sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.03.2020. u 20:20 Jelena Cerovina
ŠTA DONOSI INVESTICIONI PAKET EU ZA REGION

Finansijska injekcija za ujedinjenje zapadnog Balkana

Mali šengen je neka vrsta zamene za Ceftu i tu se otvara investicioni paket, a sredstva će biti nagrada za stvaranje slobodne ekonomske zone na Balkanu, kaže Demo Beriša
Средствима ЕУ ће се финансирати будући ауто-пут од Ниша до Мердара (Фото А. Васиљевић)

„Podsticajni ekonomski paket trebalo bi da bude objavljen u maju 2020. godine, neposredno pred samit Evropske unije u Zagrebu i nakon usvajanja novog višegodišnjeg finansijskog okvira Evropske komisije”, kaže za „Politiku” Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, pojašnjavajući nedavnu izjavu Aleksandra Vučića koji je u Briselu najavio da će EU pokrenuti investicioni paket za zapadni Balkan.

Predsednik je, podsetimo, preneo da će Brisel podstaći regionalnu saradnju, posebno „mali šengen”. Kako je rekao, mnogo toga će u Evropi biti okrenuto ka Balkanu. „Posebno je važno što će dolaziti investicioni projekti, a prvo prolazno vreme će biti u martu, pa u maju, kada bude samit u Zagrebu, zatim sa Grcima, zatim sa austrijskim predsednikom vlade i mnogim drugima”, objasnio je Vučić.

Da li se nova administracija u Briselu više posvećuje zapadnom Balkanu nego njeni prethodnici i koliko je zainteresovana za formiranje „malog šengena”? Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša uveren je da će Kosovo, koje je do sada odbijalo da pristupi „malom šengenu”, ipak to učiniti ovog proleća.

„Očekuje se da će ’mali šengen’ biti potpisan u maju, na samitu EU i zemalja zapadnog Balkana u Zagrebu. Na insistiranje Srbije grupa zemalja koja se ovako ekonomski povezuje neće se zvati ’balkanska šestorka’ nego će to biti zemlje zapadnog Balkana 5+1, kako bi se potencirala različitost Kosova u odnosu na druge države”, objašnjava Beriša. Prema njegovim rečima, „mali šengen” je zapravo treća faza Berlinskog procesa. „’Mali šengen’ je neka vrsta zamene za Ceftu i tu se otvara investicioni paket. Ta sredstva će biti nagrada što se stvara ’mali šengen’”, ocenjuje Beriša.

Berlinski proces je, podsetimo, inicijativa o regionalnoj saradnji zapadnog Balkana koji je 2014. godine pokrenula Nemačka. U njemu učestvuje šest zemalja, četiri kandidata za EU, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija i potencijalni kandidati, Bosna i Hercegovina i Kosovo. „Srce” Berlinskog procesa je privreda.

Evropska unija je u februaru 2018. godine u skladu s Berlinskim procesom usvojila Strategiju zapadnog Balkana, koja između ostalog predviđa uspostavljanje regionalnog ekonomskog prostora koji bi obuhvatio sve zemlje zapadnog Balkana. Ulasku u „mali šengen”, odnosno balkansku ekonomsku uniju, Priština se, do sada, protivila. Čak je kritikovala Tiranu zbog takve vrste saradnje s Beogradom.

Tako je nedavno, tokom svoje prve zvanične posete Albaniji, novi kosovski premijer Albin Kurti naglašavao važnost uspostavljanja „albanskog velikog šengena”. Rama s druge strane, prema pisanju kosovskih medija, poručuje da „albanski veliki šengen” (ukidanje granice s Albanijom) ne ide bez balkanskog „malog šengena”. „S našom interakcijom imamo put koji je zatvoren svih godina do zajedničkog prostora između dveju država, slobodno kretanje, ne samo robe. Do juče je bilo nezamislivo, a ne samo zbog Srbije. Ovaj otpor sam ja slomio. Da ne mogu ni Srbija niti druge zemlje da nam kažu da pravimo veliku Albaniju, ako uklonimo granicu”, rekao je Rama.

Demo Beriša kaže i da Kurti pokušava da nađe mogući izlaz iz situacije nastale uvođenjem taksa jer je to i preduslov da se Kosovo priključi „malom šengenu”. „Kurti je dao ministarki za ekonomiju, razvoj i investicije zadatak da nađe mogući modus da se ukinu sankcije i taj takozvani ekonomski, politički i trgovinski reciprocitet prema Srbiji. Podsećaju da jedino nisu bili pozvani na sastanak o ’malom šengenu’ u Beogradu, a da su pozvani u Makedoniju i Albaniju. U Albaniji nisu bili jer još nije bila formirana vlada. Sada traže način da se izbegne direktno uključivanje kroz Srbiju već da se u ’mali šengen’ uključe kroz Albaniju”, objašnjava Beriša.

Na opasku da se mogu čuti kritike da je stvaranje „malog šengena” u stvari zamena za ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU, naš sagovornik kaže da bi i to moglo da bude. U svakom slučaju, kako ističe, najveći deo kolača od tih budućih investicija za ovaj region će pripasti Srbiji. „Ovo je nekakva nagrada zapadnobalkanskim zemljama za saradnju. Ulagaće se u izgradnju drumskog, železničkog, avio saobraćaja. ’Mali šengen’ je zapravo modernizacija Cefte. On ne kaže da su sve članice države i da moraju imati potpuno isti status”, kaže Beriša.

Investicije o kojima će se nešto više znati tek na samitu EU u Zagrebu su, smatra diplomata Zoran Milivojević, neka vrsta šargarepe kako bi se ovim zemljama pokazalo da ima nešto od evropske perspektive. „Evropa želi da pokaže da ima ozbiljne namere sa zapadnim Balkanom, da nije odustala od proširenja. Kockice su sada počele drugačije da se slažu, geopolitika je na ovim našim prostorima dobila na težini i EU ne može da ostane izvan toga, pre svega Nemačka. A da bi se nešto učinilo, moraju neke pare da se odvoje. Da se učini nešto konkretno. Evropska perspektiva je izgubila smisao jer je postala priča bez sadržaja, a bez sadržaja će teško da nas ubede da im verujemo”, ocenjuje Milivojević za „Politiku”.

Poenta je jasna, ističe Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. Zapadni Balkan zaostaje za članicama EU u ekonomskom smislu. „Članice EU imaju veća sredstva za razvoj. Naročito nerazvijene članice EU dobijaju više para. Odnos je 1 prema 6, odnosno na svaki evro koji mi dobijemo, oni dobiju 6. To je slučaj s Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom i oni su u prednosti. A drugi razlog zašto su oni ispred nas je taj što kada ste član EU lakše dolaze investitori, ima više kretanja robe i usluga jer postoji veće poverenje u članove EU nego u onoga ko nije član. Oni su u ekonomskoj prednosti koju mi možemo teško da stignemo, a onda se okrećemo drugim tržištima, Kini, Rusiji, Turskoj jer nema dovoljno investicija iz EU”, objašnjava Zečević i dodaje da je verovatno ideja da oni povećaju svoje ekonomsko prisustvo na zapadnom Balkanu i da time pojačaju i političko prisustvo.

EU ulaže godišnje u Srbiju oko dvesta miliona evra

Finansijska perspektiva od 2014. do 2020. predvidela je, i ja sam kao nacionalni IPA koordinator potpisala nešto manje od 1,5 milijardi evra – otprilike oko dvesta miliona evra godišnje za realizaciju prioritetnih nacionalnih programa i projekata, kaže ministar Jadranka Joksimović, odgovarajući na pitanje koliko je EU do sada uložila u Srbiju. Ona ističe da su jedno investiciona ulaganja evropskih kompanija u našu privredu, a drugo grantovi, odnosno bespovratna sredstva, iz pretpristupnih IPA fondova na koje, kao zemlja koja pregovara, imamo pravo.

„Napominjem da ovaj iznos ne uključuje sredstva opredeljena za realizaciju regionalnih programa i projekata za koje su sredstva opredeljena iz sredstava višekorisničke IPA II, i za koje očekujem da budu povećana u budućoj perspektivi – ne spektakularno više, ali svakako više. Ne treba zaboraviti da se lome koplja u EU između zemalja neto uplatilaca i novijih članica – neto primalaca, tzv. prijatelja kohezije oko budućeg budžeta. Prvi su restriktivni u pogledu kohezionih fondova i same članice insistiraju na očuvanju i čak većem izdvajanju za strukturne fondove EU. U tom svetlu, ne treba očekivati spektakularno veće iznose za zapadni Balkan, ali svakako neko znatnije povećanje će biti suštinski podupiruće za kredibilnu politiku proširenja”, kaže ministar Jadranka Joksimović.

Komentari4
1cf06
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Hajduk Veljko
Jugoslavijo, Jugoslavijo...
Slobodan Markovic
Tek cemo mi da primimo jednu dobru injekciju...
YU
Kako god okrenes, obrnes, vracamo se na ono najbolje : YU.
Владија Шарац
Уједињење Западног Балкана? Ако изоставимо Албанију, не беше ли он уједињен до 1991 у оквиру нечега што се звало Југославија?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja