Sada kad je Komercijalna banka prodata Novoj Ljubljanskoj banci i kad je konačno poznato da je za udeo od 83,23 odsto država uspela da dobije 387 miliona evra, jasno je da je to mršav posao za državu. Ne zbog postignute cene, jer stručnjaci kažu da je to na nivou prodaje drugih banaka u regionu, već zato što treba imati u vidu troškove koje je država imala pre ove transakcije, a to je isplata stranih investitora.
Podsećanja radi, deoničarima, a to su bili Evropska banaka za obnovu i razvoj, IFC – Međunarodna finansijska korporacija, nemački i švedski fond, država je u drugoj polovini prošle godine isplatila oko 260 miliona evra. Na to se obavezala takozvanom put opcijom, još ugovorima iz 2006. i 2009. godine, u slučaju da zaključno sa 2015. godinom banka ne bude privatizovana ili da se ne postigne zadovoljavajuća cena. Stranci su u pomenutom periodu dokapitalizovali banku sa 190 miliona evra, što znači da su na tom poslu zaradili gotovo 70 miliona.
Nisu samo stranci dokapitalizovali banku, jer je i država 2012. uložila dodatnih 100 miliona evra kako bi ostala najveći pojedinačni vlasnik, s udelom od 42 odsto. Dakle, na rashodnoj strani država je okvirno imala trošak od oko 360 miliona evra.
Nenad Gujaničić, broker „Momentum sekjuritiza”, kaže da je Komercijalna banka prodata za 77 odsto knjigovodstvene vrednosti, što je u rasponu prodavanja banaka u regionu u poslednjih nekoliko godina. Istina, bilo je i nekoliko izuzetaka, kada je cena išla do knjigovodstvene vrednosti.
– S obzirom na to da Komercijalna banka ima veliki udeo na domaćem tržištu, ova cena bi svakako bila viša da banka nema balast prošlosti. Akcionarima duguje više od 66 miliona evra dividendi, koje se moraju isplatiti, a nema ni baš sjajnu reputaciju s obzirom na veliku količinu loših kredita koje je akumulirala tokom krize i dugo skrivala u bilansima. Tačno je da sa aspekta finansija država nije previše sjajno prošla, uzevši u obzir otkup akcija od stranih finansijskih institucija definisan ugovorom, ali je u ovom momentu postupila racionalno i logično s obzirom na istorijat uloge države u upravljanju bankama. Čak i da je država u minusu, ovo je dobra odluka jer će se privatizacijom Komercijalne banke preduprediti novi gubici, koje bi ponovo snosili poreski obveznici – smatra Gujaničić.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da očigledno nije mogla da bude postignuta bolja cena. Koliko god da se sada govori o njenom profitu na godišnjem nivou od sedamdesetak miliona evra, ne treba zaboraviti da je bila opterećena problematičnim plasmanima, raznim aferama, lošim državnim upravljanjem i da joj je to svuklo cenu naniže. Treba uzeti u obzir i kakvo je finansijsko tržište u Srbiji, na kojem nema povećanja plasmana.
– Nisu se Slovenci, odnosno Amerikanci investitori sigurno preračunali. Nije ovo više vreme kao ono kad je Mišković prodao Delta banku za 380 miliona evra. Tada su se banke prodavale po višim cenama. A što se tiče toga da je država imala trošak od 360 miliona evra da bi na kraju dobila 387 miliona, ja tu ne vidim ekonomski rezon. Mislim da nije trebalo baš sada da je prodaju, ali su verovatno morali – kaže Milićević.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da sama činjenica da je postignuto samo 77 odsto knjigovodstvene cene pokazuje da nije trenutak za prodaju banke, pogotovo ako se ima u vidu da je lane, nakon čišćenja bilansa, imala profit od 70 miliona evra i ako se uzme u obzir pretpostavljena dobit u ovoj i narednim godinama.
– Argument za prodaju po kojem će se dobijeni novac koristiti za zamenu starih, skupljih zaduženja i za finansiranje investicija ne stoji, jer je trenutno na međunarodnom tržištu poplava jeftinog novca i možemo lako da se zadužimo po povoljnijim kamatama nego ranije. Pogotovo sada, kada smo blizu investicionog rejtinga – kaže Đukić.
Prema kupoprodajnoj ceni za 83,23 odsto akcija, cela banka vredi 465 miliona evra, međutim NLB nije obavezna da raspiše tender za obavezan otkup akcija od manjinskih akcionara Komercijalne. Sem toga, dodeljena, ali još neisplaćena dobit iz prošlih finansijskih godina biće isplaćena pre zatvaranja transakcije. Postojeći akcionari takođe će dobiti dividendu u iznosu od 50 odsto neto prihoda u 2019. godini, do maksimalno 38 miliona evra pre zatvaranja transakcije.
Kupovinom Komercijalne banke NLB grupa dobija najveću stranu filijalu, više od 770.000 aktivnih klijenata fizičkih lica i najveću prodajnu mrežu u zemlji, sa 203 ekspoziture uz postojeće NLB-ove ekspoziture. Dodatno – i filijale u BiH i Crnoj Gori.
