subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 28.02.2020. u 20:00 Ivan Cvetković

Driblanje poreskih paragrafa, rasprostranjena „igra” među onima s dubokim džepom

Izbegavanje da se deo sopstvene zarade da državi prilično je rasprostranjena „igra” među onima s veoma dubokim džepom, pa su se pre Ramadanija time „poigrali” u Španiji Mesi i Ronaldo, a u svoje vreme su Bekenbauer i Beker smislili kako da pobede nemačke propise
Нису били имуни на утаје: Франц Бекенбауер и Јозеф Блатер (Фото EPA/Anthony Anex)

Dijagnoza, koju su španski islednici postavili Faliju Ramadaniju i Nikoli Damjancu ne treba da se shvati kao menadžerska bolest. Njih dvojica su fudbalski menadžeri, a među svetom s vrlo dubokim džepom prilično je rasprostranjeno da se driblaju poreski paragrafi.

Takvih pokušaja ima i među delatnicima u drugim oblastima, naročito u onima, koje donose visoke prihode. I nijedan preduzetnik se laka srca ne odriče u korist države od onoga što je zaradio.

Nedavno su junaci takve serije bile najveće fudbalske zvezde. I Mesi, i Ronaldo, i Morinjo su osuđeni zbog utaje poreza, čak i na zatvor, ali nisu ni minut bili iza rešetaka, jer su mogli da plate da ne robijaju. I da vrate Španiji određeni deo onoga što je ona kroz zakone odredila da joj pripada.

Zanimljivo je svojevremeno bilo driblanje Bekenbauera i Bekera s nemačkim poreskim propisima. Čuveni fudbaler se kao poreski obveznik tada prijavio u Austriju, jer je tamo država uzimala za sebe gotovo upola manje od otadžbine slavnog fudbalera. A najbolji nemački teniser svih vremena bio je još veći Kir Janja – on se prijavio da živi u Monaku, pošto je ta minijaturna država raj za one koji ne bi da plaćaju caru carevo.

U našoj državi je utaja poreza sportistima i onima, koji su u nekoj vezi sa sportom (funkcioneri, menadžeri i slično) tek relativno nedavno mogla da padne na um. Pre rata se kod nas veličao amaterizam (takav je bio i Međunarodni olimpijski komitet, koji je kažnjavao sportiste ako su za bavljenje sportom ikada uzeli neku paricu, pa su poznati slučajevi s Torpom, Indijancem koji je briljirao na Olimpijskim igrama 1912, ili Nurmijem, jednim od najčuvenijih trkača). Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu još se strože suzbijao profesionalizam, jer je tako bilo i u Nemačkoj.

Po stvaranju socijalističke države amaterizam je, takođe, imao svu podršku države, koja je profesionalizam prikazivala kao kvarenje sporta u kapitalizmu. Doduše, klubaštvo je brzo uzelo maha, pa su političari, u skladu s time dokle im je dosezala moć, na ovaj ili onaj način pomagali svojima, ako ništa drugo bar su zatvarali oči za razna mešetarenja.

Istina, u to vreme se nije mešetarilo zbog ličnog interesa (pare su, ionako, bile male), nego da se neki sportista ubedi da promeni klub, da se osvoje važni bodovi i tako dalje. Velike afere su izazvali, na primer, prelasci fudbalera Zebeca iz Zagreba u Partizan i Beare iz Hajduka u Crvenu zvezdu, a pravu eksploziju je izazvala skrivena borba „večitih rivala” da privole sebi Ostojića iz niškog Radničkog. Zbog takozvanih crnih fondova tada su svoje karijere završili Aleksandar Obradović (Crvena zvezda) i Hugo Ruševljanin (Partizan). Istina, kasnije im je omogućeno da rade u fudbalu, ali njihov zenit je prošao.

Od kada i kod nas para vrti, gde burgija neće nastaju uslovi da i džepovi imaju duplo dno, to jest da se prikrivaju prihodi ostvareni legalno od bavljenja u sportu. Na primer, o tome koliko je plaćeno za nekog igrača ili dobijeno za njegovu prodaju uglavnom mora da se veruje zvaničnim osobama na reč, jer nekako nije pristojno da se pokaže i dokaz, to jest ugovor.

O nameštanjima rezultata kod nas se uvek pričalo. Ponekad se šuška o tome, ponekad se unapred upire prstom. A od kada su uvedene kladionice iznad svakog rezultata lebdi znak pitanja.

Razume se, ovo nadmudrivanje sa zakonom i sportskim načelima nismo mi izmislili. Jednostavno, i našu zemlju zapljuskuju talasi, koji krenu s debelog mora. Fifa se, recimo, preobratila u multinacionalnu kompaniju. Današnji sportski razvoj je nezamisliv bez menadžera od kojih su neki pravi trgovci robljem. Pokupe iz siromašnijih država darovitu decu i nude je bogatijim klubovima po svetu. Time su zadovoljni roditelji, zadovoljna su i deca, jer kako rastu tako sve više zarađuju lepe pare, a zadovoljni su i menadžeri, pogotovu ako je kupoprodaja što češća. Odgovara, takođe, i Uefi, pa zato takozvani prelazni rokovi umesto nekadašnjih desetak dana, sada traju i po tri meseca (zimski je nešto kraći).

Lovu u mutnom pogoduju i društveno-političke okolnosti. Posluje se po celom svetu, velike sume novca se prebacuju iz jedne u drugu zemlju, majka firma osniva kćerke firme, pa onda one dižu na noge svoje roditelje i babe i stvaraju se zamršeni rodbinski odnosi u kojima je teško da se odgonetne ko pije, a ko plaća.

Komentari1
ee6d7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

proffesor
A sta se u svetu stvara na postenje? Zar je Amerika ili Australija nastala na posten nacin?? Naravno da nije, jer su obe zemlje stvorene istrebljenjem indijanaca i Aboridzana!! Da li je americki kapitalizam nastao na posten nacin? Naravno da nije, nego na kriminalu i mnogo toga nelegalnom...Zato tako mora biti i u sportu, a to je kap nepostenja u odnosu na drzavu, koja uvek masovno pljacka samo narod !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja