subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.03.2020. u 08:26 Miloš Lazić

Bekstvo od prošlosti i trange-frange biznis

Ko su kumovi koji kaldrmišu put u Evropu nadevajući radnjama duž negdašnje Fišegdžijske čaršije strane i mnogima nerazumljive nazive
(Фото Небојша Марјановић)

Kakve usluge mušterijama nudi dućan „Play states Elite”, šta se može kupiti u butiku „Leather stor”, a šta u sličnom pod firmom „Natura Siberica”? Ili u „The manual Co”? Za prodavnicu poetskog naziva „Extreme Intimo” dalo bi se naslutiti koješta, ali ne i za „Toyzzz”, mada sa onoliko slova Z u logu naziv najpre vuče na spavanje, ili bar dosadu.

Tu su još i „Win-Win”, „Bonatti”, „Royal”, „Pandora”, „Optiplaza”, „Froddo”... Čak se i komšijska bakalnica podičila novim, engleskim nazivom. A kako je krenulo, malo ko bi se iznenadio kada bi radnja Bogoslovskog fakulteta sa crkvenim potrepštinama i prigodnom literaturom stešnjena uz češku ambasadu, naspram kafea „St. Mark’s Place” u senci Crkve Svetog Marka, danas-sutra osvanula pod nazivom – „Accessories SPC”.

Uz tu radnjicu, od šezdesetak u nizu, bogatstvo srpskog jezika, ugled ćirilice i zdravu pamet mušterija čuvaju još samo bravarska radionica za narezivinje ključeva, izvesna banka sa štedionicom, pekara s buregdžinicom i neki advokat. Jedino oni!

Ako veruju da se napredak ogleda u stranim nazivima, grešna im duša. Uostalom, postoji ona stara izreka koja veli: poštuj svoje, da bi ga i drugi poštovali. A ovako, slučaj rogobatnih imenovanja radnji neodoljivo liči na panično i prilično haotično bekstvo od prošlosti, tim pre što se obično iza bleštavih firmi butika skriva jevtino torbarenje sa prodavanjem magle. „Trange-frange biznis”, iz poslovnog rečnika čestitih trgovaca s bogatijim iskustvom.

Možda je reč o nekakvom čuvanju tradicije, ali nejasno je čije? A ako neko pomišlja da time kaldrmiše put u Evropu, sigurno će zabasati.

Taj deo Smederevskog druma nekada se zvao Fišegdžijska čaršija zbog nekoliko dućana za prodaju barutnih punjenja za puške ostraguše koja su se nudila upakovana skupa s olovnim zrnom u male fišeke od „masne hartije”.

Po svedočenjima akademika Aleksandra Deroka i dr Mihajla Andrejevića (u knjizi „Beograd u sećanjima 1900–1918”), rečeni deo Carigradske džade, od Vladanovca, starog srpskog groblja na Tašmajdanu, imao je samo nekoliko barudžinica, kamenorezaca i radnji sa pogrebnom opremom, dok je većina radnji, koje su mahom držala braća Mojsijevog zakona, nudila već iznošenu jevtinu odeću i obuću namenjenu ubogim sugrađanima.

Duž ulice, a po obodu današnjeg parka, bile su nanizane prizemne kućice s takvim radnjama koje bi danas u firmi verovatno ponele i opisnu odrednicu – second hand shop (prodavnica robe iz druge ruke).

Tu su bile i tri tada čuvene kafane: „Dva duda”, u kojoj su taborovali amali i kočijaši, „Smederevo”, gde je pevala proslavljena Kajče Ciganče, i najveća „Sablja dimiskija” koja je pod svodom i u bašti okupljala ondašnje sportiste i lokalnu baraberiju.

„Dimiskija” je važna i zbog toga što je na njenim temeljima i na ugledu gostiju 1937. godine iznikla kafana „Madera”. I slavni „Grgeč” na kraju ovog niza, dok nije preseljen na drugu stranu čaršije, da bi njegov tron i ugled, a naročito kuhinju, baštinio naprednim Srbima omiljeni „McDonald’s”.       

Slično je bilo i prekoputa, „na parnoj strani” džade, a taj deo grada je počeo da menja lik tek po okončanju Velikog rata. Lik, ali ne i sadržaj. Zato bi, u duhu modernih ideja što promiču gradskim ulicama, taj deo Bulevara kralja Aleksandra trebalo preimenovati u „Paper cone city”, što u slobodnom prevodu sa engleskog jezika može značiti – fišegdžijska čaršija. Lepše je, a i prilično svetski... Još kada bi uz svetske nazive uveli svetski kvalitet, a zadržali domaće cene, malo ko bi im zanovetao.

Komentari17
45839
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Misko
Србија је посебна по питању моде и Покондирена Тиква јој сасвим одговара. Никада нисам видео толико примитивизма. Скоро сва имена предузећа ресторана, бутика су на енглеском језику. Шта рећи о убацивању речи енглеског који већина незна, али модерно је јер "певајућа елита - шунд музичари" води главну "модну "реч. Па, довољно је приметити да 2 милиона људи гледа Фарму и тада вам је све јасно. Примитивизам је болест која се лечи кроз неколико генерација. Највећи кривац је држава.
Бранко Срб Козаковић
Писац с правом грди покондирену потребу трговаца да именују своје радње енглеским и туђинским речима и писмом. Али, у исто време и сам у свом речнику негује наслеђене турцизме, који су део преденглеског окупационог наслеђа - још горе, нашег добровољног потурчавања речника (комшија, муштерија, џада, чаршија,.. су неки које видимо у напису). У сваком случају, туђинштина нам не мањка, паче! Туђим перјем се китимо и очкеујемо поштовање. Но, то је слика нас самих - то смо ми. А, то је поражавајуће.
Олен
А онда можемо отићи корак даље и заправо анализирати колико тих турцизма које смо прихватили су заправо речи персијског језика. Не заборавимо да су Турци првобитно били примитивно племе у централној Азији. Културу и префињеност су покушали да преузму од Персијанаца и Грка.
Киза
Рече аутор: "...Још када би уз светске називе увели светски квалитет, а задржали домаће цене, мало ко би им зановетао..." Домаће цене скоро свега су углавном исте, а неке (рецимо "кежуал" гардеробе и тех. робе), су и вишеструко веће! О квалитету те стране робе не бих! Можда би исправније било "да врате некадашњи квалитет домаће робе и ондашње цене"! Не знам да ли сам у праву, само наглас размишљам!
Jolli
Šta je uradila gospođa Tačer kada su Arapi počeli da kupuju nekretnine i otvaraju radnje sa arapskim natpisima? Pitam se kada će u Srbiji nestati pokondirenih tikvi? Mene prisiljava da pišem latinicom jer tastatura neće da prihvati ćirilicu.
Srki
Vaš primer jasno ilustruje kako dolazi do ovoga. Hoće tastatura da prihvati ćirilicu. Još tamo negde od 1995. je podrška za većinu svetskih pisama na računarima postigla veoma visok nivo. Međutim, treba i naučiti koristiti računar. Za upotrebu različitih pisama, instalacija samog pisma na računar traje minut, aktiviranje pisma sekund do dva. Danas reći "tastatura neće da prihvati ćirilicu" je samo lenjost.
Београђанин
Није то питање тастатуре већ одабира језика-писма а то се може лако средити пошто Microsoft има уграђену ћирилицу. То се може подесити кликом на ,,SR'' у доњем десном углу екрана.
Djordje
Jednom recju uzas. Zivim van Srbije vise od 20 godina, u engleskom govornom podrucju i svaki put kada dodjem za Srbiju,zgrozim se od takvih natpisa ali i govora ljudi koji kao da se utrkuju ko ce vise engleskih reci da upotrebi. Koliko sam mogao da vidim i koga za to krivim, su televizija i stampa,koje kao da nemaju urednike koji ce da izbace sve te nakaradne kovanice. Krivica je naravno i od onih koji su zaduzeni za ocuvanje Srpskog jezika pri drzavnim ustanovama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja