utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:16
70. BERLINALE – INTERVJU: ĐA ŽANGKE, kineski reditelj, scenarista i producent

Virus je „pokosio” bioskope u Kini

Naročito one u manjim gradovima. Udarna bioskopska sezona je u vreme tih 15 dana proslave kineske Nove godine, a sada su sve dvorane zatvorene i to je ogroman finansijski gubitak
Autor: Dubravka Lakićutorak, 25.02.2020. u 22:00
Ђа Жангке, омаж аутору у Берлину (Фото: прес служба 70. Берлинског фестивала)

Berlin – Đa Žangke, slavni kineski scenarista, reditelj, producent, osnivač međunarodnog festivala u Pingjau i idejni tvorac umetničkog sela sa filmskom školom i izložbenim prostorom u blizini rodnog grada u pokrajini Šansi, tvorac filmova poput „Džeparoša”, „Platforme”, „Sveta”, „Nepoznatog zadovoljstva”, „Mrtve prirode”, „Dodira greha”, „Planine mogu da odu”, „Pepeo je najčistije beo” – tokom svog četvrtog boravka na Berlinskom festivalu u programu Berlinale specijal predstavio je dugometražni dokumentarac „Plivaj dok more ne postane plavo”, a u programu „U transmisiji” i svoj prvenac „Džeparoš” koji je poslužio za direktan razgovor sa kolegama rediteljima.

Ovaj majstor poetskih slika sada kroz priču o okupljanju književnika i studenata književnosti na tradicionalnom Festivalu literature u rodnom Fenjiangu, tvori filmsku simfoniju od 18 poglavlja u kojoj daje posvetu piscima iz četiri različite generacije tokom 70 godina od nastanka moderne Kine, ali i zatvara trilogiju o umetnicima i kineskoj umetnosti, započetu još 2006. sa filmom „Dong” i nastavljenu filmom „Beskorisno”...

Ovim filmom o piscima zaokružili ste priču o kineskim umetnicima?

Uvek sam imao veliko poštovanje prema piscima koji nastoje da budu u toku sa svetom koji se brzo menja, ponekad pod krajnje teškim okolnostima. U svojoj rodnoj provinciji Šansi, nedaleko od mog rodnog sela je i selo Đa porodice koja nema direktne veze sa mojom, već nekoliko godina postoji veliki književni festival i moja prvobitna ideja je bila da snimim film o tome. Ubrzo sam shvatio da to ne doživljavam samo kao putovanje kroz savremenu kinesku literaturu, već i kao putovanje kroz duhovnu istoriju kineskog naroda. Uz razgovore sa književnicima pojavio se još jedan veoma važan protagonista filma – seljaštvo, koje nastanjuje ogromno zaleđe Kine. Spontano se nametnulo da u filmu pokažem kako se u ovim oblastima živelo tokom 70 godina od osnivanja moderne Kine kao Narodne Republike. Ljudi u mojoj zemlji žive životima poput reka koje vode do mora. Oni putuju sa velikim teretom negde ka plavim i bistrim daljinama.

U filmu ste priredili i omaž piscu Ma Fengu, koji je kao mladi revolucionarni lider prosvetio seosku sredinu?

Počinjem sa pričom o Ma Fengu zato što je on bio izuzetno važan u periodu uspostavljanja socijalističkog uređenja i kolektivizacije, stvaranja zadruga u selima Šansija i obrazovanja seljaka koji su bili i glavni likovi u njegovim knjigama. On je bio lučonoša socijalističke književnosti i mi ga još doživljavamo kao ključni element za razumevanje tog istorijskog konteksta. Za razumevanje toga kako se živelo i stvaralo pedesetih godina prošlog veka i kako se to u literaturi održavalo.

Vaš film ni na jednom planu ne sudi istoriji već je „hvata” onakvom kakva je bila u ovih sedam decenija?

Mislim da je važno pokazati šta se sve događalo. Da se ne zaboravi od čega se i kako pošlo i gde smo danas, jer mlade generacije to ne znaju dovoljno dobro, oni najmlađi ne znaju uopšte. Ta prošlost nije tako davna. Uspostavljanje i razvoj socijalističkog društva zasnovanog na idealima.

Zanimljiv je vaš izbor muzike, uglavnom čujemo ruske, sovjetske klasike, Šostakovičeve simfonije?

To nije slučajno. Osim što volim njihovu muziku, volim Dimitrija Šostakoviča, ta muzika na najbolji način daje ton priči o periodu kolektivizacije u Kini, sličnog onom u SSSR i ostalim socijalističkim, komunističkim zemljama posle Drugog svetskog rata. Kroz izbor muzike napravio sam dodatnu vezu između četiri različite generacije u 70 godina života moderne Kine. Kako u narativnom smislu moj film ide od kolektivizma do individualizma i to kroz susrete četiri različite generacije kineskih pisaca, ta muzika pocrtava i sve posledice kolektivizma.

Iz filma „Plivaj dok more ne postane plavo”

I struktura ovog filma je muzička, vi ste napravili filmsku „simfoniju” sa 18 delova?

I ta ideja se nametnula spontano. Prvobitna zamisao da razvijam film kao hronološki sled različitih sećanja iz različitih perioda života mojih protagonista, nužno se pretvorila u nešto drugačije. Svaki od protagonista ima jedinstveno sećanje na svoje vreme odrastanja i nametnulo se da ih treba predstaviti pojedinačno. Od perioda kolektivne ishrane na bonove, razvoja ruralnog do socijalističkog i kolektivističkog društva, do ekonomski snažne države u kojoj jača individualizam. Osim istorijskih prikaza uočio sam da su se nametnuli i drugi rukavci priče: jelo, ljubav, slabosti, porodična struktura i sve ono što delimo sa svim drugim ljudskim bićima. Tako se nekako i nametnula sama struktura filma, veoma slična strukturi klasičnih simfonija iz sovjetske socijalističke ere.

Prva scena u filmu je prizor velikog granitnog spomenika sa likovima seljaka u teškom radu?

Da, oni su teško i naporno kolektivno gradili i hranili novu zemlju. Tu scenu odmah suočavam sa onom u kojoj vidite bezizražajna lica staraca koji strpljivo čekaju u redu za ručak u kolektivnoj kuhinji. Ti starci su nekada bili oni ljudi sa spomenika. Kao mladi oni su izgradili ovu zemlju u kojoj postoji i ono što se zove skrivena istorija.

Mladi ne znaju za postojanje bonova za hranu, grupa za uzajamnu pomoć, kolektivizaciju, rustifikaciju?

Ne znaju mnogo toga, a to nije davna prošlost. Kina je doživela ogroman ekonomski bum, sve se ubrzalo, sve je moderno, lakše dostupno i mladi ne misle o prošlosti, već o blagodetima moderne tehnologije, savremenih pametnih telefona i elektronskih knjiga. Moj film im možda može pomoći da razumeju prošlost svojih porodica, transformaciju društva kroz vreme, nekadašnje siromaštvo koje su sve porodice svojevremeno iskusile, Kulturnu revoluciju, prinudni život na selu i mnoge druge stvari. Treba da razumemo prošlost da bismo bolje razumeli sadašnjost, a možda i budućnost. Mladi treba da budu svesni i vitalnosti kineskog naroda, različite generacije su prošle kroz različite probleme, ljudi su imali različite rane, ali su nastavili da žive i da se menjaju. To je za poštovanje.

Sada se virus korona nametnuo kao novi izazov za modernu Kinu, mislite li da se u ostatku sveta može stvoriti novi vid ksenofobije?

Nadam se da to neće biti slučaj. Mislim da ovu situaciju treba da iskoristimo da sagledamo gde smo sada i gde želimo da idemo dalje. Mislim da je pred nama u Kini mnogo domaćih zadataka.

Situacija sa virusom se ozbiljno odrazila i na bioskope, može li se odraziti i na vaš međunarodni festival u Pingjau?

Virus je „pokosio” multiplekse, naročito one u manjim gradovima. Udarna bioskopska sezona je u vreme tih 15 dana proslave kineske Nove godine, a sada su sve dvorane zatvorene i to je ogroman finansijski gubitak. Na gubitku su i filmski stvaraoci koji nisu uspeli da završe svoje filmove pre epidemije. I ja sam imao problema jer me je sve to zateklo u postprodukciji, a svi članovi mog tima, uključujući i mene, bili smo u dobrovoljnom karantinu u Pekingu i dva dana pred moj put u Berlin završili miks zvuka i slike. Prošao sam zdravstvenu kontrolu i sada sam ovde. Situacija sa virusom se polako stišava, možda će sve ovo još trajati do kraja maja ili juna, a moj festival u Pingjau je u oktobru. Do tada će, verujem, sve biti u redu.


Komentari1
85195
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Baba
Stvarno mi zao bioskopa u Kini.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja