utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:16

Sindrom izgaranja na poslu postaće dijagnoza

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti i dogovorila se da države članice počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine
Autor: Danijela Davidov-Kesarponedeljak, 24.02.2020. u 20:20
(Фото Пиксабеј)

Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok krvni pritisak, dekoncentrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki od simptoma stresa i izgaranja na poslu, poremećaja koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen. Dogovoreno je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine.

Stručnjaci SZO naglašavaju da se izgaranje najčešće događa onda kada zahtevi na poslu prevazilaze primanja, priznanja i vreme potrebno za odmor, kada radnik više nema nikakve ambicije, a ujedno pati od osećaja niže vrednosti. A da je problem evidentan najčešće se otkrije onda kada osoba ne uspeva da se opusti ni na godišnjem odmoru.

– Izgaranje na poslu je sada kategorisano kao sindrom koji je rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno tretiran. Međutim, važno je isključiti poremećaj prilagođavanja, anksioznost i poremećaje raspoloženja i, uz to, ovaj sindrom je ograničen na radno okruženje i ne treba ga primeniti na druga područja u životu osobe.

Izgaranje na poslu je prvenstveno povezano s radnim okruženjem, kao na primer kada postoji nesklad između radnog opterećenja i resursa potrebnih za izvršavanje posla na smisleni način. Izgaranje na poslu je prisutno u svim profesijama – ističe za „Politiku” dr Marijan Ivanuša, direktor Kancelarije SZO u Srbiji.

Po njegovom mišljenju, najbolji odgovor na izgaranje je fokusiranje na popravljanje uslova na radu, a ne fokusiranje na „popravljanje” radnika.

– Proširenjem definicije imaćemo podatke koliko se ljudi žali na ovo stanje, pa možemo da stvaramo zdravstvene politike i smernice o mentalnom blagostanju na radnom mestu, zasnovane na dokazima. Proširenjem definicije sagorevanja, zdravstveni sistemi i zdravstveni radnici trebalo bi da nastave da gledaju na popravljanje stresova u radnom okruženju. Kada su u pitanju ovakva stanja, jako je bitna i socijalna mreža, to jest jaka mreža prijatelja i porodice na koje se možemo osloniti kada nam je teško i pomoću kojih možemo prevazići neke stresne situacije – ističe dr Ivanuša.

Kako pojašnjava docent dr Ivana Stašević Karličić, vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, nova 11. revizija Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB 11) sadrži kategoriju poremećaja specifično povezanih sa stresom, a novina je da se akutna reakcija na stres više ne smatra mentalnim poremećajem, već normalnom reakcijom na ekstremni stresni događaj, čime se izbegava psihijatrizacija „normalnih” ljudskih emocionalnih reakcija.

– U slučaju produženih, prejakih reakcija na životni stres ili njegove posledice koje osoba otežano obrađuje i koje je ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, postavlja se dijagnoza poremećaja prilagođavanja. Pored toga, sužena je definicija postraumatskog stresnog poremećaja, koji se sada definiše kroz tri dominantna simptoma: ponovno doživljavanje traumatičnog događaja, namerno izbegavanje situacija koje bi mogle izazvati sećanja na događaj i stalni doživljaj pretnje. Sindrom sagorevanja nije klasifikovan kao bolest, već u okviru poglavlja koje se odnosi na faktore koji utiču na zdravstveno stanje ili kontakt sa zdravstvenom službom. Predstavlja isključivo profesionalni fenomen – ističe dr Stašević Karličić.

Sindrom sagorevanja se definiše kao posledica izloženosti hroničnom stresu na poslu koji nije uspešno prevaziđen. Karakterišu ga tri osnovne dimenzije: osećaj nedostatka energije ili iscrpljenost, negativna osećanja ili cinizam u vezi s poslom i smanjena produktivnost na poslu.

– Zadovoljstvo poslom je pozitivna emocionalna reakcija i predstavlja kombinaciju unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnji faktori unapređuju zadovoljstvo zaposlenog, na primer priroda posla koji se obavlja, profesionalni razvoj, osećaj odgovornosti, dostignuća... Spoljašnji faktori preveniraju nezadovoljstvo zaposlenog i tu možemo ubrojati uslove rada, zaradu, kontakt sa saradnicima, rukovodiocima... Sindrom sagorevanja je zapravo stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti, uzrokovano prekomernim i produženim stresom. Počinje od zahteva, pritiska i obima posla koji prevazilazi nečije sposobnosti, uz pojedinačne neuspešne pokušaje zaposlenih da se snađu – pojašnjava naša sagovornica.

Oni koje muči sindrom sagorevanja posebno se plaše odlaska na posao, sumnjaju u profesionalne sposobnosti, hronično su premoreni, depresivni, neobjašnjivo ljuti, stalno imaju osećaj krize, česte glavobolje, negativni stav prema poslu, gubitak empatije prema ljudima. Ovaj sindrom prolazi kroz tri različite faze. U početnoj fazi se javljaju psihološke i fiziološke reakcije poput razdražljivosti, anksioznosti, lupanja srca, nesanice, zaboravnosti, problema s koncentracijom. Druga faza je reaktivna, dolazi do kašnjenja na posao, odlaganja ili izbegavanja radnih zadataka, stalnog umora, porasta cinizma, nekada i do povećane konzumacije psihoaktivnih supstanci ili potpune apatije. Treća faza je faza istrošenosti, kada se javlja hronična depresija, fizička i psihička iscrpljenost, uz moguće prisustvo suicidalnih misli.

– Za oporavak od ovog sindroma treba vremena i prostora. Postoje određene strategije koje mogu pomoći, kako u prevenciji, tako i u oporavku. Pre svega je važno da prepoznamo izvore stresa na poslu, što ponekad uopšte nije tako očigledno. Osnovna briga o sebi, poput dovoljno sna, redovne i odgovarajuće ishrane, što manje kofeina i nikotina, fizička aktivnost, neophodni su. Važno je ne dopustiti da posao zavlada životom, zadržati aktivni društveni život, ne odricati se hobija i svakodnevnih, sitnih životnih zadovoljstava – naglašava dr Stašević Karličić.

Njen zaključak je: ako ne možete da promenite posao – promenite svoj odnos i pogled na situaciju. Treba zadržati osećaj za humor, podeliti probleme s prijateljima i porodicom, upoznati sebe i sopstvene granice tolerancije na stres. U slučaju razvoja depresivnih, anksioznih simptoma, posebno suicidalnih misli, obavezno se treba javiti stručnjaku.

I lekari pod stresom

Odluku SZO o novoj dijagnozi pozdravila je i Svetska medicinska asocijacija, čiji je predsednik dr Leonid Eidelman objasnio da je predugo problem sindroma izgaranja i među lekarima uglavnom bio ignorisan.

– Emocionalno iscrpljeni lekari predstavljaju opasnost kako po pacijente, tako i po sebe. Trošak u smislu ljudskih života i novca je užasan. Broj samoubistava među lekarima zbog posledica sindroma izgaranja je skandalozan i nadam se da će nova klasifikacija SZO naglasiti ovu sramotnu situaciju – kaže dr Eidelman.

Srbi pate od hronične iscrpljenosti

Više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, pokazali su rezultati međunarodne zdravstvene studije „Budućnost zdravlja”. Istraživanje, koje je za kompaniju „Štada”, u okviru koje posluje i srpski „Hemofarm”, sproveo Institut za istraživanje tržišta „Kantar helt” među 18.000 ispitanika u devet zemalja, pokazuje da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo hroničnu iscrpljenost na poslu ili nešto slično ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi tog problema.

Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.

Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.


Komentari6
5e055
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavica
Код нас се мора одвојити рад у државном и приватном сектору.У државном сектору велики проценат запослених је опуштен,пошто је запослен по фамилијарној,интимној,партијској вези.Онај преостали део је под свакодневним стресом јер,ти деценијски руководиоци се морају по закону понашати као да су то њихове установе.Пошто се исти само ротирају,тако мањина и трпи.У приватном у 90% раде робови, исцрпљеност је нормална и свакодневна,право стање је у Србији стварно хронично у сваком смислу.
Зоран Маторац
Страх од губитка посла је једини мотив за изгарање на послу.
Милан Панић
Sagoreli smo mi još tamo davne 1989 godine, ovo sada je samo tinjajuće zgarište i čeprkanje po pepelu. Duga je priča a ko je do sada nije shvatio neće nikada.
Боро
А хоће ли се примењивати и уназад? За нас који смо већ изгорели на послу? ....или од писања коментара?
Andrijana
A u trgovini se i fizioloske potrebe racunaju u pauzu...a da ne pricamo o poslu koji obavljamo i nervozne potrosace koje moramo da podnosimo... visak radnog vremena se ne placa a imamo cetiri slobodna dana mesecno...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja