nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 28.02.2020. u 10:53

Planina u Kanadi nazvana po vojvodi Putniku

Планина Путник у Канади (Фото: Википедија)

U tekstu „Putnikova škola ratne veštine“, objavljenom u „Politici“ 23. februara, novinar Dimitrije Bukvić predstavio je najnoviji knjigu istoričara dr Aleksandra Životića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu „Putnikova škola ratne veštine – Glavni đeneralštab vojske Kraljevine Srbije (1903-1914)“   O Radomiru Putniku i njegovom vojevanju srpski narod dosta zna, ali verujem da je mnogo manje onih koji znaju da su ovom velikom vojskovođi počast odali i stanovnici Kanade. Oni su, neposredno posle Prvog svetskog rata, 1918. godine, jednu svoju planinu nazvali „Putnik“. Visoka je 2940 metara i nalazi se između provincija Alberta i Britanske Kolumbije. Deo je lanca Stenovitih planina u planinskom masivu Kananaskis.

Skoro sto godina kasnije, oktobra 2012, godine Ravnogorski pokret iz Kalgarija, najvećeg grada Alberte i grupa ljudi iz Edmontona, glavnog grada te provincije, u podnožju planine postavili su spomen-ploču sa natpisom na engleskom jeziku: „Planina Putnik nazvana je u znak večnog sećanja na muškarce i žene iz savezničkih oružanih snaga u Srbiji i njihovog vođu, vojvodu Radomira Putnika (1847—1917). Srbija je izgubila četvrtinu svog stanovništva, kako pripadnika vojske, tako i civila za vreme Prvog svetskog rata (1914–1918). Ova žrtva bila je deo kanadskih i savezničkih borbi u Evropi protiv tri carevine, u cilju zaštite ljudskih prava i slobode čovečanstva“.

Radomir Putnik završio je 1866. godine Vojnu akademiju u Beogradu, kao osmi u klasi. Borio se u srpsko-turskim ratovima 1876–1878. kao major, komandant Rudničke brigade. Od 1886. do 1889. godine bio je načelnik Obaveštajnog, a zatim Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba. Od 1890. obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Penzionisan je 1896. godine. Posle Majskog prevrata, reaktiviran je i postavljen za načelnika Glavnog generalštaba. Na ovom položaju je ostao do 1912. godine.

Spomen-ploča vojvodi Putniku na engleskom jeziku (Foto lična arhiva)

U Prvom svetskom ratu bio je načelnik štaba Vrhovne komande, sve do pogoršanja bolesti 1916. kada ga je na tom mestu nasledio general Petar Bojović. Putnik je komandovao srpskom vojskom za vreme sve četiri neprijateljske ofanzive na Srbiju. Tokom bitke na Ceru, uz pomoć komandanta Druge armije Stepe Stepanovića, naneo je austrougarskoj vojsci veliki poraz. Njegova odluka da napusti Beograd i skrati front za vreme Kolubarske bitke bila je presudna, jer je srpska vojska dobila vreme da se oporavi i odmori.

Uprkos teškoj bolesti, uspeo je da organizuje povlačenje srpske vojske preko albanskih i crnogorskih planina do Skadra na albanskom primorju. Početkom januara 1916. prebačen je na Krf, gde se lečio do septembra iste godine. Sa Krfa je otišao u Nicu da nastavi lečenje, ali je tu preminuo 1917. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 6. decembra 1926. godine u Kraljevinu SHS, a uz sve državne i vojne počasti sahranjen je 7. decembra na Novom groblju u Beogradu. Svrstan je je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

Jovan Popović  

Komentari7
8e875
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

joca
Hvala za 4.300 lajkova, što je impozantan broj u dnosu na ostale priloge u rubrici "Medju nama"
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Браво Равногорци и хвала вам!
komentar
I tako su nasi heroji nestajali, nasi odlazili i pravili ,,Lovcene,, po svetu ! Prebrzo smo prihvatali tudje i danas nas nema u Srbiji, lako se asimilujemo i napustamo svoje. Zasto se to desava sa nama ovako? Drugi narodi su ipak drugaciji !
Stana
Svi su narodi slicni, neko se lako asimiluje a neko nikad. Kao neko ko zivi u Americi, mogu sa pravom reci da nas ima mnogo koji su postali pravi Srbi (u svakom smislu te reci) tek kada su se nasli ovde (na drugoj strani sveta). Neko to radi na pravi nacin a neko opet malo drugacije. U svakom slucaju, ima nas jos zivih, fala Bogu.
Пантелија
Тек сада, у својим позним годинама, први пут сам чуо за ово. Хвала "Политици" и г. Јовану Поповићу.
Nikola Ivanovic
Grad Reno je u Nevadi. Za cuvene recesije i besposlice Crnogorci su se iznad grada sakupljali na brdu i dnevno bistrili politiku. Brdo je dobilo ime Lovcen. Dakle, i Amerika ima svoj Lovcen. O tom sakupljanju Crnogoraca opsirno je svojevremeno pisala publikacija koja izlazi u Tusanu. (Svi Srbi svijeta)
Daca
Našoj ranjenoj sujeti gode ovakvi članci.Naša kulturna zajednica je sve resurse upregla u veličanje komunističkih vodja,umjesto da opišu Srpsku epopeju.Nema knjiga (Srpska triologija),nema filmova,nema pjesama... Čini se da nisu tome odrasli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja