subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 29.02.2020. u 11:00 Aleksandar Miletić

Španski istražitelji možda i u Srbiji

Danas se lakše ulazi u trag fiktivnim ugovorima: Fifa u poslednjih pet godina uvela je nekoliko pravilnika koji omogućavaju da se lakše prate tokovi novca od transfera. – Odgovornost igrača i porodica moguća ako se ustanovi da su dobijali novac od agenata
Сумња се да је Аполон са Кипра служио Рамаданију за "пумпање" цена играча (Фото ЕПА ЕФЕ - К.Ч.)

Otkako je Svetska fudbalska federacija (Fifa) pre nekoliko godina ukinula menadžere i uvela Pravilnik o posrednicima, neuporedivo je lakše utvrditi sve nepravilnosti u vezi sa transferima fudbalera i izvesti nekoga pred lice pravde, govori za „Politiku” jedan „fudbalski radnik” sa dobrim kontaktima u Fifi, koji je želeo da ostane anoniman.

Prema tom pravilniku, krajem marta svake godine savezi su dužni da javno objavljuju (recimo, na svom zvaničnom veb-sajtu) imena svih posrednika koje su registrovali, kao i pojedinačne transakcije u kojima su učestvovali. Savezi su takođe dužni, shodno podacima koje su dobili od klubova i igrača, da objave ukupan iznos svih naknada i iznosa koje su isplatili posrednicima.

Ovaj pravilnik se može naći i na sajtu Fudbalskog saveza Srbije (FSS), a u njemu se, pored ostalog, navodi i to da „ukupan iznos naknade po transakciji za posrednike koji su angažovani da istupaju u ime igrača, ne treba da prelazi tri odsto od igračevog osnovnog bruto prihoda tokom kompletnog roka važenja predmetnog ugovora o radu”.

„Normalno, teško je poverovati da se svi uklapaju u toliku proviziju i nije tajna da ona ide i do deset odsto, tako što se posrednici dovijaju na razne načine”, kaže naš sagovornik. „Svaki postupak u transferu mora da se pokrije odgovarajućim dokumentima, danas je mnogo lakše pratiti svaki korak u tom mozaiku, međutim, i dalje mnogim agentima nisu dovoljne tako unosne provizije pa onda traže način da izbegnu plaćanje poreza. U uređenim sistemima, kao što je engleski, menadžeri imaju znatno manju ulogu i tamo se ozbiljno strada za takve prestupe.

Kod poslovanja fudbalskih agenata, na meti tužilaštva je uglavnom njihov lični porez (iako su danas registrovani preko svojih agencija a ne lično), da li preko fiktivnih firmi postoji prikrivanje tokova novca, da li postoje posebni „odnosi” sa igračima i njihovim porodicama… Ako agent nema dokaz da u jednoj zemlji boravi duže od pola godine (što je neretko slučaj), onda porez mora da se plati tamo gde je „centar životnih aktivnosti” (u državi u kojoj se smestila porodica, gde deca pohađaju školu…). Tako je finansijska policija u Španiji pokrenula istragu protiv Falija Ramadanija i njegovog saradnika Nikole Damjanca koji se, kako pišu svetski mediji, sumnjiče za pranje novca i da su navodno više od 10 miliona evra potrošili na nekretnine i jahte u Španiji.

Postoje države u kojima se ne plaća porez (Monako), ali se teško stiče status njihovog poreskog obveznika. Neki agenti se zato opredeljuju za određene klubove preko kojih „napumpavaju” cenu igrača, kao što se sada sumnja da je Apolon sa Kipra služio Ramadaniju. Strani mediji navode da neki igrači ovog agenta nisu zaigrali ni minut u Apolonu, a da su bili registrovani za taj klub na kratko, a zatim za višestruko veći ugovor prešli u neki veći klub koji je ranije pokazivao interesovanje za njih. Nije nemoguće da istražitelji zakucaju i na vrata nekog od naših klubova, imajući u vidu to da Ramadani „drži pola Srbije”.

Posle uvođenja Fifinog pravilnika, većina agenata je prihvatila tu realnost i radi „po knjigama”. Sumnja se da kod nekih i dalje postoji razrađena šema kako da se za sebe zadrži što je moguće veći deo kolača, kao i da u nekim transferima značajnu ulogu imaju članovi porodice fudbalera.

„Da bi postojala odgovornost igrača i porodica trebalo bi prvo da se ustanovi da su im menadžeri davali nekakav novac”, kaže dalje naš izvor. Da bi igrač ili neko iz njegovog okruženja dobio novac na ruke, neophodno je da agent podigne veliku sumu novca, što odmah upada u oči. Recimo, u Srbiji ništa ne može da se plaća kešom (već samo preko računa) ukoliko je iznos veći od 10.000 evra. Takav čin bi se okarakterisao kao krivično delo pranja novca, a kriv bi bio onaj ko je primio novac.

Kada se otvaraju ovakvi procesi, kao što je ovaj protiv Ramadanija, prva stvar poreske uprave je da utvrdi gde su plaćane provizije, na koji račun, na koju firmu. Kad dođe to tih računa, onda traži od banke papire da vidi gde je novac otišao i tako se korak po korak odmotava klupko. Kad utvrde nešto opipljivo, mogu da traže pritvor, mada se to u nekim državama retko događa (u Španiji je bilo slučajeva da se dokaže nečija krivica, a da onda on plati i tako izbegne zatvor), a u nekima je to normalna stvar (u Nemačkoj je predsednik Bajerna Uli Henes završio u zatvoru, istina najslobodnijeg tipa, zbog utaje poreza).Glosa

Ako agent nema dokaz da u jednoj zemlji boravi duže od pola godine (što je neretko slučaj), onda porez mora da se plati tamo gde je „centar životnih aktivnosti” (u državi u kojoj se smestila porodica, gde deca pohađaju školu…).

 

 

Sistem za uparivanje transfera

Fifin Pravilnik o statusu i transferu igrača predviđa i Sistem za uparivanje transfera (TMS) koji je „osmišljen tako da jasno napravi razliku između različitih plaćanja po osnovu međunarodnih transfera igrača”. Sva plaćanja po tom osnovu moraju biti uneta u sistem koji „traži od nacionalnih saveza da garantuju da se zaista radi o pravom, a ne fiktivnom transferu igrača radi vršenja nezakonitih radnji, kao što je pranje novca”. Čim se postigne ugovor između dva kluba, oba su dužna da u TMS unesu sve podatke i prilože dokumenta u vezi sa transfer: iznos fiksne naknade igraču, ime posrednika igrača, fiksna naknada za transfer, valuta plaćanja…

 

Uticaj trećih lica na klubove…

Pre pet godina Fifa je donela propis kojim se zabranjuje uticaj i vlasništvo trećeg lica nad ekonomskim pravima igrača. U uvodnom članu tog propisa kaže se da „nijedan klub ili igrač ne mogu zaključiti ugovor sa trećim licem kojim se trećem licu daje pravo da učestvuje, bilo u celini, bilo delimično, u naknadi koja se plaća za budući transfer igrača iz jednog kluba u drugi ili kojim treće lice stiče bilo kakva prava u vezi sa budućim transferom ili naknadom po osnovu transfera.”

 

Izjava o besprekornoj reputaciji

„Izjavljujem da imam besprekornu reputaciju, a naročito potvrđujem da nikada nisam osuđivan za finansijska krivična dela, niti za krivična dela zbog nasilničkog ponašanja”… Ovako glasi izjava koju su agenti dužni da daju prema Pravilniku o radu sa posrednicima.

Komentari0
c7241
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja