nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 02.03.2020. u 21:00 Dragan Vukotić
INTERVJU: Katja Šefer, regionalna savetnica u UN Habitatu

Izazovi koje nosi rast gradova mogu prerasti u mogućnosti

Do 2050. godine dve trećine čovečanstva na planeti živeće u urbanim područjima
(Фото приватна архива)

U okviru Globalne medijske inicijative Ujedinjenih nacija za ciljeve održivog razvoja (COR), čija je „Politika” jedina članica u ovom delu Evrope, u fokusu se ovog puta našao COR 11 – održivi gradovi i zajednice. U čemu se ogleda važnost ovog koncepta u svakodnevnom životu, za naš list objašnjava Katja Šefer, regionalna savetnica u Programu UN za ljudska naselja (UN Habitat).

„U suštini, koncept održivih gradova i zajednica nastoji da podigne kvalitet života u svim ljudskim naseobinama, uključujući urbane, ruralne, ali i prostore među njima. Ideja koja je u njegovoj srži ne ograničava se isključivo na obezbeđivanje bezbednog i pristupačnog stanovanja i osnovnih usluga, nego i na stvaranje mogućnosti za bolju zaradu, javni prevoz, kao i dostupnost javnih prostora i sadržaja za rekreaciju. Podsetila bih ovde na poruku nekadašnjeg zamenika generalnog sekretara UN Jana Elijasona da će bitka za održivi razvoj biti dobijena ili izgubljena upravo u gradovima”, ističe Šeferova.

Kakvi su trenutni izgledi za ishod te bitke?

Do 2050. godine dve trećine čovečanstva će živeti u urbanim područjima. Ovakav brzi rast dovešće do brojnih izazova u oblastima zaštite životne sredine, društvene uključenosti svih, kao i pitanja uređenja infrastrukture. U tom kontekstu, svakodnevni posao UN Habitata je fokusiran na sklapanje partnerstava sa predstavnicima vlasti na državnom i lokalnom nivou, na univerzitetu, sa civilnim društvom i privatnim sektorom kako bi ovi izazovi prerasli u nove mogućnosti.

Koji su najveći izazovi u ostvarenju COR 11 u regionu zapadnog Balkana?

Ove godine obeležavamo početak decenije akcije na putu ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine. U Srbiji, na primer, stopa siromaštva u ruralnim područjima (10,5 odsto) dvostruko je veća nego u urbanim (4,9 posto). Najveći izazov prilikom dostizanja COR 11 predstavlja upravo neujednačen razvoj različitih regiona, ali sličan trend je primetan i unutar samih urbanizovanih područja. Od izuzetne je važnosti da priliku za razvoj dobiju sve društvene grupe poput žena i devojaka, kao i ranjive grupe uključujući i pojedince s invaliditetom ili migrante, bez obzira na to da li žive u ruralnim područjima, malim gradovima ili kosmopolitskim sredinama. Za postizanje COR 11, kao uostalom i za sve druge ciljeve održivog razvoja, od velike je važnosti uključivanje predstavnika lokalnih vlasti i njihovih zajednica. Gradovi i opštine poseduju suštinsko znanje o situaciji na terenu i njihovo uključivanje – od planiranja do ocene projekata – od nezamenljive je važnosti za ostvarenje cilja o održivim gradovima i zajednicama.

Srbija, a naročito veliki gradovi poput Beograda, suočavaju se sa realnom opasnošću od zagađenog vazduha. Pošto ste nedavno bili ovde, možete li da date neki predlog kako bi situacija na tom polju mogla da se popravi?

Kvalitet vazduha zaista predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji u gradskim sredinama na zapadnom Balkanu. Granične vrednosti koje je uspostavila Svetska zdravstvena organizacija često se premašuju. Eksperti Programa za zaštitu životne sredine UN procenjuju da, na primer, samo u Beogradu, 1.004 slučaja smrti godišnje mogu da budu dovedena u vezu s izloženošću zagađenju. Najveći izvor zagađenja jesu zastarele fabrike, vozila, sistemi za grejanje. Upravo su to izazovi sa kojima se Beograd suočava. Širenje mreže sistema javnog prevoza kako bi se smanjila upotreba privatnih automobila ili investicije u ekološki prilagođene elektrane mogli bi da doprinesu popravljanju situacije.

Veliki problem predstavlja i sve veća ekonomska nejednakost između seoskih i gradskih sredina…

Gradovi u Srbiji pružaju pristup brojnim mogućnostima za sve, a veliki raspon ekonomskih aktivnosti dešava se upravo u urbanim područjima. Seoska područja u zemlji su manje ekonomski razvijena i često se suočavaju sa egzodusom obučene radne snage i depopulacijom. Posebno je među mladima zastupljena migracija sa sela u gradove ili u inostranstvo, u potrazi za boljim mogućnostima. Unapređenje osnovnih usluga i stvaranje boljih mogućnosti za zaradu ključno je kako bi ovakva područja postala privlačnija za mlade. Osim toga, popravljanju situacije mogu da doprinesu i fiskalne mere kao što je smanjenje poreza ili pravne olakšice kako bi se podržalo preduzetništvo u seoskim sredinama. Takođe je neophodno ojačati regionalne urbane centre, kako bi se smanjio pritisak na velike gradove. Sinergijsko dejstvo ovakvih mera ima potencijal da poveća kvalitet života u ekonomski zaostalim regionima u Srbiji.

Komеntari1
7ba00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
До 2050 год. ће 2/3 човечанства живети у градовима. Што би све овчице пасле по ливадама и пропланцима када могу да се све утерају у тор,кажу глобалисти.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja