četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 01.03.2020. u 19:00 Dubravka Lakić
INTERVJU: Kristi Puju, rumunski scenarista i reditelj

Filmski odgovor Vladimiru Solovjovu

Film „Malmkrog”, rađen u koprodukciji sa Srbijom, biće prikazivan na Festu 7. marta
Баран Расулоф, редитељева ћерка, у победничком филму „Нема зла” (Фотографије Прес служба Берлинског фестивала)

70. BERLINALE
Berlin –
Verujem da su istorija i sećanje veoma bliski jedni drugima i da su iz određene perspektive prilično opasni, jer istorija može da bude i subjektivno sećanje na činjenice. Imate zvaničnu istoriju događaja, a imate i alternativne verzije, bilo da govorimo, recimo, o ruskoj ili francuskoj revoluciji, Prvom i Drugom svetskom ratu, rađanju hrišćanstva ili islama. Svi imamo različite priče vezane za sve ove događaje i šta je onda istorija? Možda sve to nije tako jednostavno kao što se čini – govori ovako za „Politiku” rumunski reditelj Kristi Puju.

Sa njegovim zahtevnim, intelektualno ambicioznim filmom „Malmkrog” (naziv jednog mesta u Transilvaniji), istorijskom, kostimiranom dramom, provokativnim i kriticizmom ispunjenim delom, zasnovanim na filozofsko-književnom tekstu ruskog filozofa Vladimira Solovjova, započet je novouvedeni, paralelni berlinski takmičarski program Susreti, a uskoro će ga videti i publika beogradskog Festa.

Kristi Puju

Kristi Puju („Sieranevada”, „Aurora”, „Smrt gospodina Lazareskua”...), koji važi za pokretača „novog rumunskog talasa”, upustio se u 200-minutnu avanturu stvaranja neke vrste odgovora Solovjovu i to i uz pomoć srpskih koproducenata, o čemu govori u ovom intervjuu pred vama...

Pre nego što počnemo o samom filmu da vas pitam za saradnju sa srpskim koproducentima, bili su efikasni?

Lično, nisam taj koji se bavi produkcijom, to radi moja supruga Anka, ona je i glavni pokretač ovog projekta koji je rađen veoma malim sredstvima, ali znam da su naši srpski partneri Milan Stojanović („Sense”) i Ivica Vidanović („Sinamon film”) obavili dobar posao i svojim učešćem pomogli i na tome sam im zahvalan. Budžet je bio manji od dvesta hiljada evra, ovo je period drama, troškovi su bili veliki, a treba da zahvalim i francuskim glumcima koji su bili spremni da rade za veoma mali honorar.

Doći ćete na beogradski Fest da se poklonite i našoj publici?

Znate da ne putujem avionom, ni vozovima ni brodovima. To mi je nezamislivo. Nije u pitanju strah od tih prevoznih sredstava, već osećaj ogromne nelagode od napuštanja čvrstog tla. Ako posle Berlina budem imao snage da vozim osam sati od Bukurešta do Beograda, doći ću.

Sa „Malmkrogom” ste i pred sebe i pred gledaoce postavili veliki izazov?

Ha, jesam, ali tako je moralo biti kada sam rešio da ekranizujem „Tri razgovora” Vladimira Solovjova i „Kratke povesti o Antihristu” i to posle introspekcijske radionice – tri vežbe tumačenja ovog Vladimirovog filozofsko-književnog dela, koju sam godinama pre održavao u Tuluzu. To je tada zaista bila samo vežba, ali nisam želeo da odustanem od ideja koje smo razvijali u ovoj radionici i u jednom trenutku sam se zapitao da li je moguće napraviti audio-vizuelni proizvod na osnovu filozofskog teksta iz 19. veka? Imao sam neki osećaj da može, ali sam takođe osećao da bi malo ko uložio sredstva u takav film i nismo započinjali da ga radimo do 2017. godine. O Solovjovu do pada komunizma u Rumuniji nismo mnogo znali. Njegove knjige su bile među onim zabranjenim, pa su prevedene tek 1993. Do tada nisam znao da je on postojao, ali me je toliko zaintrigirao da sam nastavio da ga proučavam, čitajući ga i na rumunskom i na francuskom jeziku.

„Istorijske snage koje upravljaju masama čovečanstva sukobiće se i mešati pred telom ove zveri, trgajući se tako da izraste nova glava: sveopšta, ujedinjena snaga Antihrista...” rekao je Solovjov krajem 19. veka, a vi ste u tome pronašli današnju vezu sa Rumunijom i Ujedinjenom Evropom?

Solovjov je u nastavku rekao i to da je najviši smisao u pisanju „Tri razgovora” bio taj da „prikaže varljivo lice koje ispravlja ponor zla”. Ovo njegovo delo je na različite načine proročansko, ali na kraju i tužno jer pokazuje da se, od kada je ono napisano, nismo pomerili ni centimetar. Naprotiv, imam utisak da tapkamo u mestu. Imali smo 20. vek, dva velika rata, puno poginulih, imali smo koncentracione logore, Kinu, Kambodžu, Vijetnam, a nismo naučili lekciju i sada se bojim da samo čekamo sledeću epizodu masovnih ubistava i uništenja. U tom smislu Solovjov je i danas aktuelan. Kod Solovjova me je najviše zanimao njegov stav o ideji dobra i zla. On je kao autor zagovarao Isusovu poziciju koja je danas prilično egzotična. Njegovi likovi upadaju u zamku vlastitog diskursa i verujući da se istorija nikada ne ponavlja. Niko od njih nije u stanju da shvati opseg događaja u kojem su nehotice došli u klopku. A, jesmo li mi danas u stanju da shvatimo opsege događaja oko nas? Na to sam želeo da ukažem, suočavajući se sa svim problemima prilagođavanja književnog teksta iz 19. veka za veliko filmsko platno.

Čega ste se najviše pribojavali, šta je bilo najteže?

Rizik od manipulacije iskrivljavanja piščeve namere tokom procesa iznošenja svojih ideja učinio mi se ogroman. S jedne strane morao sam da oživim jednu epohu, sa svojim jezikom, tradicijama i običajima, a sa druge sam morao da poštujem duh „Tri razgovora”, a samim tim i piščeve namere. Tekst me je ograničavao da preformulišem mnogo toga u odnosu na filmsku sliku, delovanje unutar priče ispričane u prošlom vremenu. Zato sam odlučio da „Malmkong” zamislim kao ispitivanje i filma i sećanja, korak po korak, uz svaku vibraciju prostora, svaku promenu svetlosti u prostoru, fluktuaciju vremena i svaki grč moje intuicije.

I tako je nastao film od tri sata u kojem nema akcije, već protagonisti uglavnom sede i pričaju?

Znam da je film dug. I nije tri sata, već tri sata i deset minuta, ha, ha. To je ozbiljan rad zasnovan na dijalogu i debatama i za potpuno razumevanje je potrebno da ga gledate bar tri puta. Ne da biste ga shvatili kao filmsko delo, već da bi u sebi razvili sve mehanizme razmišljanja i argumenata kako bi razumeli kuda sve to ide. Ovaj film nema u sebi klasične akcije. Akcija je smeštena u sferu verbalnog. Dijalozi i debate o smrti i antihristu, ratovima, napretku i moralu čine filmsku akciju. Ako ništa drugo, pokazao sam i da tako može da se tvori film.

Film veoma zahtevan i za glumce, toliko teksta je moralo da se nauči?

Sa glumcima sam prošao ta iskustva još tokom radionice. Poslužio sam se „trikom” da svaki od njih ima pravo da interveniše u svom delu teksta. U tom smislu scenario je bio fleksibilan. Zajedno smo vežbali svaku scenu i dijalog u njoj i svi glumci su postepeno počeli da se bore da zaštite svoj deo učešća u debati. Svaki je svoj lik počeo da doživljava lično, da ga brani jer ga je vremenom prihvatio kao deo sebe i sopstvenog diskursa...

Doprinos srpskih autora

Osim srpskih producenata Milana Stojanovića i Ivice Vidanovića (boravili su i poklonili se u Berlinu zajedno sa Pujuom), svojim radom u filmu „Malmkrog” doprinose su dali i naši autori – dizajeneri zvuka Zoran Maksimović i Ognjen Papić, kreatori kompjuterskih vizuelnih efekata Živa Stanojević i Bukan Burić, a nije bez značaja ni to što je Puju film počeo i završio kompoziciom „Tebe poem” Stevana Stojanovića Mokranjca. Sa ovim rumunskim projektom naši koproducenti su učestvovali i dobili sredstva na konkursu za sufinansiranje manjinskih koprodukcija Filmskog centra Srbije u 2018. godini.

Komеntari0
8f613
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja