snažno, moćno“.)
DAN
Нико се не буни на "аутокефалност" а заправо је самосталност, "мантија" је свештеничка одећа (раније одежда). Имамо"моторцангле" или "комбинирке" уместо кљешта, "шрафцигер" уместо одвијача ! Ови изрази су се толико одомаћили јер имају специфично значење. Ипак се добија утисак да углавном ново (најчешће енглески) смета а нп. у новинама се помињу и грчки изрази из црквене терминологије који већини људи нису познати и нико не прави проблем јер је то црквени израз!
Саша Микић
За ''моторцангле'' сте у праву, али ''комбинирке'' су само скраћеница за ''комбинована кљешта'' како се у ствари зову или правилније би било ''вишенаменска кљешта''. Што се тиче самог назива кљешта сви мајстори подразумевају да се ради о обичним или столарским кљештима.
v stepanovic
Pogledajte reklamu na vrhu strane, o reviji nove knjige Vargasa Ljolje, gde se govori o 'macistickom' drustvu. Dovoljno da se zgozite na iskvarenosti srpskog jezika. Ja i ne pokusavam da saznam znacenje ove nakaradne sklepanice.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja