utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:52

Odlazak faraona nove ere

Hosni Mubarak je bespogovornom kontrolom zemlji omogućio stabilnost, ali su cenu plaćali Egipćani: represija i tortura, siromaštvo, korupcija – začini revolucije
Autor: Boško Jakšićsreda, 26.02.2020. u 20:00
Хосни Мубарак и Анвар ел Садар непосредно пред атентат 1981. године (Фото: Бета/АП/Бил Фоули)

Tri decenije na vlasti učinile su da Hosni Mubarak pred Alaha u 91. godini ode duboko uveren u ispravnost svoje vladavine, gorko razočaran time što ga je nezahvalni narod 2011. skinuo s vlasti, potom osudio na doživotni zatvor, u kome ipak nije dočekao kraj.

Po izricanju kazne, tri sata su ga ubeđivali da izađe iz helikoptera koji ga je iz sudnice prebacio do zatvora Tora, u kome je njegov režim terorisao sve koji su se bunili: od liberalnih intelektualaca do radikalnih islamista. Naviknut na faraonsku moć, prvu noć u Tori započeo je psovanjem zatvorskih čuvara: tražio je svoju plavu pidžamu umesto obavezne uniforme. „Ja sam potlačen”, usudio se da kaže čovek koji je gvozdenom rukom vladao najvećom zemljom arapskog sveta.

Nespreman da se suoči sa stvarnošću, dok je njegovo srce počelo da otkazuje, skupio je snage da ponavlja da je vrhovni komandant armije. On je „predsednik republike Tora”, cinično je njegovo ponašanje prokomentarisao list liberalne stranke „Vafd”.

Rođen je 4. maja 1928. u sedmočlanoj porodici nižeg činovnika u selu u delti Nila. Završivši vojnu akademiju, pridružio se vazduhoplovstvu. Posle obuke na „migovima” u SSSR-u, postao je pilot lovca bombardera i instruktor, a od 1967. komandant Vazduhoplovne akademije. Oženio se Suzanom, ćerkom egipatskog lekara i bolničarkom iz Velsa, sa kojom je dobio dva sina.

Slavu je stekao kao komandant vazduhoplovstva u ratu s Izraelom 1973, posle čega je dobio čin maršala. Anvar el Sadat ga je 1975. imenovao za potpredsednika republike, položaj koji on, u strahu, nikome nije želeo da dodeli.

Postao je predsednik pošto su muslimanski ekstremisti na vojnoj paradi 1981. ubili Sadata zato što je potpisao mirovni sporazum sa Izraelom. Mubarak je sedeo pored njega, pretrpeo je samo lakšu ozledu ruke, a tri decenije kasnije Sadatova ćerka ga je optužila da je znao da će njen otac biti ubijen.

Opredelio se za nastavak spoljne politike svog prethodnika: zadržao je savezništvo sa SAD, gradeći sebi poziciju ključnog pregovarača u arapsko-izraelskom mirovnom procesu. Posle gotovo decenije izolacije zemlje zbog mirenja s Izraelom, vratio je Egipat u arapsku porodicu. Postao je blizak s iračkim predsednikom Sadamom Huseinom, koga je podržavao u ratu protiv Irana, ali je stao uz koaliciju predvođenu Amerikom koja je Iračane isterala iz Kuvajta. S Izraelom, koji nikada nije hteo da poseti, održavao je „hladni mir”, što ga nije sprečilo da mu prodaje gas.

Snagu je izvlačio iz sposobnosti da u najnestabilnijem regionu sveta izbegava ratove i minimizira rivalitete. Dobijao je pohvale i dolare jer se surovo obračunavao s islamističkim militantima u zemlji najstarije takve organizacije, Muslimanske braće. Odbijao je da ukine vanredno stanje, čuvajući privilegovani položaj armije i svemoćnog muhabarata, tajnih službi. Pod kontrolom je držao sve: od sudstva do biznismena. Vojsci, policiji i poslovnoj eliti je omogućavao basnoslovno bogaćenje. Dok se sistem zdravstva i obrazovanja raspadao, siromašnih i nezaposlenih bilo je sve više.

Pre nego što je njegova politika 2011. doživela krah, on je i dalje bio mezimac Zapada. Ekstremni kapitalizam najviše je doprineo njegovom padu.

Dobijao je izbore sa 94 procenta i uživao je u tome da ga se boje. Posle deset preživljenih atentata, bio je uveren da mu je sudbina odredila da vlada do kraja života. U tradiciji bliskoistočnog nepotizma, Hosni je mlađem sinu Gamalu za svadbeni poklon 1997. namenio – Egipat. Planirao je da ibn-el-rais, predsednikov sin, dinastički preuzme vođstvo nad zemljom koja je monarhiju rušila u Naserovo vreme 1952.

Nije primećivao da Egipat može da eksplodira. Onda se 25. januara 2011. dogodilo nezamislivo. Stotine hiljada ljudi izašlo je na trgove i ulice. Tražili su socijalnu pravdu i političke slobode.

Mubarak je odgovorio uputstvima iz udžbenika za despote: poslao je snage reda i odobrio im da koriste bojevu municiju. Obećao je da se ni on ni Gamal neće više kandidovati. Suviše malo, suviše kasno.

Posle 18 dana i najmanje 850 mrtvih Mubarak je bio primoran da se povuče.

Uhapšen je u svom omiljenom Šarm el Šeiku zajedno sa dvojicom sinova. Osuđen je na doživotnu robiju. Sinovi Gamal i Ala oslobođeni su odgovornosti za pogibije demonstranata i poslati na drugi sud zbog korupcije koja je Mubarakovoj porodici, tvrde, pribavila desetine milijardi dolara imetka. Oslobođen je 2017. pošto se odustalo od najvećeg dela optužbi.

Ostavio je podeljenu zemlju koja je suočena sa saznanjem da je lakše osloboditi se despota nego početi sa stvaranjem demokratskog društva. U poslednjem obraćanju naciji 1. februara 2011. poručio je: „Ova draga nacija… ta je u kojoj sam živeo, borio se za nju i branio njenu zemlju, suverenitet i interese. Na njenoj zemlji ću umreti. Istorija će mi suditi kao i drugima.”

Umro je u plavoj pidžami u vojnoj bolnici u Kairu.


Komentari7
05ff6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesa D
..meni je zao sto nasa potkomunisticka politicka elita nije nkada cula za Egipat..To je zemlja sa preko osamdest miliona stanovnika uvek je kupovala produkciju srpskih traktora te jakih prijateljskih ekonomskih i politickih veza koja su bila i bez vrata i zida...1984 godine je boravio u Jugoslaviji ..Steta sto sem malo turizma Srbija nije iskoristila Titovu zaostavstinu u Egiptu u njihovim ekonomskim potencijalima pitomoj i iskrenoj politici ...a moglo se..
Nenad
Mubarakova sudbina bi mogla biti dobra lekcija za srpskog umišljenog faraona.
Заврам
@Nenad! Лупио си глупост. и остао жив! То што мрзиш актуелног српског председника не даје ти за право да га упоређујеш са фараоном. Какве везе има Вучић са египатским фараониома? Да, можда, није богат, попут фараона, или? Излиј ту мржњу негде другде. Истина овога пута није на твојој страни. Србија је бивала и царевина, у новије време краљевина. Ако драги Господ помогне, и опет ће бити.
Preporučujem 2
dusan1
Kao i lekcija za eventualnih 850 koji hoće da poginu ....
Preporučujem 3
Rade Ilic
Rekao bih da Mubaraka niije "nezahvalni narod" skinuo sa vlasti i osudio na dozivotni zatvor nego organizacija Muslimanska braca koja je izvrsila puc, a koja se u tekstu pominje samo kao zrtva represije njegovog rezima.
Jimmy
Bio u Egiptu dva puta pre arapskog proleca, ziveli su poprilicno bedno i lose. Nije im ni sada bas predivno, ali daleko od toga da su nesto ziveli bajno, kao sto masa ljudi misli da se zivi pod diktaturom.
Preporučujem 3
Dr Slobodan Devic
Nije Anvar el Sadar, kako stoji u zaglavlju fotograjije, nego Anvar el Sadat!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja