četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.03.2020. u 12:00 Branka Vasiljević
REPORTAŽA

Kraj vinčanske deponije niče moderna fabrika za preradu smeća

Trenutno se gradi pogon za spaljivanje komunalnog otpada od koga će se praviti struja i toplotna energija. – Tu su i postrojenja za prečišćavanje ocednih voda i preradu građevinskog „viška”
Ексклузивна фотографија снимљена из дрона (Фото: „Бео чиста енергија”)

Na mestu gde su do pre nekoliko meseci bile samo puste livade, nekoliko stotina metara od lokacije gde se već 46 godina odlaže gradsko smeće, niče deo kompleksa nove deponije u Vinči. Između šljunka, naslaga zemlje i blata, a levo od ulice što vodi ka jezgru ove ekološke bombe, već se vide betonske zidine novog pogona u kome će se spaljivati komunalni otpad i od njega proizvoditi struja i toplotna energija. Sa tog mesta stara deponija izgleda kao oveće brdo zemlje prekriveno beličastom koprenom. Povremeno se ta beličasta masa ustalasa, a onda se jedan deo nje vine u nebo. Tek tada shvatite da su se iz ove neobične „menze” u visine podigle stotine hiljada galebova.

Oko deponije, čije je zatvaranje planirano za oktobar ako „dopusti” vreme, na 135 hektara prostiraće se novi kompleks koji čini nekoliko segmenta. Osim mesta gde će biti pogon za preradu komunalnog otpada (spalionica), na deponiji će biti izgrađen pogon za tretiranje građevinskog otpada gde bi godišnje trebalo da se obradi oko 200.000 tona izlomljenog betona, cigala, crepova... Pored tog dela biće smeštena upravna zgrada i trafostanica. Na suprotnoj strani deponije uređuje se prostor za odlaganje zemlje i šuta.

Nova sanitarna deponija biće izgrađena na uzbrdici, levo od postojeće i planirano je da se na njoj u narednim decenijama odlaže smeće. I tu su pripreme uveliko u jeku. Do nje već vodi dobro utabani put i prave se prvi nivoi za odlaganje otpada.

S radovima se najviše trenutno odmaklo ispod same deponije, gde je izgrađena takozvana ocedna brana. U ovu branu sliva se sva voda iz starog smetlišta. Boja te vode podseća na braon, ali joj pravu nijansu najverovatnije ne bi mogli odrediti ni oni koji se baš dobro razumeju u spektar boja. A tek miris... e, on se ne može ni sa čim uporediti.

Brana je, kako kažu u preduzeću „Beo čista energija”, završena u martu 2019. i prekrivena je zaštitnom pokrivkom. U „kruni” je široka šest metara, a u osnovi oko šezdesetak i zidana je u nivoima. Ispred nje, ka Dunavu, trenutno se formira plato na kome će biti postavljeno specijalno postrojenje za preradu otpadnih voda.

– Ispred postrojenja gradiće se rezervoari gde će se skupljati ocedne vode iz deponije. Iz tih rezervoara otpadne vode će se usmeravati u postrojenje na prečišćavanje. Tek kada budu uklonjene, sve nečistoće iz tih ocednih voda one će moći da idu u Ošljansku baru, zatim u Ošljanski potok, pa u reku – kažu u ovom preduzeću.

Iako joj se polako bliži kraj, stara deponija još funkcioniše. Njome špartaju kamioni, bageri, radnici „Čistoće”, a još ima i sakupljača sekundarnih sirovina.

(Foto B. Vasiljević)

Planirano je da kada se stara deponija, kako kaže Aleksandar Ćirić, rukovodilac Sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine, zatvori odmah počne njena sanacija i oporavak.

– Biće nasipana zemlja i upotrebljen geotekstil – materijal koji se poslednjih decenija koristi u građevinskoj i ekološkoj industriji. Metan koji sada pravi problem i često u dodiru sa vazduhom izaziva dim, izvlačiće se posebnim cevima i prerađivati u toplotnu energiju – objašnjava Ćirić.

Prema planu, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i tretman građevinskog otpada trebalo bi da bude završen do kraja, a pogon za tretman i proizvodnju energije iz otpada sredinom godine. Trenutno na izgradnji pogona u kompleksu nove deponije radi više od sto radnika.

– U rešavanja ovog velikog problema krenulo se 2015. tenderskim postupkom koji je završen dve godine kasnije. Grad je u septembru 2017. zaključio ugovor sa kompanijama „Suez” iz Francuske i „Itoku” iz Japana. Posle toga je osnovana i naša firma „Beo čista energija”. Ceo projekat novog kompleksa trebalo bi da bude završen za dve godine. Za ovaj posao opredeljeno je oko 370 miliona evra – istakla je Ivana Vilotijević, sekretarka za zaštitu životne sredine.

Osim izgradnje novog kompleksa, na prostor u njegovoj blizini dopremljene su i velike cevi. Njima će biti, kad sve bude završeno, transportovana toplotna energija od Elektrane na komunalni otpad do Beogradskih elektrana ka Konjarniku.

Komentari6
e06b5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miro,Bastina-Ohio
Postovani komentatori,slazem se da je nalaziste Lepenski Vir u vreme totalitarnog anacionalnog sistema,potopljeno i da su zanemarena i ostala nacionalna nalazista,Manastiri i spomenici prirode,istorije i kulture.To je najtuznija istina o zanemarivanju nacionalne bastine! I danas ima nekih propusta,ali zato moramo priznati da se Manastiri ,Muzeji,kao i prelepe tvrdjave obnavljaju.Licno sam se uverio u prelepu obnovu Dunavskih tvrdjava,Ram,GolubacPetrovaradin,Kalimegdan i pomenuti Viminacijum.
Мићко
Извини, али винчанског налазишта Усек на Бањици, откривеног 1906 данас нема. Жрнова на Авали нема. Ипак се ту више ради о нама него о туризму.
Mићко
На месту где би требало да се истражи и представи, једна од најстаријих култура у Евпопи винчанска, приватник ће спљивати отпад и тиме "прочистити" београдски ваздух ?!
Дунав
А на супротној обали Дунава је подигнута рафинерија на налазишту старчевачке културе. Неких 150 км низводно налазиште Лепенски Вир је потопљено у време изградње ХЕ Ђердап. Да нам није Виминацијума и сличних "Бондстила" не би смо имали шта туристима да покажемо.
Miro,Bastina-Ohio
Najradosnija vest za sve Beogradjane...Najiskrenije zelim slicne ekoloske poduhvate u svim zivotnim sredinama u Srbiji! U Ohaju,2/3/2020 15:28
B
Populacija galebova ce biti desetkovana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja