utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 25.02.2020. u 14:00 Branka Vasiljević
NA DEPONIJI „VINČA”

Postrojenje za tretman otpada – sredinom aprila

Kako najavljuje gradska sekretarka za zaštitu životne sredine, „fabrika” za prečišćavanje otpadnih voda i tretman građevinskog otpada trebalo bi da bude završena do kraja 2020. godine
Већ 45 година је проблем главног града и коначно ће бити решен (Фото Д. Жарковић)

Dim koji se prethodne sedmice opet nadvijao nad deponijom „Vinča” uznemirio je sugrađane, ekološka, ali i politička udruženja i stranke. Da li ovaj dim dodatno zagađuje vazduh, u kakvom je stanju najveće otvoreno smetlište u gradu, da li klizi prema Dunavu, da li je počela izgradnja nekih postrojenja na njemu samo su neka od pitanja koja ovih dana mogu da se čuju…

Nova deponija – postrojenje za tretman otpada i proizvodnju energije, za reciklažu građevinskog otpada, u okviru prve faze radova biće završeno za mesec i po dana, dok će ceo projekat biti gotov do kraja godine, kažu za Tanjug u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Sanacija postojeće deponije predviđa prestanak deponovanja otpada, dreniranje i izvlačenje procednih voda, postavljanje odgovarajućih cevi za sakupljanje gasa i na samom kraju i zatvaranje postojeće deponije.

Grad  je krajem 2018. godine, kako ističe Ivana Vilotijević, sekretarka za zaštitu životne sredine, sprečio ekološku katastrofu izgradnjom brane na deponiji koja služi za prolazak ocednih voda i sprečava dalje klizanje deponije ka Dunavu. Izgradnja ove brane koštala je gotovo dva miliona evra i regulisala je dosta problema.

Deponija „Vinča” postoji 45 godina i to je višedecenijski problem koji će konačno biti rešen. Vilotijevićeva ističe da je sve moglo bolje, još 2007. godine kada je Vlada Srbije donela odluku da sanira deponiju u Vinči, ali je tada zaustavljeno traženje partnera. Od tada pa do danas svaki dan na deponiju se odlaže dodatnih 1.500 tona otpada.

– Priče koje se mesecima plasiraju o navodnim požarima na deponiji su neistinite. Zbog klizišta se otvaraju šupljine od kojih isparavaju prirodni gasovi, a koji u dodiru sa kiseonikom stvaraju dim, što se dešava godinama – dodaje ona.

U rešavanje ovog problema krenulo se 2015. godine tenderskim postupkom, koji je završen dve godine kasnije.

– Grad Beograd je 29. septembra 2017. godine zaključio ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa kompanijama „Suez” iz Francuske i „Itoku” iz Japana, što je dovelo do osnivanja domaće firme „Beo čista energija”. Sve to predviđa sanaciju i zatvaranje postojeće deponije, izgradnju nove sanitarne deponije i postrojenja za tretman građevinskog otpada, izgradnju kombinovanog postrojenja za tretman otpada i proizvodnju energije, i tretman deponijskog gasa koji će potom biti korišćen za proizvodnju struje – objasnila je gradska sekretarka.

Prema njenim rečima, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i tretman građevinskog otpada trebalo bi da bude završena do kraja 2020.

Izgradnja kombinovanog postrojenja za tretman i proizvodnju energije iz otpada počeće, kako kaže, sredinom ove godine.

– Kompletan projekat biće završen do kraja 2022. godine. Elektrana će biti izvedena u skladu sa svim srpskim, ali i propisima Evropske unije, imajući u vidu da je Srbija u fazi pregovora za poglavlje 27 u vezi sa životnom sredinom. U elektrani će se sagorevati samo otpad organskog porekla. Imajući u vidu da je EU prošle godine izdala nove preporuke za dozvoljene emisije gasova, predviđena je ugradnja dodatne opreme da bi elektrana, kada bude izgrađena i puštena u pogon, bila u skladu sa standardima EU – dodaje Vilotijevićeva.

Komеntari0
ba8d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja