ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 28.02.2020. u 13:04 Ljiljana Petrović
DOMINACIJA TV SERIJA

Važno je da se točak okreće

Mnogi kažu da se ovoliko nije snimalo još od vremena partizanskih filmova. Snimljeno je ili je u završnoj fazi realizacije više od dvadeset i pet serija. Dobri poznavaoci produkcionih prilika kažu da bi, do kraja godine, moglo da se govori o desetak filmova, koji su ušli u bioskop ili imali zapaženiji festivalski život. I to je uspeh! Iznad mogućnosti, reći će cinici. O relacijama između filma i televizije govore Mihailo Vukobratović, Maja Vukadinović, Marija Bergam, Nebojša Romčević i Predrag Perišić
Маја Вукадиновић (Фото: З. Петровић), Предраг Перишић (лична архива), Михаило Вукобратовић (Фото Г. Јовић)

Film ili televizija? Ko kome mrsi konce? Gledano na svetskom planu, film i televizija odavno nisu konkurencija, već se ispomažu i dopunjavaju, čemu je najviše doprinelo ustoličavanje moćnih video-platformi kakve su Netfliks ili Amazon. Veliki filmski festivali sada se diče prikazivanjem TV serija „Igra prestola” ili „Mladi papa”.

Nešto se događa i kod nas, istina, u mnogo manjem obimu. Domaći festivali odavno žive od televizijskih zvezda. U ovom periodu, premijera stiže filmsku premijeru. Mediji ne stignu da objave da se snima neki film, a ekipa novog filma se već klanja publici u beogradskom Centru „Sava” koji je odavno lansirna rampa nove produkcije.

Ipak, čini se da će 2019. godina ostati upamćena po ekspanziji televizijskih serija. TV stanice sa nacionalnom frekvencijom utrkuju se koja će pridobiti publiku. Proteklog meseca, samo u jednom danu na tri kanala, počelo je prikazivanje novih serija. Ganc novih! Brižljivo isplaniranih iz sata u sat da se ne sudaraju! Ako se tome pridodaju novi nastavci poznatih serija, pa koprodukcione serije sa susedima sa istog govornog područja, moglo bi se reći da prisustvujemo medijskoj trci u kojoj svako traži svoje mesto pod TV suncem... Dilema film ili televizija se slila u udar na sve probirljivije gledaoce koji su u svakom trenutku spremni da kažu kako na televiziji nema šta da se gleda, što je opšte mesto koje zahteva drugi pristup...

Iznad očekivanja

Vratimo se proizvodnji igranog programa. Snimljeno je ili je u završnoj fazi realizacije više od dvadeset i pet dramskih serija. Rezultat iznad svih očekivanja!

Dobri poznavaoci produkcionih prilika kažu da bi, do kraja godine, moglo da se govori o desetak filmova, koji su ušli u bioskopsku produkciju ili imali zapaženiji festivalski život. I to je uspeh! Iznad mogućnosti, reći će cinici.

Šta je uzrok te „eksplozije” igranih sadržaja? Ko je na dobitku? Publika, autori, glumci…

Za poznatog reditelja Mihaila Vukobratovića ovo je važan trenutak za igrani televizijski program. Prema njegovim rečima, načinjen je pozitivan pomak. Za početak. Iako ima mnogo toga na čemu treba raditi. I doraditi...

– Naša publika „zaslužuje” da gleda domaće serije više nego strane, uvozne – smatra on. – Tačnije, domaće serije su popularnije. Za filmsku i TV industriju – ako smem da upotrebim tu formulaciju kod nas – važno je da se neprestano okreće produkcioni točak. Dobili su šansu reditelji i glumci, svi autori i saradnici u igranim projektima. Naravno, postoji nadmetanje između kablovskih operatera i ostalih mreža. Glavnu reč imaju televizije s nacionalnim frekvencijama sa sve više igranih sadržaja, ali u kombinaciji su odskora i kablovski operateri, koji polako osvajaju tržište. To je za sve korisno, a najviše za našu publiku. Ipak, valja biti oprezan u procenama o kretanjima, sve je u povoju – kaže Vukobratović, koji je više od četiri decenije na pozorišnoj i televizijskog sceni. Potpisao je, pored ostalih, i filmove i serije „Nije lako s muškarcima”, „Policajac s Petlovog brda”, „Ono naše što nekad bejaše”, „Bolji život”, „Porodično blago”, „Stižu dolari”, koje smo poslednjih godina gledali više puta u repriznim terminima na Javnom servisu.

– Naravno, ovoliki broj snimljenih serija bi, u isto vreme, trebalo da izrodi kvalitet – kaže Vukobratović, koji je nedavno završio montažu serije „Junaci našeg doba” po scenariju Siniše Pavića koja će 16. decembra imati premijeru na RTS-u. Reditelj poručuje: – Očekujte jednu od najboljih serija!

I dodaje da je svaki posao sa Pavićem izazov, zato što cenjeni pisac pažljivo i pedantno radi, pa se i cela ekipa trudi da tako pristupi njegovom scenariju. Pavić je u 76. godini napisao „Junake našeg doba”.

Zlatno doba

Medijski stručnjak i docent na Fakultetu savremenih umetnosti Maja Vukadinović smatra da su tokom proteklih tridesetak godina serije globalno postale najvažniji i najpopularniji žanr, te da je ova tendencija danas kulminirala pojavom mnogobrojnih visokokvalitetnih ostvarenja. Može se tvrditi da prisustvujemo još jednom zlatnom dobu ovog žanra. Deo svetskog uspeha i trenda vezan je za tehnološki razvoj: veliki broj kablovskih kanala, mogućnost Internet striminga preko Netfliksa i drugih platformi podstakao je produkciju koja je veća nego ikada. Pored toga, mnoge (svetske) serije koje privlače pažnju su usmerene ka takozvanim tržišnim nišama (užoj kategoriji publike), što je rezultiralo novim stilskim pristupima i kreativnim postupcima. Pojedine zemlje su se specijalizovale za određene žanrove, poput zanimljivog nordijskog „noara”. Svedoci smo „buma” kvalitetnih produkcija i u regionu, na primer u Hrvatskoj: odlične serije „Novine” i „Uspeh”. Konkurencija je sve veća, a publiku u obilju kvaliteta nije lako pridobiti (toliko dobrih serija – tako malo vremena!).

– Ovaj trend je izvesno vreme prisutan i u Srbiji. Na talasu uspeha plovi i naša produkcija – kaže Maja Vukadinović. – Pojedini kreatori i producenti su već uspostavili standarde na ovom polju, a pre svih autorska ekipa „Senki nad Balkanom” i „Besa”. Obe serije odlikuje zrela produkcija, a ukupan kvalitet se može porediti sa svetskim primerima. Još jedna serija netipičnog narativa za naše prilike, „Dug moru” ima kreativni i produkcijski potencijal da stane rame uz rame s inostranim uzorima. Možda svi pomenuti naslovi nisu po ukusu masovne publike, ali, svakako, njihove vrednosti prepoznaju gledaoci formiranog ukusa upućeni u svetsku produkciju. Koliko se pristup igranom programu kod nas unapredio pokazuju serije „Jutro će promeniti sve” i „Žigosani u reketu”.

Maja Vukadinović još dodaje:

– Ne treba zaboraviti serije u žanru sitkoma ili klasičnih TV novela koje kod nas imaju vernu publiku. Naši gledaoci su „naviknuti” ili, bolje rečeno, pristaju i na serije koje ne podrazumevaju visoku produkciju. Obično se „štancuju”, a kreativnost je u drugom planu. U svakom slučaju, publika je na dobitku. Gledaoci mogu da u velikoj ponudi izaberu ono što im najviše odgovara, upoznaju nove pristupe, razviju ukus…

Gledani i najgledaniji

Inače, prema podacima Nilsena i Centra RTS-a za istraživanje javnog mnjenja, programa i auditorijuma od 1. januara 2015. do 14. novembra ove godine najgledanija domaća serija na Javnom servisu je „Nemanjići – rađanje kraljevine ”, u proseku ju je gledalo 1.143.000 gledalaca po minutu. Slede „Ubice mog oca”, „Senke nad Balkanom”, „Nepobedivo srce”, „Na putu za Montevideo”...

Marija Bergam (Foto lična arhiva)

Za glumicu Mariju Bergam, koja je zablistala u seriji Dragana Bjelogrlića „Senke nad Balkanom” kao zavodljiva bogatašica Maja Davidović i koju ovih dana gledamo u drugoj sezoni na Novoj S, aktuelna hiperprodukcija serija je prava sreća za sve glumce. Ističe da je dobro što se mnogo više novca ulaže za snimanje serija i filmova nego u prethodnih deset, petnaest godina.

– Mnogi kažu da se ovoliko nije snimalo još od vremena partizanskih filmova – kaže glumica. – Razloge mogu samo da naslutim. Čini se da obim filmske i TV proizvodnje prevazilazi potrebe tržišta, sa čime se ja kao glumica ne slažem jer je za nas odlično to što ima mnogo raznolikog posla. I mladi glumci mnogo brže dolaze do prilike da izraze svoj talenat. Umetnička vrednost onoga što se snima varira. Trenutno, postoji deset serija koje se rade po ugledu na inostrane produkcije i koje pretenduju da budu visokovrednovane i rado gledane. Mislim da je manje bitno kakav će biti krajnji rezultat, ali stvaralačka atmosfera u kojoj se cela ekipa ozbiljno trudi da proizvede nešto bolje od onoga što objektivno uslovi za rad dozvoljavaju za mene je veoma podsticajna.

Marija Bergam trenutno snima seriju „Dvanaest reči”, u režiji Jelene Stolice. Biće prikazana na Superstaru, a realizuje se u saradnji sa MTS-om i „Public film” produkcijom.

„Nečista krv” u 2020. godini

U ovom trenutku Javno servis sarađuju sa deset spoljnih produkcija, ušli su u saradnju sa Telekomom Srbije. U tom koproducentskom odnosu su došli do solucije: ostvareni programski sadržaji prvo se emituju u mreži Telekoma Srbije a potom na RTS-u. Posle izvesnog vremena RTS postaje apsolutni vlasnik ovih emisija, na svim platformama. U januaru ćemo gledati seriju „Švindleri”, adaptacija romana Bore Stankovića „Nečista krv” je predviđena za snimanje u 2020. godini, a najavljena je realizacija i „Beležnice profesora Miškovića” i novih „Kamiondžija”.

U ovim okolnostima, za profesora Fakulteta dramskih umetnosti, dramskog pisca Nebojšu Romčevića mnogo toga je nelogično. Prvi i jedini premijum filmski kanal u Srbiji, HBO se povukao iz regiona. Naglašava da smo mala zemlja i da nemamo dovoljnu kvotu, toliko stanovnika da sve to finansijski opstane i da se trend uspona nastavi. Zato sa rezervom prati situaciju.

– Divno što je došlo do ekspanzije, ali ne verujem da je ona na zdravim nogama. Ne znam kako će ti programi da zarade novac. To matematika govori, nema tu velike mudrosti. U najavi je osnivanje još nekoliko televizija, a mi imamo sve manji broj stanovnika, odnosno publike. Kako se dobijaju dozvole, kako se koristi novac? Mislim da će to, jednog dana, tek da se vidi. Fino je što se radi, to uvek doprinosi opštem kvalitetu. Evo, kada pogledate fenomenalnu Bjelogrlićevu seriju „Senke nad Balkanom” i „Grupu” na RTS-u, generalno raste kvalitet serijskog programa, ali nije mi jasna formula po kojoj to funkcioniše. Divno je što se ovoliko snima, ali se plašim da, kao i sve divne stvari u Srbiji, iza sebe imaju mračnu dugu senku, a o njoj ćemo tek naknadno da čujemo...

Čujemo da je Romčević napisao scenario za seriju koja je trebalo da se snima kod nas, ali da se HBO povukao iz celog istočnog regiona, kao je objašnjeno, privremeno, iz demografskih razloga.

– HBO ima standard po kojem snima. Stavili su sve na papir i shvatili da ne mogu finansijski da opstanu na ovom tržištu. HBO izgleda zna što mi ne znamo. Da li se isplati napraviti milion serija? Jako sam sumnjičav za sve što se događa u Srbiji. Ne vidim da se državi isplati da finansira privatne produkcije.

Nebojša Romčević (Foto A. Vasiljević)

U vlasti televizije

Ima i drugih otvorenih pitanja. Recimo, kako će narednih nekoliko godina stvaraoci koji se bave filmom postići ravnotežu između ogromne televizijske produkcije i filma koji je, ipak, produkciono i kreativno-estetski, nekada, teže upakovati.

Profesor FDU-a Predrag Perišić naglašava da svaki industrijski sistem teži da se širi čak i da zavisi od logike profita, a ova vrsta programa, kada govorimo o TV serijama, postaje zaista industrijski sistem.

– Na prvi pogled nam se čini da mi vladamo televizijom, da je TV u našoj službi, što je samo delimično tačno – kaže Perišić. – Istina je da mi pomoću daljinskog upravljača možemo da promenimo kanal kad god to želimo, ali ko nam garantuje da na drugom kanalu nije isto ono što smo gledali na prethodnom. Mi smo u stvari u vlasti televizije. Ona upravlja nama, a ne obrnuto. Kako kaže Mario Vargas Ljosa, ako bi se neko drznuo da TV serije poredi sa stvarnim svetom uvideo bi da se u njima dešavaju besmislene, apsurdne, sulude stvari, ali to nema veze, jer kada je reč o fikciji, bilo u knjigama ili na sceni ili na ekranu, ako je priča dobro ispričana, ona je uverljiva bez obzira na to da li se podudara sa životom koji nam je iskustveno poznat.

Da li serije ugrožavaju film?

– Mislim da ne. Bernardo Bertoluči kaže: Možda sam idealista, ali i dalje mislim da je bioskop katedrala u koju svi idemo da sanjamo zajednički san.

Šta je snimljeno, šta će se snimati

Spisak serija koje su ove godine snimljene i već se emituju je dugačak: „Žmurke”, „Dug moru”, „Senke nad Balkanom”, „Besa”, „Preživeti Beograd”, „Crveni mesec”, „Grupa”, „Ubice mog oca”, „Žigosani u reketu”, „Vojna akademija 5”, „Istine i laži”, „Ujka – novi horizonti”, „Sinđelići”, „Mamini sinovi”, „Psi laju, vetar nosi”. Zatim, „Kosti”, „Državni službenik”, „Južni vetar”...

„Junaci našeg doba” je od ove nedelje na programu, a „Švindleri” u januaru. RTS u saradnji sa Telekom Srbije završiće snimanje „Vozi, kume” po scenariju Gordana Mihića, svojevrsni nastavak kultne serije „Kamiondžije”. Zdravko Šotra snima seriju po romanu Vuka Draškovića – „Aleksandar od Jugoslavije” za Kompaniju „Junajted medija”, koja je u martu potpisala ugovor za snimanje serija „Vreme smrti” i „Vreme zla” po romanima Dobrice Ćosića.

Komentari0
b2e71
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja