ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.03.2020. u 22:00 Dubravka Lakić
48. FEST

Male tajne efikasnog pripovedanja

Mi u Kanadi jesmo neka vrsta eksperimenta, ali smo stabilni. Možda smo i najbolji primer jednakosti i otvorenosti za druge i drugačije, rekao je nedavno za „Politiku” Atom Egojan
Из филма „Врба” (Фото: 48. Фест)
Atom Egojan, gost Beograda (Foto: D. Lakić)

Atom Egojan, filmski, pozorišni i operski reditelj, pisac i producent jermenskog porekla (rođen u Kairu), autor nagrađivanih filmova poput: „Egzotike”, „Kloi”, „Slatka sutrašnjica” (dve nominacije za Oskara), „Felicijino putovanje”, „Obožavanje”, „Ararat”, „Zapamtiti” i „Počasni gost” sa kojim se sinoć poklonio pred publikom beogradskog Festa, spada u kultne kanadske reditelje i jedan je od najzanimljivijih i najznačajnijih autora današnjice u i izvan svoje zemlje.

U njegovu čast u Ambasadi Kanade sinoć je bio priređen prijem sa kojeg su gosti, zajedno sa Egojanom, otišli na svečanu projekciju „Počasnog gosta”, filma koji je svetsku premijeru imao jesenas na Venecijanskom festivalu. Oni koji su sinoć gledali film sigurno su primetili kako se u jednom trenutku u njemu čuje i sočna psovka izgovorena na srpskom jeziku. Izgovara je razjareni vlasnik kioska brze hrane, kada mu glavni filmski junak – sanitarni inspektor (u izvrsnom tumačenju Dejvida Tevlisa) oduzima dozvolu za rad. Ono što je mnogo zanimljivije, inspektorova ćerka, nadarena kompozitorka i dirigent, profesorka muzike u srednjoj školi (Lajsla de Oliveira), na koncertima sa svojim školskim orkestrom izvodi i modernu obradu Mokranjčevih kompozicija. Ništa to ne treba da čudi, Egojan živi i stvara u multietničkoj i multikulturalnoj sredini, i jermenski jezik je sastavni deo ovog njegovog filma, a sudaranje različitih kultura i običaja koje sa svojim poreklom donose u ovu zemlju njeni stanovnici, na planu umetnosti, pa i samog života stvara mnoga dobra. A jedno od tih dobara je i „Počasni gost”, film u kojem se Egojan vraća na svoj poznati teren – u okrilje višeslojnih, mudro ispisanih filmskih priča o porodičnim tajnama i uspomenama i porodičnim odnosima opterećenim tragičnim događajima.

Egojan je efikasni filmski pripovedač, on je i majstor nelinearnog pripovedanja, a u slučaju ovog novog njegovog filma sa junakom – sanitarni inspektor – koji je neuobičajen za eksploataciju na velikom ekranu, pokzuje kako se veštim povezivanjem različitih narativnih tačaka dolazi do otkrivanja istine i do kraja rasvetljava ova priča o roditeljskoj ljubavi i nesporazumu u odnosu otac–ćerka.

Upitan nedavno da za „Politiku” odgovori može li se u svetlu tolikih različitosti unutar kinematografije njegove zemlje govoriti o jedinstvenom kanadskom identitetu, Atom Egojan je rekao i sledeće:

– Kanadski film je proizvod toliko mnogo različitih filmskih kompanija i autora i toliko mnogo različitih filmskih uzora, jezika i kultura. Srećom, postoji nešto što se zove dobro organizovan sistem koji dozvoljava izražavanje različitosti. Dolazimo iz međusobno različitih okruženja, ali svi radimo unutar okvira unificiranog sistema. Ono što čini naš identitet je upravo različitost. Tako jednostavno. Mi u Kanadi jesmo neka vrsta eksperimenta, ali smo stabilni. Možda smo i najbolji primer jednakosti i otvorenosti za druge i drugačije.

S obzirom na to da se njegovi filmovi nagrađuju na festivalima svugde u svetu i prikazuju u bioskopima širom planete, da li se za njega može reći i da je predstavnik onoga što se zove kanadski mejnstrim? Na ovo pitanje, uz iskren osmeh, Egojan je odgovorio:

– Mene sigurno ne možete tako definisati, ali svakako možete Džejmsa Kamerona. On je mejnstrim! U istoj godini (1997, prim. aut.) bili smo nominovani za Oskara, on za holivudski ja za kanadski film. Pomislio sam kako je to sjajno – dva Kanađanina među nominovanima. Dva čudaka, od kojih je jedan rođen u malom kanadskom mestu a snimio je blokbaster, a drugi je Kanađanin jermenskog porekla rođen u Egiptu, sa malim filmom o tragediji školskog autobusa survanog u jezero. Tada mi je Kameron rekao da smo on i ja veoma slični u načinu i stilu rada, čak i da su nam filmovi slični. Kada sam ga iznenađen upitao na šta tačno misli, odgovorio mi je: „I ti i ja smo snimili filmove u kojima je velike metalne objekte totalno skršio led!” Tako je duhovito aludirao na svoj film „Titanik” i na moj daleko manje skup i zahtevan „Slatka sutrašnjica”...

„Vrba” Milča Mančevskog

Sinoć je na Festu, u okviru Glavnog takmičarskog programa, premijerno bio prikazan i „Vrba”, najnoviji film slavnog makedonskog reditelja Milča Mančevskog.

Reč je o vizuelno raskošnom filmu od tri gorke, međusobno suočene, priče (jedna srednjovekovna i dve savremene), kroz koje ovaj autor istražuje teme ljubavi, poverenja i majčinstva, suočivši svoje heroine sa pitanjima trudnoće, usvajanja dece, odanosti i kontrole nad sopstvenim telom...

Komentari1
a1865
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav
Fotka žene sa srpom na žitnom polju, mogla bi biti odlično sikarsko umetničko delo, ako bi fotograf dao blagoslov.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja