četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Američki sabor i odbrana jedinstva SPC

U Klirvoteru sutra počinje zasedanje crkvenog sabora na kojem bi trebalo da bude izvršen nalog Sinoda o poništavanju svih odluka prethodnog zasedanja koje se tiču organizacije srpske crkve na američkom kontinentu
Autor: Jelena Čalijapetak, 28.02.2020. u 19:59
Патријарх са сарадницима отпутовао у САД (Фото СПЦ)

Patrijarh srpski Irinej otputovao je u Sjedinjene Američke Države, gde će sutra u Klirvoteru (Florida) predsedavati vanrednim crkvenim saborom Srpske pravoslavne crkve u Severnoj i Južnoj Americi.

Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu SPC, poglavar srpske crkve boraviće u SAD do 5. marta i posetiti parohije u Majamiju, Vašingtonu i Njujorku. S njim je otputovao i vladika šumadijski Jovan, član Svetog arhijerejskog Sinoda.

Crkveni sabor u Klirvoteru sazvan je krajem prošle godine kako bi sproveo nalog Sinoda koji je zatražio poništavanje svih odluka koje se tiču organizacije srpske crkve na američkom kontinentu, a koje su usvojene na crkvenom saboru u julu prošle godine.

Na tom sabranju „primljene su” izmene Ustava SPC za Severnu i Južnu Ameriku, kojima je ovaj dokument ograničen samo na teritoriju SAD i uveden novi naziv crkve Srpske pravoslavne eparhije u SAD.

Julski sabor održan je u prisustvu trojice od petorice episkopa na američkom kontinentu: predsedavali su mu vladike novogračanički Longin, istočnoamerički Irinej i zapadnoamerički Maksim. Episkopi kanadski Mitrofan i buenosajreski Kirilo nisu pozvani, o čemu su njih dvojica izvestili i Sinod SPC, kritički se odnoseći i prema pojedinim odlukama sabora.

Uoči zasedanja u Klirvoteru, objavljena su dva teksta koja se tiču odluka julskog sabora, izmena Ustava, organizacije SPC na američkom kontinentu, a koja daju različita gledišta na neka važna pitanja. Na sajtu Srpske pravoslavne crkve u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi objavljen je poduži tekst „U odbranu istine i jedinstva Srpske pravoslavne crkve”.

Tekst je, kako se navodi, odgovor na brojne napade i optužbe za „navodni tajni plan ili skriveni pokušaj” trojice episkopa da svoje eparhije odvoje od SPC i predaju ih pod jurisdikciju Carigradske patrijaršije. Potpisuje ga desetoro ljudi, članova Centralnog crkvenog saveta ili odbora ovog tela. Oni navode da je „ažurirani Ustav” potpuno u skladu s odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2018, ali i kanonskim pravom kojim se upravlja SPC.

Za raniji „pravni rad”, koji je doveo do promena u registrovanju kod državnih organa SAD, ovlašćenje su, kako se ističe, dali svi episkopi iz SAD, uključujući i vladiku Mitrofana, tada episkopa istočnoameričkog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji je upravljao u to vreme Eparhijom buenosajreskom do izbora vladike Kirila za njenog episkopa. Tako je, prema ovom objašnjenju, 2017. dotadašnja Ilinoj korporacija, osnovana još 1935, a 1984. preimenovana u Srpsku pravoslavnu crkvu u SAD i Kanadi, konvertovana u neprofitnu korporaciju i preimenovana u Srpske pravoslavne eparhije u SAD.

Kako se dodaje, „promenu imena su preporučili naši spoljašnji advokati kako bi se obezbedilo osiguranje od odgovornosti u SAD, što bi bilo teško ukoliko bi ime korporacije uključivalo Kanadu (ili Južnu Ameriku)”. Što se tiče izmena Ustava, s tim su se, navode autori teksta, na zasedanju Sabora SPC u maju 2018. složili svi episkopi, uključujući i vladike Mitrofana i Kirila, pa je tako doneta odluka: „odobriti teritorijalno ograničenje ovog Ustava isključivo na srpske pravoslavne eparhije u SAD”.

Uz dodatak da Episkopski savet preduzme mere radi izvršenja izmena, da ih dostavi Sinodu, a on dalje Saboru na konačno odobrenje. Njegovi autori dalje navode da na julskom crkvenom saboru nije doneta nijedna odluka koja se tiče Ustava, da je delegatima samo podeljen izmenjeni tekst na uvid. „Gledajući unazad, možda je podela ažurirane verzije Ustava pre nego što ju je Sveti arhijerejski sabor konačno potvrdio bio jedan preuranjen korak i da je on izazvao zbunjenost.”

Sudeći po drugom tekstu, a to je obraćanje vladika Mitrofana i Kirila Sinodu, koji reaguju na ove navode, zbunjenost se ne tiče samo preuranjene podele neodobrenog Ustava. U zajedničkom pisanom obraćanju, osim što se pitaju kako je ovaj tekst objavljen na zvaničnoj stranici SPC u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi bez odobrenja Episkopskog saveta, oni demantuju pojedine navode.

Tako se ističe da ni vladika Mitrofan, a ni mitropolit Amfilohije nisu dali nikakvu saglasnost za bilo kakvu reorganizaciju SPC na američkom kontinentu, a kamoli po pitanju registrovanja imovine.

„Naprotiv, 4. januara 2017. trojica episkopa iz SAD održala su sednicu bez našeg znanja, kao ni znanja mitropolita Amfilohija, u Libertivilu, gde su doneli odluke u vezi s registracijom novih korporacija. Odluke te sednice citirane su u svim formativnim dokumentima novih korporacija kao odluke Episkopskog saveta, a mi smo o tom sastanku saznali iz dokumenata korporacije tek u jesen 2019.”

Postojanje tih jednočlanih korporacija, a pogotovo Srpskih pravoslavnih eparhija u SAD, kako se dodaje, „sasvim slučajno je isplivalo na videlo kao posledica konfuzije nastale posle crkvenog sabora u julu 2019”. Dvojica episkopa navode i da je učesnicima tog sabora Ustav podeljen uz obrazloženje da je to konačna verzija. Osvrnuli su se i na zasedanje Episkopskog saveta u punom sastavu, krajem prošle godine, na kojem je usvojena odluka Sinoda da se odluke julskog sabora ponište.

„Tek na insistiranje episkopa Mitrofana i episkopa Kirila, a i uz smirenost i odlučnost episkopa Longina (kao predsedavajućeg Episkopskog saveta), usvojen je stav da se moraju izvršiti sve odluke Svetog Sinoda koje su nam svima dobro poznate”. Sabraću arhijereje iz SAD podsećaju i da kritike na njihov račun nisu stigle samo od nekih zlonamernih ljudi s neidentifikovanih internet adresa već s najvišeg mesta – Sinoda i gotovo svih episkopa SPC s kojima su imali prilike da o tome razgovaraju.


Komentari4
28aca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maxa
То је све Максимово дело. Потпуно се поклонио лажном Васељенском папи са седиштем у Константинопољу. Атанасије ћути док му духовна чеда разбијају СПЦ и саслужују са католицима.
dejan
Eto najvisi predstavnici SPC su bili u Americi i sad bi trebalo da pomognu SPC u CG da oseti crnogorski i srpski narod vaznu podrsku.Pokazalo se da je SPC vazan faktor za narod i da je itekako bitno da ne podlegnu politicarima jer su oni promenjivi a vera nije.Nadam se da ce biti i u Srbiji uz svoj narod jer su nama Srbima stalno teska vremena.
Марко Латиновић
"Конфузија" која се везује за огранке СПЦ на простору гдје се примјењује англосаксонско право (САД, Канада и Аустралија...) проистиче из начина на који је тамо црква третирана, а нарочито њена имовина (цркве, парохијске домове итд.). У тим државама често се као власници цркава воде црквени одбори, поготову тамо гдје је цркве подизала политичка емиграција која је послије организовала тзв. Слободну српску православну цркву. Ту СПЦ и данас има проблема са власништвом располагањем имовином.
Stevan Nedeljkovic
Једно је кад се имовина стекне наслеђем или радом. Ту се зна власник, и постоји устаљен начин преноса власништва. На другој страни, цркве су махом установљене добровољним прилозима, и добрим делом се и незна ко је власник.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja