ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:50
Intervju: Talat Džaferi, predsednik Sobranja Republike Severne Makedonije

Dokazao sam da Albanac nije bauk

Moj mandat je dokaz da je sasvim razumno da kadar albanskih partija bude na čelu zakonodavne ili izvršne vlasti
Autor: Željko Šajnponedeljak, 24.02.2020. u 22:55
(Фо­то Архив македонског Собрања)

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Sobranje, parlament Severne Makedonije, raspušteno je 16. februara kako bi se održali prvi vanredni parlamentarni izbori u ovoj zemlji, zakazani za 12. april. Na taj način je predsednik Sobranja Talat Džaferi praktično stavio tačku na svoj mandat, koji je počeo nakon krvavih sukoba u skupštini, kada su u nju upale pristalice VMRO-DPMNE. Tokom svog predsedavanja Sobranju, Džaferi, inače vođa albanske partije DUI, preuzeo je na sebe veliki deo odgovornosti za neke strateške poteze – promenu ustava i imena države, ratifikaciju prijema Severne Makedonije u NATO, pa i ukidanje imuniteta poslaniku i bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, čija je stranka, VMRO-DPMNE, najmoćnija opoziciona grupacija u zemlji. Rezimirajući svoj troipogodišnji mandat, Džaferi ipak u prvi plan ističe „konstruktivnost svih strana” u donošenju najvažnijih odluka parlamenta. Naime, uprkos ogromnoj netrpeljivosti između vladajućeg SDSM-a, s kojom je DUI u koaliciji, i VMRO-DPMNE, i opozicija je podržavala put zemlje ka Evropskoj uniji i NATO-u.

„Zahvaljujući toj konstruktivnosti, mi smo kao država doneli ozbiljne odluke koje su doprinele da smo tu gde se nalazimo danas. Naime, iako Španija još nije ratifikovala protokol između Republike Severne Makedonije i NATO-a, procedura je već započeta i ishod je više nego siguran. Mada je oktobarskom odlukom Evropskog saveta (da se Severnoj Makedoniji ne da datum za početak pristupnih pregovora sa EU – prim. „Politike”) napravljena greška, sudeći po rečima svih značajnih međunarodnih faktora, uložen je najveći napor da se u martu, najkasnije na majskom samitu EU u Zagrebu, ispravi ta greška. Uloga Sobranja je više nego značajna u pogledu održavanja redovnog dijaloga i građenju konsenzusa između svih parlamentarnih grupa. I vanredni parlamentarni izbori su raspisani nakon što su lideri političkih partija, zbog toga što nam nije dodeljen datum za početak pregovora sa EU, na susretu kod predsednika države odlučili da vrate mandat i da ponovo zatraže legitimitet od naroda za put koji Severna Makedonija treba da sledi nakon izbora”, kaže Džaferi za „Politiku”.

Šta je Severna Makedonija dobila na domaćem i međunarodnom planu time što je vaša partija DUI dobila mesto predsednika Sobranja? Koristili ste ustavno pravo da vodite sednice na albanskom jeziku. Šta to za građane Severne Makedonije i pripadnike albanske nacionalnosti znači u pogledu razvoja demokratije?

Izbor za predsednika Sobranja za mene je predstavljao čast, ali i veliku odgovornost. Svestan sam toga da je bilo skepse i straha kod građana, ali sam dokazao da Albanac na ovoj bitnoj poziciji nije bauk. Tokom celog mandata nijednom se nisam rukovodio političkim interesima svoje partije. Bio sam predsednik svih narodnih izabranika i komunicirao direktno sa svakim od njih, ispred ili iza oka kamere. Imajući u vidu kontekst u kojem sam ja izabran na ovu poziciju, nakon veoma teške krize i bipolarizacije naše zemlje, a dolazeći iz albanske političke partije, meni je možda za nijansu bilo lakše da održim komunikaciju i da sarađujem sa svima direktno. Rezultat toga je što se nivo konstruktivnog dijaloga i kulture debatovanja podigao na visok nivo – svi, i vlast i opozicija, konstruktivno su sudelovali u radu Sobranja, što je notirano i u izveštaju Evropske komisije o napretku zemlje. To je uticalo pozitivno i na relaksaciju odnosa između dve najveće etničke zajednice u zemlji.

Bez obzira na to kakvi će biti rezultati 12. aprila, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, da li će jednu od funkcija predsednika zakonodavne ili izvršne vlasti obavljati kadar iz albanskih parlamentarnih partija?

Svakako da će se volja biračkog tela poštovati. Što se tiče toga da li jednu od funkcija predsednika zakonodavne ili izvršne vlasti mora obavljati kadar iz albanskih parlamentarnih partija – mislim da su protekle tri i po godine dokaz da to nije ništa nelogično, naprotiv, to je sasvim razumno rešenje, koje govori mnogo o demokratskoj zrelosti naše zemlje i institucija, imajući u vidu sastav našeg društva i cilj da svi budemo jednaki građani pred ustavom i zakonima.

Severna Makedonija i Srbija se razilaze oko pitanja Kosova. Drugih nesuglasica nema. Šta biste preporučili budućem predsedniku i novom sastavu Sobranja kada je reč o odnosima sa Srbijom?

Republika Severna Makedonija je suverena, nezavisna država koja je u Sobranju usvojila Deklaraciju o priznanju Republike Kosova. To je akt koji je punovažan i budući predsednik Sobranja će sprovoditi tu volju. Mi kao država svoj put napretka stvaramo otvorenim dijalogom, jer smo lekciju o tome izvukli iz dugotrajnog spora sa Grčkom. Moj savet liderima regiona bio bi da koriste mehanizam otvorenog dijaloga, čak i bez posrednika, jer sporovi se razrešavaju samo kad se o njima priča direktno i bez rukavica. Dobrosusedski odnosi su najjači argument i doprinos koji možemo dati za razvoj regiona i napredak uz podršku evropske zajednice.


Komentari6
481d5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
Е, кад је доказао, онда ту нема. Шта је доказано, доказано је.
Оштроило
Prava, Aleksandrova srpska Makedonija je bila u danasnjoj severnoj Grckoj i nema geografske veze sa ovom tzv. Severnom ili Gornjom. To je bila hiljadama godina zemlja Srba starosedelaca, osim poslednjih 70-ak, sto je samo vremenska sitnica sto ce istorija vratiti na svoje.
Aca
Ziveo sam 12 godina u Skoplju,zavrsio fakultet,,radio 5 godina u jednoj velikoj firmi,, of 1985 do 1990,,tada se Albanci nisu culi,!!!Posle samo 30 godina ovo je neverovatno.Mogu predpostaviti sta ce biti 2050!!!!!
LaCosta
Pre 20 i kusur godina sam slusao jednog dobro upucenog coveka koji je govorio o tome da ce Makedonija mirnim putem biti podeljena izmedju Albanije i Bugarske. To mi je tada izgledalo prilicno nemoguce ali iz ove perspektive vidim da smisao itekako postoji. Velike sile direktno sprovode plan stvaranja Velike Albanije pred ocima celog sveta. Za sada im dobro ide ali je projekat osudjen na propast.
Preporučujem 50
Драган
Времена се мењају па и људи... одлуке су доношене у складу са околностима... поништићете ви то признање Косова кад се убрзо и околности смене... Део Македоније је стара Србија и то се нажалост по вас неће никад променити... све Бог врати на своје кад се будемо покајали и вратили Богу
Radoslav Jovanovic
Moze li drzava da bude gradjanska? Moze, ali na kratko i sa vremenski ogranicenim ciljem. Makedonci u drzavi sa albancima a oko njih albanci na Kosovu, albanci u Crnoj Gori i u Albaniji. Postavlja se pitanje sta ce biti u buducnosti? Ili koliko ce da traju Makedonci u tom okruzenju?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja