utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.03.2020. u 12:46 Jelena Čalija
VATIKAN DANAS OTVARA TAJNI ARHIV

Otkrivanje istine o ulozi Stepinca

Među prvi put dostupnim dokumentima ima i onih u vezi sa zagrebačkim nadbiskupom iz perioda Drugog svetskog rata
(Фото ЕПА / Fabio Frustaci)

Promenjenog imena u kojem više nema prideva „tajni”, vatikanski Apostolski arhiv od danas otvara za istraživače iz celog sveta fondove u kojima se čuva dokumentacija iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog (1939–1958).

Odluka pape Franje da učini dostupnom dokumentaciju do 1958. godine, originalnu prepisku, službena dokumenta, izveštaje, zasluženo je zavredela veliku pažnju stručne, ali i šire javnosti. Dok se svetska javnost uglavnom pita i zanima koliko će nam istraživanje ove vredne građe otkriti novog o papi Piju Dvanaestom u Drugom svetskom ratu, ovdašnju pretežno zanima šta ćemo saznati o jednom drugom visokom katoličkom velikodostojniku tog doba – Alojziju Stepincu.

Arhiva iz doba pontifikata pape Pija Dvanaestog otvorena je za istraživače, među kojima ima i srpskih istoričara

Istraživači su spremno dočekali ovaj dan i prema izveštajima medija sva mesta za rad u vatikanskoj arhivi zauzeta su do kraja godine. Među njima su, prema saznanjima sagovornika „Politike”, istoričara dr Radmile Radić i dr Milana Koljanina, i srpski istraživači. Nekoliko mladih istoričara nalazi se u Rimu i već su dobili dozvolu za rad u arhivu. Inače, broj mesta za istraživače u arhivu ograničen je na 60 dnevno, što je i jedan od razloga zbog kojeg je potrebno prethodno odobrenje koje važi tri meseca, posle čega je potrebno podneti novi zahtev. Načelnik vatikanskog arhiva Serđo Pagano, govoreći o otvaranju dela dokumentacije, rekao je da se radi o 200.000 arhivskih jedinica, prema procenama, oko 16 miliona stranica iz vremena ovog pape.

Iako tek predstoji istraživanje, istoričari ukazuju na delove građe koja bi mogla biti zanimljiva za srpsku istoriografiju i pružiti odgovore ili barem bolje osvetliti neka davno postavljena pitanja i nedoumice. Najinteresantniji je, kao i stranim istraživačima koji bi želeli da dobiju preciznije odgovore o papi Piju Dvanaestom, period Drugog svetskog rata.

– Bilo bi dobro, na primer, dobiti na uvid izveštaje papskog nuncija iz Nezavisne države Hrvatske ili, na primer, one o posetama Stepinca Svetoj stolici za vreme Drugog svetskog rata. Ratni period je za nas najinteresantniji, ali ne samo taj. Svakako je zanimljiv i onaj od samog početka pontifikata Pija Dvanaestog. Ti dokumenti su veoma važni zbog stava Vatikana, ali i Stepinca prema jugoslovenskoj državi, a Vatikan je bio veoma ljut na Jugoslaviju zbog odbacivanja Konkordata 1937. Ne sumnjam da neće naši istraživači te stvari tražiti – kaže Koljanin.

Radmila Radić navodi da su očekivanja velika jer naši istoričari nisu imali mnogo prilike da rade u vatikanskoj arhivi i da bi svaki srpski istoričar koji se bavi tematikom Drugog svetskog rata gledao sve što se odnosi na međuratni i ratni period: u skladu s vremenom i mogućnostima.

– Mislim da će biti vrlo zanimljivog materijala u vezi s Alojzijem Stepincem. Uostalom, i u radu Mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije, koja se bavila njegovom istorijskom ulogom, kao jedan od uslova postavljen je i taj da se ovi arhivi otvore, da se konačno vidi šta tamo ima i o samom u Stepincu i da se to pitanje razjasni – ističe Radićeva.

Ona je, kao i Milan Koljanin, bila angažovana u radu ove komisije koja se sastajala tokom 2017. kao spoljni stručnjak na poziv SPC. Koljanin dodaje da je tada bilo govora da će ta dokumentacija biti dostupna istraživačima komisije, ali se ipak na kraju nije izašlo u susret ovom zahtevu.

(Foto EPA / Fabio Frustaci)

Prilika se otvorila sada, ali kada možemo očekivati i prve rezultate istraživačkog rada zasnovanog na dokumentima Vatikanskog apostolskog arhiva iz perioda pape Pija Dvanaestog zavisiće od mnogo stvari.

– Ne znam kako će to biti organizovano tamo, koliko će pojedinac moći da dobije na uvid, koliko materijala mu je dostupno dnevno, to su detalji koje ćemo, verujem, uskoro saznati – ističe Radmila Radić.

I Milan Koljanin dodaje da će se tek u praksi videti šta će biti omogućeno na uvid istraživačima, kakva će biti pravila korišćenja, kako su i koliko dokumenti arhivistički obrađeni...

– Svakako će proći godine, ali ne mora to da bude ni tako dug rok jer neka istraživanja vatikanske arhive postoje. Sedamdesetih godina Vatikan je objavio seriju dokumenata iz vremena pontifikata pape Pija Dvanaestog, ali će ovo značajno popuniti prazninu koja nedostaje jer to su samo izabrani dokumenti –objašnjava Koljanin.

U javnosti su se čule i procene stručnjaka da bi prvi ozbiljniji rezultati istraživanja mogli da se očekuju narednih od tri do pet godina, a to mišljenje deli i Radmila Radić. Ona kaže da je za jedno istraživanje takvog tipa u proseku, dok se obradi, potrebno najmanje dve godine. Uz to, za istoričare iz Srbije postoji još jedan momenat o kojem bi trebalo razmišljati: onaj finansijski. Radi se o skupim istraživanjima za koja bi istraživačima iz naše zemlje bila neophodna institucionalna podrška.

(Foto EPA / Fabio Frustaci)

Građa duga 85 kilometara

Ime Vatikanski tajni arhiv (Archivum Secretum Vaticanum) promenjeno je odlukom pape Franje u oktobru prošle godine upravo da bi se izbeglo ovakvo prevođenje njegovog latinskog imena koje izvorno označava privatni, lični papin arhiv. Kako su pridevi u modernim jezicima izvedeni iz latinskog izvornika u međuvremenu počeli da označavaju i tajni, skriveni, sadašnji papa odlučio je da izbegne dvosmislene prevode i negativne konotacije preimenovanjem u Apostolski arhiv. Osnovan sredinom 17. veka, sastoji se od više od 600 arhivskih fondova od osmog do dvadesetog veka, a građa je smeštena na impozantnih 85 kilometara polica. Za istraživače delovi građe otvoreni su od 1881. godine, a 1924. uvedena je praksa da se dostupnim čini dokumentacija grupisana po pontifikatima.

Komentari22
e358f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Ko se nada da ćemo konačno saznati istinu o ulozi Stepinca u zločinima ustaša i NDH bojim se da će se razočarati jer je arhivska građa pre otvaranja arhiva izfrizirana u skladu sa potrebama Vatikana i sadašnje ustaške NDH
milan
Ne mogu razumjeti pojedine ljude .Stvaraju nepovjerenje kada su arhivi bili zatvoreni i sada kada su otvoreni.Od nečega se mora poći pa ako ima sumnji ondah se treba istražiti.Za ovaj posao trebaju povjesničari koji nisu opterećeni sa bilo čime.Samo tako će stvari krenuti prema istini!!
Daca
Doris-Kad budes imala vremena,idi u hram Svetog Save.Kako ulazi s ideš pravo na ikonu Stevana Jasenovackog.Kad su mu usta se vadile oči,sekli nos i uši,pitaju:deda jel ti tesko".Njegov odgovor je novi Kosovski zavet.--SAMO TI DETE RADI SVOJ POSAO
Daca
Ja bih za inat samom sebi proglasio Stepenica za sveca.Sramota me Srpske Udbe.NJih nekoliko je prodala Srpske žrtve i srpsku istoriju za nekoliko soba po Beogradu.
Леон Давидович
Степинац је наравно имао и свој архив, а ту је и званично гласило надбискупије .Након састанка са Павелићем Степинац у својој окрижници од 28. априла 1941. обраћа се свештеницима као"син хрватског народа" и "још више као представник Свете Столице". Потом позива на подршку и сарадњу са усташама. Католички тједник број 19 од 11 .о5. 1941. :"...Одазовите се стога спремно овоме позиву на узвишени рад око чувања и унапређења Независне Државе Хрватске."
Yugocinik
Evo nekih podataka o doticnom: "Mnogi Stepinčevi biografi pominju njegovu oficirsku razboritost i hrabrost, međutim, ne postoje materijalni dokazi za takve tvrdnje. Stepinac je zapravo bio zarobljen i odveden u italijansko zarobljeništvo. Odatle je uspeo da pobegne i da se priključi srpskoj vojsci kao dobrovoljac na Solunskom frontu, gde je ostao do proleća 1919. godine, kada je demobilisan u činu podrškučnika". Negde sam procitao da je dobio i Karadjordjevu Zvezdu. Moze li neko da to potvrdi?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja