četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.03.2020. u 15:40 Olivera Popović
AKTUELNO: Banje u Srbiji

Traži se i luksuz i lek

Na boravak u banji od tri nedelje malo ko pomišlja, u modernim lečilištima sve više se traži vikend-odmor i opuštanje kao dopuna za isparcelisanu i visokotehnološku medicinu
(Фото ЕПА/Bea Kallos)

Vest da je Atomska banja uvrštena na listu 10 najboljih lečilišta u regionu jugoistočne Evrope, u izboru britanskog lista Gardijan, izazvala je veliku pažnju i ponovo aktuelizovala pitanje koliko smo iskoristili naše prirodno blago u oblasti zdravstvenog turizma. Mnogo toga se u banjama promenilo: zdravstveni turizam danas se oslanja na dve ključne stvari: traži se i luksuz i lek.

Nekada se u banju išlo dva puta po 20 dana godišnje, danas 20 puta po dva dana. Ovakav kratak predah i relaksacija, uz masaže i spa tretmane, sve su popularniji. Međutim, ove usluge su za mnoge preskupe, a pogotovu za penzionere i starije osobe, kojima banje najviše znače. Naši najveći rehabilitacioni centri ili specijalne bolnice u banjama preživljavaju i dalje u značajnoj meri pružajući zdravstvene usluge, o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje ili penzijskog i invalidskog fonda.

– U „Seltersu” je prošle godine o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na lečenju bilo 4.837 pacijenata, a još 2.708 gostiju su svoj oporavak platili sami. S obzirom na to da smo jedna od najstarijih nacija u Evropi, bez rehabilitacije ne možemo. U mađarske i slovenačke banje ne ide se toliko zbog zdravstvenih razloga, koliko zbog uživanja, odmora i „punjenja baterija”. Meni je, kao lekaru, ipak prioritet zdravstveni aspekt, mada se borimo i za gosta koji će kod nas doći i zdrav – kaže primarijus, doktor nauka Snežana Kostić, direktorka Instituta za rehabilitaciju pokretnih i nepokretnih bolesnika „Selters” u Mladenovcu.

(Foto Z. Anastasijević)

Za „Selters” tvrdi da je idealna banja. Ima kadar: lekare, medicinske sestre, defektologe, psihijatra, redgenologa... Takođe, ima i prirodne lekovite činioce, selters vodu, a prednost je i blizina Beograda, koji je veliko tržište, dok je za strane goste možda najvažnije to što je Mladenovačka banja samo 45 kilometara udaljena od prestoničkog aerodroma i glavnog auto-puta.

Na ove prednosti očigledno je računala i delegacija ministarstva zdravlja Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je brojala čak 12 članova, predvođenih zamenikom ministra zdravlja Muhamedom Salimom Alalom, kada je u maju 2017. posetila i Selters u svojevrsnoj izviđačkoj misiji. Emirati na rehabilitaciju svoje pacijente šalju u Češku, Slovačku i Mađarsku, i u tu svrhu izdvajaju 50 miliona dolara, rečeno je tada. Plan je bio da tu listu prošire i na Srbiju. I tada su obišli osim „Seltersa”, Banju Koviljaču i Specijalnu bolnicu za lečenje i rehabilitaciju „Merkur” u Vrnjačkoj Banji.

– Iz nekog razloga s tim projektom se zastalo, ne znam šta se tu desilo, imali smo razgovore i s drugim zainteresovanim strancima – kaže doktorka Kostić.

Bazeni nisu dovoljni

Ona otkriva i da prati razvoj banja u našem okruženju i da se trudi da s njima drže korak:

– Obilazila sam banje u regionu. Što se tiče struke, s njima smo u istoj ravni, ali oni imaju skuplju, savremeniju opremu, robotsku tehnologiju... Nedavno sam posetila ogroman rehabilitacioni centar, prirodno lečilište u Slovačkoj i iznenadila se podatkom da na 300 postelja imaju samo jednog lekara, ali imaju sigurno desetak različitih bazena!

Da li je to dobra raspodela snaga?

– Mora da postoji više lekara, ali treba da postoji i tako veliki broj bazena. Mađari, čije su banje tako popularne kod naših ljudi, sada priznaju da su pogrešili što su iz lečilišta izvukli lekare i vraćaju ih, ali ne treba zaboraviti ni to da oni za svoj razvoj duguju novcu koji su dobili kada su ušli Evropsku uniju – smatra naša sagovornica.

Dodaje da i srpske banje koje su privatizovane, poput Atomske, Lukovske ili Prolom, odmiču u razvoju, imaju mogućnosti da se reklamiraju na televiziji i na sajmovima turizma.

Veruje da su Srbiji potrebne i nove i obnovljene, stare banje.

– Treba da postoje, kao u Vrdniku, i specijalna bolnica i hotel sa spa sadržajima od pet zvezdica. Neki gosti ne žele da u banji gledaju ljude na štakama, a nekome to ne smeta, naročito kada žele da uštede i da tokom boravka imaju lekarski nadzor – kaže dr Snežana Kostić.

Na pitanje da li prosečni penzioner ili zaposleni imaju pare za tretmane u domaćim, novim spa centrima ili u banjama preko granice, ipak odgovara negativno: za to što se tamo nudi naš prosečni građanin nema para, ali treba naći neku sredinu, ravnotežu, da svi imaju korist od prirodnih lečilišta.

U našoj zemlji ima oko 300 lekovitih voda, od kojih više od 100 termalnih, ali luksuzne spa banje i dalje su malobrojne. Srbija zbog toga kasni 20 godina za zemljama koje su negovale svoje lekovite prirodne činioce i banje.

Atomska banja (Foto printskrin Jutjub)

Do Drugog svetskog rata imali smo banje koje su po razvijenosti potpuno išle u korak s, na primer, bečkom banjom Baden ili sa švajcarskim banjama. To se može videti i danas po arhitekturi naših banja – Bukovičke ili Vrnjačke. Imali smo i najbolje balneologe na čelu s čuvenim profesorom Lazom Nedeljkovićem, koji je napravio Rogašku Slatinu, danas poznatu slovenačku i evropsku banju. Ali, za razliku od Evrope, naše banje smo posle rata potpuno zaboravili.

Ove su neke od veoma značajnih činjenica koje uvek ističu lekari koji se bave balneologijom. Nažalost, prema blagu koje smo dobili od prirode i dalje smo nemarni, dok je našim najbližim susedima to glavni adut uspešnog zdravstvenog turizma. Nedavno je u sremskoj ravnici, u Vrdniku, otvoren upravo banjski kompleks koji podseća na dobro poznate mađarske ili slovenačke banje.

U prirodnim lečilištima traži se dopuna za isparcelisanu i visokotehnološku medicinu, ali i odmor i opuštanje.

I priroda leči

Ono što iz prirode dobijamo, a malo cenimo u odnosu na zdravlje, jesu lekovite vode, lekovita blata, gasovi i lekoviti klimati (tu se ubraja specifična vlažnost, atmosferski pritisak i slično). Prirodni lekoviti činioci su nekada – sada gotovo već 30 i više godina unazad – imali značajno veću ulogu u lečenju mnogih bolesti, u oporavku posle povreda i operacija. Napredak tehnologija u medicini je umanjio njihov značaj. Kod nas, presudnu ulogu su odigrale besparica i godine krize: stara banjska lečilišta su propadala, nova nisu građena, ljudi su polako odustajali od redovnog odlaska u banju radi prevencije bolesti.

Banje u evropskim državama danas su potpuno promenile koncept lečenja, ali i izgled. Shvatili su da ne treba preuređivati stare banje, nego praviti centre prilagođene zahtevima sadašnjeg potrošača, a ne bolesnika. Stare banje bile su oporavilišta i bolnice, u koje su išli stariji i bolesni ljudi, i u kojima se dugo ostajalo, dok u „novim” spa banjama sadržaji su usmereni na uživanje, relaksiranje, opuštanje...

Komentari2
5c82f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ime
Ja mislim da je to Gornja Trepca kod Cacka
Google zna
Toliki clanak a nigdje gdje je ta Atomska banja

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja