Dim koji se prethodne sedmice opet nadvijao nad deponijom „Vinča” uznemirio je sugrađane, ekološka, ali i politička udruženja i stranke. Da li ovaj dim dodatno zagađuje vazduh, u kakvom je stanju najveće otvoreno smetlište u gradu, da li klizi prema Dunavu, da li je počela izgradnja nekih postrojenja na njemu samo su neka od pitanja koja ovih dana mogu da se čuju…

Nova deponija – postrojenje za tretman otpada i proizvodnju energije, za reciklažu građevinskog otpada, u okviru prve faze radova biće završeno za mesec i po dana, dok će ceo projekat biti gotov do kraja godine, kažu za Tanjug u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Sanacija postojeće deponije predviđa prestanak deponovanja otpada, dreniranje i izvlačenje procednih voda, postavljanje odgovarajućih cevi za sakupljanje gasa i na samom kraju i zatvaranje postojeće deponije.

Grad  je krajem 2018. godine, kako ističe Ivana Vilotijević, sekretarka za zaštitu životne sredine, sprečio ekološku katastrofu izgradnjom brane na deponiji koja služi za prolazak ocednih voda i sprečava dalje klizanje deponije ka Dunavu. Izgradnja ove brane koštala je gotovo dva miliona evra i regulisala je dosta problema.

Deponija „Vinča” postoji 45 godina i to je višedecenijski problem koji će konačno biti rešen. Vilotijevićeva ističe da je sve moglo bolje, još 2007. godine kada je Vlada Srbije donela odluku da sanira deponiju u Vinči, ali je tada zaustavljeno traženje partnera. Od tada pa do danas svaki dan na deponiju se odlaže dodatnih 1.500 tona otpada.

– Priče koje se mesecima plasiraju o navodnim požarima na deponiji su neistinite. Zbog klizišta se otvaraju šupljine od kojih isparavaju prirodni gasovi, a koji u dodiru sa kiseonikom stvaraju dim, što se dešava godinama – dodaje ona.

U rešavanje ovog problema krenulo se 2015. godine tenderskim postupkom, koji je završen dve godine kasnije.

– Grad Beograd je 29. septembra 2017. godine zaključio ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa kompanijama „Suez” iz Francuske i „Itoku” iz Japana, što je dovelo do osnivanja domaće firme „Beo čista energija”. Sve to predviđa sanaciju i zatvaranje postojeće deponije, izgradnju nove sanitarne deponije i postrojenja za tretman građevinskog otpada, izgradnju kombinovanog postrojenja za tretman otpada i proizvodnju energije, i tretman deponijskog gasa koji će potom biti korišćen za proizvodnju struje – objasnila je gradska sekretarka.

Prema njenim rečima, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i tretman građevinskog otpada trebalo bi da bude završena do kraja 2020.

Izgradnja kombinovanog postrojenja za tretman i proizvodnju energije iz otpada počeće, kako kaže, sredinom ove godine.

– Kompletan projekat biće završen do kraja 2022. godine. Elektrana će biti izvedena u skladu sa svim srpskim, ali i propisima Evropske unije, imajući u vidu da je Srbija u fazi pregovora za poglavlje 27 u vezi sa životnom sredinom. U elektrani će se sagorevati samo otpad organskog porekla. Imajući u vidu da je EU prošle godine izdala nove preporuke za dozvoljene emisije gasova, predviđena je ugradnja dodatne opreme da bi elektrana, kada bude izgrađena i puštena u pogon, bila u skladu sa standardima EU – dodaje Vilotijevićeva.