sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:16
EKONOMISTI STRAHUJU ZBOG PRODAJE KOMERCIJALNE BANKE

Da li će Srbija izgubiti finansijski suverenitet

Komercijalna banka, čija je dobit lane bila 75 miliona evra, još nije prodata, ali se procedura privodi kraju, budući da je pronađen strateški partner – Nova Ljubljanska banka
Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 26.02.2020. u 10:25
(Фото А. Васиљевић)

Komercijalna banka još nije prodata, ali se procedura privodi kraju, budući da je strateški partner pronađen, a to je, kao što je poznato, slovenačka Nova Ljubljanska banka (NLB). To je predočeno i delegaciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je trenutno u poseti u okviru razmatranja aktuelnog savetodavnog aranžmana. Potpisivanje ugovora sa kupcem je samo pitanje dana, tako da je izvesno da argumenti protiv prodaje ove velike državne banke nisu bili dovoljni da se njen vlasnik predomisli i odustane od prodaje. Kao da težinu nije imala ni izjava guvernera centralne banke Jorgovanke Tabaković od pre nekoliko dana: „Da se ja pitam, banku ne bi trebalo prodavati, ali ne pitam se.” A ni reči viceguvernera Željka Jovića, koji je izjavio da „banka ne mora da se prodaje po svaku cenu s obzirom na veličinu i značaj u bankarskom sektoru”.

Ne tako davno, ministar finansija Siniša Mali je izjavio da „kad igraš igru činiš to do kraja” dodajući da bi „svako odustajanje u poodmakloj fazi prodaje značilo urušavanje kredibiliteta države”. Nije zgoreg podsetiti da je država prodavala i „Telekom”, pa je ipak u nekom momentu odustala, ne pružajući javnosti čak ni osnovne informacije o tome ko su ponuđači i koliko nude, a nije se postavljalo ni pitanje kredibiliteta države zbog tog poteza.

Još nema informacije koliko to para za Komercijalnu banku namerava da plati kupac. Banka je trenutno visokoprofitabilna – njena prošlogodišnja dobit iznosila je 75 miliona evra. Međutim, nekoliko godina pre toga imala je negativno poslovanje.

Podsećanja radi, država je prošle godine stranim akcionarima Komercijalne banke, a to su Evropska banka za obnovu i razvoj, IFC – Međunarodna finansijska organizacija, kao i nemački i švedski fondu, isplatila gotovo 260 miliona evra. Na to se obavezala još ugovorom iz 2009. godine, kada je predviđeno da ovi međunarodni investitori, koji su u međuvremenu dokapitalizovali banku, budu isplaćeni ukoliko ne budu zadovoljni načinom prodaje i postignutom cenom ili ukoliko država odustane od prodaje.

Poučan primer za Srbiju je Poljska, gde država kontroliše dve najveće banke koje pokrivaju trećinu tržišta, zbog čega je ovu zemlju najmanje pogodila poslednja svetska finansijska i ekonomska kriza

Đorđe Đukić, profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da nakon fiskalne konsolidacije nema potrebe za prilivom sredstava u budžet od privatizacije Komercijalne banke.

– Prodajom Komercijalne strane banke će učestvovati sa više od 85 odsto u aktivi bankarskog sektora. Prepuštanjem gotovo celokupnog bankarskog sektora strancima gubi se monetarni suverenitet zemlje, koji je ionako ograničen izuzetno visokim prisustvom evra u našoj privredi. To našu privredu čini više ranjivom na šokove u slučaju nove svetske ekonomske krize. Vlada i centralna banka ne bi smele da prepuste strancima uspešnu, sistemski važnu banku, koja ima najveću deviznu štednju građana i ogroman broj ekspozitura – kaže Đukić.

Poljska je, dodaje, poučan primer za Srbiju. Ovu zemlju je najmanje pogodila poslednja svetska finansijska i ekonomska kriza, između ostalog, zbog toga što su vlada i centralna banka imale strateško opredeljenje da udeo stranog kapitala u bankarskom sektoru zemlje smanje na manje od 50 odsto. Država kontroliše dve najveće banke u Poljskoj, koje pokrivaju trećinu tržišta. Slične promene u vlasničkoj strukturi bankarskog sektora desile su se u Mađarskoj posle svetske finansijske krize 2008. Država je nacionalizovala ili kupila manjinski paket akcija kod šest domaćih banaka, povećavajući udeo u bankarskom sektoru koji je pod kontrolom države na 50,5 odsto krajem 2018. Pet godina ranije bio je 30 odsto.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je Komercijalna dobra banka, da ima značajno tržišno učešće od 11 odsto, veliku domaću štednju, dobro razvijen sistem filijala u svim mestima.

– Ovom prodajom država sebi puca u nogu. Lišava se u potpunosti finansijskog suvereniteta, jer joj ostaje samo Poštanska štedionica, koja je mala. Komercijalna banka bi trebalo da ostane državna, jer se preko nje mogu finansirati projekti od značaja za državu koji nisu preterano profitabilni za privatne banke. Možemo li da očekujemo da one finansiraju mala i srednja preduzeća? Naravno da ne. U periodima ekonomskih kriza posebno se vidi uloga takvih banaka, jer tada sve zemlje štite svoje interese – kaže Savić podsećajući da je slovenačka banka pre nekoliko godina bila potkapitalizovana i da je tamošnja država morala da upumpa kapital.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Momentum sekjuritiz” kaže da se ne može govoriti o tome da će u aktuelnoj prodaji „manja riba progutati veću”, jer NLB trenutno vredi 1,2–1,3 milijarde evra, što znači da je više nego duplo veća od Komercijalne banke. Veća je, kaže on, i po ostalim pokazateljima. Što se tiče njene vlasničke strukture, 75 odsto akcija imaju investitori koji su kupili akcije banke u inicijalnoj prodaji akcija, što je bio metod privatizacije koji je odabrala slovenačka država.

Gujaničić podseća da je ova privatizacija sprovedena pod pritiskom Evropske komisije, jer je slovenačka država putem ogromnog paketa pomoći spasla najveće banke od propasti.

– I naša država je mogla da bira način na koji će privatizovati Komercijalnu banku, mogla je da razmisli o tome da zadrži manjinski udeo, ali očigledno o tome niko nije razmišljao. Domaća berza ni u jednoj opciji nije figurirala kao mesto na kojem bi se mogla sprovesti inicijalna ponuda akcija, što je bilo i logično, s obzirom na to da njeno urušavanje traje godinama – kaže Gujaničić.


Komentari76
a9cdb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Francesco
Kako da izgubi nešto što nema?
retoričko pitanje u naslovu
Sve finansije u rukama stranaca i postavljat etakvo pitanje? Srbija nema više mi 1 promil šanse za ozbiljan ekonomski i društveni razvoj kao jedinstvena država i društvo. Sad je otpad za EU - ono što ne žele će ovde da odbacuju i mesto odakle će da isisavaju sve spram sopstvenih potreba dok Srbija ne postane ko suva šljiva.
Mona
Opet moram da komentarisem! To sto gradjani misle da Komercijalnu banku nije trebalo prodati, koga to briga? Licna dobit je vaznija od interesa naroda. E kad je tako, jedini lek je masovni odlazak klijenata, pa nek se Slovencima "posreci" kupovina!
uciteljica
Ne, komsije ce izgubiti ...
Marko
Zemlja koja nema nijednu svoju banku nije suverena zemlja.Toliko.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja