četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.02.2020. u 15:44 Snežana Čikarić
Profesija kompozitor: Aleksandar Ranđelović

Važno je ne omašiti temu

Najvažnije je da mi kompozitori budemo tačni kada radimo muziku, da narativ ne prikažemo pogrešno. Da ne budu podcrtane neke druge emocije, da se ne oseti možda nešto drugo već baš ono što je režiser želeo da izrazi, kaže Aleksandar Ranđelović, autor muzike za film i seriju „Južni vetar”: Aleksandar Ranđelović
(Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Kompozitor Aleksandar Ranđelović ima bogatu radnu biografiju. Bezmalo sedam godina je bio asistent Goranu Bregoviću od koga je mnogo naučio, sarađivao je sa Srđanom Dragojevićem, Dušanom Milićem, Goranom Bjelogrlićem... Sada i sa Milošem Avramovićem čijem je filmu i seriji „Južni vetar” dao muzičku boju koja se svidela gledaocima.

Šta ste tačno radili u „Južnom vetru”?

Muziku koja doprinosi drami. Koja pomaže da se bolje razume radnja. Ne radim pesme, nikada se nisam bavio popularnom muzikom. Uglavnom, transcendentnom muzikom koja bliže objašnjava radnju gledaocu. U filmu i seriji ima puno muzike, sve što nije pokriveno onim popularnim pesmama. Muzika koja „pokriva” sve one akcione, emotivne scene jeste moja.

Kako je došlo do saradnje sa Milošem Avramovićem?

Upoznao nas je montažer Lazar Predojev i to baš kada je počeo da radi na početku montažu „Južnog vetra” jer nisu imali kompozitora. Miloš je mislio da će moći da pokrije priču pesmama, ali kada su ušli u montažu videli su da im treba prava filmska muzika. Pošto sam ja sa Lazom ranije sarađivao on je mene predložio. Miloš me je pozvao, napravio sam neke numere, njemu se to svidelo i uradili smo film.

Koliko vam je Miloš davao smernice tokom saradnje i koliko je kompozitoru važna saradnja sa rediteljem?

Dosta. To je, zapravo, najvažnije. Mogućnost da sa rediteljem postoji dobra komunikacija, da se film skroz razloži, da likovi budu jasni, da se zna podtekst, šta su motivi koji teraju te likove da rade stvari koje rade, sa kojim problemima se suočavaju da bi ostvarili pojedine ciljeve. I onda se ide od scene do scene. Najvažnije je da mi kompozitori budemo tačni kada radimo muziku, da narativ ne prikažemo pogrešno. Da ne budu podcrtane neke druge emocije, da se ne oseti možda nešto drugo već baš ono što je režiser želeo da kaže. Da ne preteramo, da ne omašimo temu. Jako je važan, naravno, i montažer slike koji postavlja ritam scene. Kompozitor traži ritam kada krene da radi kompoziciju za određenu scenu. A taj ritam je diktiran kadrovima koje složi montažer zajedno sa rediteljem. On najbolje razume tu scenu i pre nego što ja dođem on je sa rediteljem već razlučio sve detalje. On je još više upoznat i jako je dobar i vredan saradnik kompozitoru.

Imate sveprisutnu temu u „Južnom vetru”.

Tačno, to je Maraševa tema koja se tu pojavljuje kad god imamo sa njim neku scene. Naravnom, ne sve. Sa Sofijom, njegovom devojkom, imamo drugačiju muziku. To se posebno gradi. Njihovi odnosi...

To je jedan standardni posao gde su odnosi već ustanovljeni.

Ali, ova priča nije standardna. Prvo je rađen film, pa serija, pa se ponovo snima film... Serija je proširena, rađena delimično od filma... Dodatno ste i vi radili?

Kako da ne, ima mnogo nove muzike. I to je najava da ćemo sarađivati i dalje.

Ako budete radili i muziku za „Južni vetar” drugi deo, šta ćete novo raditi?

Nisam upoznat sa scenarijom, pa kada mi bude poslao videću kakve su tu nove situacije. Ovde u seriji smo imali mnogo novih likova, novih dešavanja, imamo nove karaktere, oni su morali da imaju svoje muzičke teme, drugačiji je i tempo pa je i muzika malo drugačija. Tema ostaje, ali špica više nije ista. Odlučeno je da to bude pesma koju je radio Cobi.

Znači, novim okolnostima se prilagođavao ceo tim pa i vi? Da li vam je bilo teško da radite jer je i priča teška? Sumorna.

Ima tu teških, surovih scena. Jeste, Miloš je to sjajno doradio. Prvi put je prikazana kriminalistička priča kojoj verujete, a ne po principu kako mali Perica zamišlja da se u Srbiji dešava kriminal. A serija ide korak dalje.

Da li ste tokom rada na muzici mogli da zamislite da će film biti najgledaniji u istoriji srpske kinematografije?

Ne! Sećam se da se na ručku nakon jedne kontrolne projekcije u „Rodi” naš poznati dizajner zvuka Aleksandar Protić opkladio sa Milošem da će film videti 500.000 gledalaca. Miloš je rekao: „Ne, 300.000”. Prota je bio veći optimista, a omašio je i on. Tako da smo baš svi jako srećni jer nam se zbog toga ukazala prilika da radimo sve ovo dalje. Meni se malo i preplitalo sa radom na drugom delu „Senki nad Balkanom”. U ovom delu sam baš kompozitor.

U prvom delu „Senki” bio sam dodatni kompozitor, a ovde sam ravnopravan. Jako je dobra serija i dobra je bila saradnja sa Draganom Bjelogrlićem. Manjifiko je imao svoje scene, ja svoje. Ovaj put sam se okušao i u komponovanju pesama i uradio obradu numere „Udade se Živka Sirinićka”.

Šta vas je ponukalo da to uradite?

Narudžbina! Bjelogrlić je tražio neku južnjačku pesmu da ide uz „Senke”. I onda sam izabrao tu pesmu, obradio je. I još jednu sam napravio, ako se sećate one svadbe gde peva makedonska glumica. To nije obrada već autorska pesma. Sve ostalo je filmska muzika. Moram da kažem da imam divne saradnike. Harmonikaš Dragan Stanković iz Zaječara mnogo mi je pomogao na toj pesmi. Zajedno smo je napravili. I za „Južni vetar” imam sjajnog saradnika Nemanju Rančića, on je stručan u elektronskoj muzici i pomaže mi da dobijemo neki novi zvuk. Pronalazim divne nove talente, ljude koji donose neki novi zvuk.

Kako je došlo do prve saradnje vezane za film i seriju? I odakle vi u muzičkim vodama?

To krene odmalena, prvo violina u nižoj muzičkoj školi, pa bendovi razni, pa solo pevanje u srednjoj školi, a onda je bilo pitanje Muzička akademija ili šta... Prelomio sam i otišao na Fakultet dramskih umetnosti gde sam završio dizajn zvuka. Zbog filma i ljubavi prema filmskoj muzici otišao sam na FDU. Tamo sam upoznao mlade reditelje, sada saradnike. Tamo smo počeli sa studentskim projektima. Mića Zajec je predavao dizajn zvuka i ja sam mu dao moj disk koji sam radio za jednu video-igru. On je to odneo Srđanu Dragojeviću koji je bio u ranoj fazi filma „Sveti Georgije ubiva aždahu”, posle sam upoznao sjajnog Dušana Milića sa kojim sam zajedno radio film „Travelator”, pa seriju „Sumnjiva lica”. Do 2001. godine sam bio asistent Gorana Bregovića, bezmalo sedam godina.

Koliko vam je bila značajna saradnja sa njim?

Jako, od njega sam dosta naučio. On je veliki umetnik, naučio sam da radim sa muzičarima, puno toga o muzičkoj produkciji, kako voditi ceo projekat. Bregović ima poseban talenat da ispriča priču muzikom. Šteta je što nije više radio kao filmski kompozitor, to ga je više mučilo nego radovalo jer su ga reditelji ograničavali, a dešavalo se da proizvod, film, ne bude zadovoljavajući. Uvek je pominjao film „The Serpent’s kiss” iz 1998. za koji se jako namučio i napravio predivnu muziku, ali film nije uspeo. Naravno, desili su se i „Andergraund” i „Dom za vešanje”, ali njega to više nije interesovalo i mi smo veći deo posla preuzimali. On bi makazicama samo prekrojio delove i scene bi naprosto prodisale. Osećao je priču i kako ona funkcioniše sa muzikom. Od njega sam zaista puno naučio o dramaturgiji.

Da li vam je veliki uspeh „Južnog vetra” neočekivano otvorio neka vrata?

Dobijao sam pozive za saradnju, ali se nadam da će toga biti još više posle serije. Mislim da će biti stvoren još veći prostor za iščekivanje novog dela. Serija daje nove naznake.

Imate li još neke nove projekte u planu?

Sada sam u pregovorima za „Nebesa”, novi film Srđana Dragojevića. Lepo smo nekada sarađivali. A ovo je divan, jak umetnički film. Verujem da će imati bogat festivalski život.

Komentari0
16a98
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja