sreda, 28.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 26.02.2020. u 20:00 Borka Golubović-Trebješanin

Teatru danas manjka strasti

Negujem anonimnost, koliko je to moguće. Današnjica hrli u transparentnost, a meni je ipak draža transcendentnost, kaže Nataša Tapušković pred premijeru monodrame „Jul”
Наташа Тапушковић (Фото: Небојша Бабић)

Nataša Tapušković, glumica osobenog scenskog dara otisnula se, a da nije ni slutila, u žanr monodrame. Krivac za ovakav poduhvat je jedan od najintrigantnijih pisaca savremene ruske drame Ivan Viripajev i njegovo delo „Jul” u kojem snagom ironije tretira problem izbavljenja običnog čoveka koji može biti svako od nas. Pa čak i žena, zbog čega je sam pisac insistirao da lik Petra, kao i ostale likove, tumači žena, odnosno glumica.

Monodramu „Jul” u izvođenju Nataše Tapušković publika će moći da vidi na sceni „Studio” matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu sutra kada će i početi scenski život u ovom prostoru. Pre toga „Jul” je gostovao 21. februara na kamernoj sceni novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, a veče kasnije u Narodnom pozorištu u Kruševcu. Režiju je potpisala Tara Manić, dramaturg je Dejan Prćić, kostimograf Srđan Perić.

Petar, neobični junak predstave „Jul” je 70-godišnji ubica, koji usled požara ostaje socijalno i egzistencijalno ugrožen. Put njegovog izbavljenja biće prožet surovošću, nasiljem, potragom za „njegovom rođenom ludnicom”, kao možda jedinim utočištem koje mu pripada.

– Uvek sam bila iznova opčinjena čitajući dramu „Jul” i mislila sve vreme da je to monodrama za muškarce. Činilo mi se neverovatnim da ovo delo još niko od kolega nije radio, da bih tek posle trećeg čitanja u podnaslovu pročitala da „na scenu izlazi žena da odigra sve ovo”. Tada me je „Jul” još više opčinio. Odjednom sam razumela neverovatnu lucidnost Viripajeva koji, kombinovanjem surovosti i nežnosti, u isti mah progovara o bitnim pitanjima na paradoksalan način. Takođe, u podnaslovu dela piše „trilogija o izbavljenju” – priča naša sagovornica i dodaje:

– Brojna su pitanja koja, na tom putu izbavljenja, Viripajev postavlja kroz lik Petra. U kom to trenutku čovek postaje žrtva sopstvenog spasenja? Koja je to granica surovosti, bola, podnošenja sopstvene sudbine? Koliko surovosti može stati unutar strasti da se dosegne blaženstvo, odnosno raj, i kome on pripada? Pisac ne ostavlja mnogo nade glavnom junaku, ali je putovanje presudno, ta žudnja i težnja da se stigne u Arhangelsk. Tamo gde  je nedosanjani raj.

U ceo proces nastajanja monodrame „Jul” uključili su se i rediteljka Tara Manić i drugi saradnici, jer je Nataša Tapušković želela da ima „tuđe oko” koje će njen rad pratiti iz drugog ugla.

– Sve nas je obuzeo Viripajev. Pokušali smo da otkrijemo kojim to različitim sredstvima možemo tumačiti i razdvojiti dva sasvim različita dela unutar teksta. U prvom delu Petar publici otkriva šta mu se sve dogodilo na putu do ludnice, dok je drugi deo, istančaniji, podignut gotovo na metafizički nivo. Tada je Petar u ludnici, vezan, ostaju samo misli, sećanja, snovi koji ga pohode kao utvare – priča umetnica.

U tumačenju tog drugog dela, objašnjava Nataša Tapušković, odlučili su se za filmski izraz i video-materijal, pa je bila u prilici da odigra sve te tako različite likove u sasvim drugačijem glumačkom izrazu. Publika koja dolazi na predstavu i ne poznaje damar Viripajeva i  njegovu strast, bila je podjednako raspoložena i zavedena, kao i publika koja vrlo dobro poznaje specifičnost, može se reći, njegove poezije. Novija ruska dramaturgija obiluje strastvenim odnosom prema ljudima sa margine, dodaje.

– Ponekad mi se čini da bi u ovom vremenu svaki komad trebalo da govori o usamljenosti, da je to ključ i tačka susreta pozorišta sa sobom, sa nama učesnicima, kao i publikom. Današnje pozorište upravo zaobilazi usamljenost zato što mu manjka strasti, nedostaje onaj Eros koji traži aktivitet izraza, onu zonu: izlaska na crtu. Drama „Jul” je poput savremene antičke drame, pisac izlaže svog junaka krajnjoj egzistencijalnoj ugroženosti ne bi li bio u prilici da ispita svoj prostor postojanja. Posle nekoliko igranja sam osvestila svoju suštinsku vezanost za ovaj komad, to jest, mogućnost da svojom usamljenošću istupim i to je ogromno rasterećenje. Ovaj tekst je ponudio sve te krajnje kapacitete u kojima se krećem.

Iza Nataše Tapušković su brojne uloge koje je ostvarila do sada. Na sceni JDP-a publika je trenutno gleda kao Gospođu R u nagrađivanoj predstavi „Zašto je poludeo gospodin R?”, odnosno Jovanku u „Gospođici”, Marselu u predstavi „Hotel ’Slobodan promet’”, Pinterovoj „Izdaji”… Sa druge strane Nataša Tapušković ne voli da se medijski eksponira. Evo i zašto:

– Negujem, koliko je to moguće, vrstu anonimnosti. Današnjica hrli u transparentnost, a meni je ipak draža transcendentnost. Uzbuđuje me ta vrsta igre sa dobom i njegovim zahtevima. Lepota igre je u pitanju, ispitati na koji će način stvarnost reagovati na doslednost i slobodu negovanja sopstva. Posebno sam radoznala po tom pitanju.

Komentari1
2e980
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusko
Bravo Tapusko!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja