nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 03.03.2020. u 10:56

Većina banaka u Srbiji u rukama stranaca

Od 26 banaka u Srbiji, sedam je u vlasništvu domaćih pravnih i fizičkih lica, uključujući i državu, dok je 19 u većinskom vlasništvu stranih lica
И највећа домаћа банка прешла у руке страних власника (Фото Н. Марјановић)

Na bankarskom tržištu Srbije na kraju 2019. godine poslovalo je ukupno 26 banaka, osam manje nego 2009. godine, a u Narodnoj banci Srbije kažu da je proces ukrupnjavanja banaka u Srbiji rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija.

Poslednja promena na bankarskom tržištu je prodaja 83 odsto državnih akcija Komercijalne banke za 387 miliona evra Novoj ljubljanskoj banci, koja će u posed Komercijalne banke verovatno ući, kako očekuju, u trećem ili četvrtom kvartalu ove godine.

Novi vlasnik Komercijalne banke, koja zauzima 11 odsto bankarskog tržišta u Srbiji, kaže da će prvi prioritet NLB banke biti da se osiguraju sve potrebne saglasnosti velikog broja regulatornih organa, da se što pre završi transakcija i da banka u međuvremenu posluje stabilno.

Od 26 banaka u Srbiji, sedam je u vlasništvu domaćih pravnih i fizičkih lica, uključujući i Republiku Srbiju, dok je 19 u većinskom vlasništvu stranih lica, odnosno sa većinskim stranim kapitalom, članice bankarskih grupa iz 13 različitih država, javlja Tanjug.

Od banaka u vlasništvu Republike Srbije i domaćih privatnih lica, četiri su u vlasništvu Republike Srbije, među kojima su Srpska banka, Banka Poštanska štedinionica, MTS banka i Komercijalna banka, dok ne dobije sve potrebne dozvole, a tri banke su u vlasništvu privatnih domaćih lica.

U NBS navode da se statusne promene u bankama koje posluju u Srbiji odvijaju po tržišnim principima, a da su promene vlasničke strukture u bankarskom sektoru u prethodnom periodu imale pozitivne posledice za građane i privredu, kao i na stabilnost bankarskog sistema.

Statusne promene u bankama koje posluju u Srbiji, kako kažu, odvijaju se po tržišnim principima između zainteresovanih aktera, a u prethodnom periodu bile su rezultat, pre svega, dešavanja na tržištu matičnih bankarskih grupa, odnosno globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija.

U NBS ocenjuju da su promene u vlasničkoj strukturi, takođe, odraz povećane stabilnosti i atraktivnosti domaćeg bankarskog tržišta, s jedne strane, i transparentno definisanih uslova za ulazak na bankarsko tržište Republike Srbije koje Narodna banka propisuje, s druge strane.

Na pitanje kakav trend se može očekivati u budućnosti na bankarskom tržištu, u NBS navode da su promene vlasničkih struktura banaka koje posluju na teritoriji EU prouzrokovale promene vlasničkih struktura, odnosno konsolidaciju i na domaćem tržištu.

„Konkurentski odnosi između tržišnih učesnika dobijaju nove obrise usled sve veće upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima poslovanja. Banke teže da povećanje sopstvenog nivoa konkurentnosti zasnivaju na prilagođavanju zahtevima modernog poslovanja, a sve u skladu sa principima slobodnog tržišta”, kažu u NBS.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je ukrupnjavanje bankarskog tržišta u Srbiji povoljno i iz ugla i građana i iz ugla banaka.

„Lakše se upravlja rizikom kada imate veliku aktivu, veliki deo tržišnog udela. Time ste u situaciji da pokrivate administrativne ili režimske troškove koji su visoki”, rekao je Grubišić za Tanjug.

Danas se, objašnjava, u bankarskom sektoru ne zarađuje kao što se nekad zarađivalo i dodaje da su pre oko deset godina očekivani profiti bili mnogo veći.

Kako je naveo, danas su kamatne stope niske, rizik je visok i banke opreznije odobravaju kredite, posebno privredi, ali i stanovništvu.

„Imamo nekoliko velikih igrača, prvih pet-šest, koji drže najveći deo tržišnog kolača i imamo dosta manjih igrača koji se polako povlače i kao rezultat toga imamo i smanjenje ukupnog broja banaka”, rekao je Grubišić.

Ukrupnjavanje banaka za građane znači da su banke u poziciji da više ulažu u istraživanje i razvoj, da bolje prate digitalnu ekonomiju i samim tim veliki igrači imaju mogućnost da ponude kvalitetnije usluge građanima.

Digitalne finansije, elektronsko bankarstvo, različiti proizvodi, plaćanje pomoću aplikacija na mobilnom telefonu, kaže Grubišić, sve je to nešto što će građanima uvek lakše i pre ponuditi veliki igrači.

Komеntari7
cf17b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

I budi to sto jesi
Ne samo banaka nego i svega drugog a vlasnik srpske drzave je MMF.
nikola andric
U Srbiji vazi srpsko zakonodavstvo. To je princip i suvereniteta i jurisdikcije. Imovinsko pravo ne poznaje razliku izmedju ''srpskih'' i ''stranih'' preduzeca. Ono poznaje samo dva lica: fizicka i pravna. Ona se pravno racunaju kao ravnopravna. Razlog je uslov ''jedinstva volje'' kod ugovora. Inace bi ugovori bili nistavi ili ponisljivi. Pored toga bi imali nemacka, francuska, engleska, italijanska, austriska , itd. preduzeca. Sugestija takvih naslova je da su stranci pokupovali Srbiju.
Bosa S
Nemojte drzati pare u tim bankama. U slucaju bilo kakve krize oni ce otici. Kao sto je bilo 90ih, slovenacka, ljubljanska itd. Vise od 20 godina i presuda suda za ljudska prava je trebalo da vrate ljudima pare.
Radomir Mileusnić
Skoro sam gledao u "Oku" damu koja na osnovu stručnosti i iskustva tvrdi da banke kad steknu privatnog vlasnika procvetaju. Direktori u Americi su podelili milionske bonuse, a onda je država uskočila sa desetinom milijardi dolara da spasava privatne banke od bankrota. Setite se Agrobanke i bruke. Šta u slučaju sankcija. Koliko smo otporni kad nam stave nož pod grlo?
Zlatan
Ba bankari su ti najveci kriminalci ovog sveta. Tacno pre 10 i vise godina u vreme pocetka teske ekonomske krize mnoge banke i u EU bi propale bez iintervencije drzave. A odakle drzavi pare?? Uzela od nas.. pa sa onosom pomaze nase drage bankare.. Tada smo saznali da banke ne garantuju za nas novac. U to vreme smo sznali da samo mozemo ocekivati povracaj do 35000 Eura.
Боба
Давно су рекли Рокфелери и Ротшилди да их не интересује ко је на власти све док они воде финансије. Сада Срби има да виде како то изгледа у пракси кад "твој" отуђи финансије странцима и направи од Срба ефективно полуробове.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja