subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.03.2020. u 23:03 A. K.

Srpska crkva – ruska ruka

Изложба у Руском дому (Фото: М. Спасојевић)

Dokumentarna izložba „Srpska crkva – ruska ruka – Pravoslavne crkve i kapele na teritoriji Srbije iz opusa ruskih arhitekata emigranata (arhitektura i živopis 1918–1941)” predstavljena je u Ruskom domu. Posetioci će do 15. marta moći da vide istoriografski osvrt na delatnost graditelja iz carske Rusije koji su između dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji pronašli svoju drugu domovinu.

Na postavci je prikazano više od 70 crkava i isto toliko ilustrativnih primera dela primenjene i likovne umetnosti ruskih graditelja, odnosno ikonopisaca i živopisaca.

Ruske arhitekte, inženjeri i konstruktori, emigranti iz Rusije uticali su na formiranje graditeljskog fonda Srbije i doprineli izgradnji velikog broja pravoslavnih hramova. Za dve decenije, od 1918 . do 1941. u našoj zemlji izgrađeno je više od 250 crkava, kapela, kosturnica, spomen-obeležja i zvonara čiji su autori bili arhitekti Vasilij Mihailovič Androsov, Viktor Viktorovič Lukomski, Grigorije Ivanovič Samojlov, Valerij Vladimirovič Staševski, Nikolaj Petrovič Krasnov, Ivan Afanasijevič Rik, Mihail Aleksandrovič Gluščenko...

Preuzimajući elemente stare srpske srednjovekovne arhitekture moravskog i raškog graditeljstva, ruski graditelji su kreirali autentične kompozicije u duhu vremena i arhitekture koja je u njihovim delima evoluirala, dok je istovremeno ostajala odana  tradiciji. Tu su Patrijaršijski dvor u Beogradu, crkve u Šilopaju, Vrdili, Ratarima, Lipljanu, Vučju, Beloj Crkvi, Putnikovu…

Svoj doprinos srpskom crkvenom slikarstvu dali su i ruski likovni i primenjeni umetnici koji su živopisom, ikonopisom i drvorezbarijom unapređivali i oplemenjivali rad ruskih graditelja naročito prilikom izvođenja zajedničkih projekata u izgradnji srpskih bogomolja.

Izložbu prati i monografija čiji su autori Ivan R. Marković i Jelena Mežinski Milovanović, a izdavač je Heraldički klub.

Komentari7
e6779
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alberta
Vrlo zanimljivo, kad god razgovaram s takozvanim istinski religioznim ljudima koji se busaju u grudi svojom vjerom (srpskim i hrvatskim, katoličkim i pravoslavnim) ispostavi se da malo njih zna molitvu oče naš. Mnogi znaju tradiciju, koja nije religija i nema vese s vjerom. Crkve nisu izgrađene za estetiku niti za iskazivanje vjerske pripadnosti nacije. Crkve su izgrađene tako da se ljudi približe Bogu i slijede put njegova svetog sina. Mnogi miješaju tradiciju i religiju, a da neznaju.
Mustafa Aga
Bracho Pravoslavci...Jer vi gradite crkve da se molite nashem Tvorcu, Uzvishenom Bogu...Ili da imate teme i materijale za muzejske postavke...
Djordje Konjikovic
Za oslikavanje crkve-mauzoleja na Oplencu, kralj Aleksandar je 1920 god pozvao najbolje ruske majstore toga vremena, arh Nikolaja Krasnova i Sergeja Smirnova. Krasnov je kopirao najlepše freske iz 60 srpskih manastira. One su "prenete" na kartone i poslate u Berlin, gde su slozene mozaične kompozicije. Sve je doneto u Topolu i utisnuto u svež malter na zidove crkve. Mozaik cine 725 kompozicija sa 1 500 likova. Jedini koji nije preuzet iz manastira, je lik ktitora - kralja Petra I Karadjordjevica
Бранко
Интересантна изложба. Препоруке свима који воле лепо да је погледају. Има доста занимљивих података који подстичу на даље интересовање.
Srpska semantika
Zanimljiv naslov ! Dosadan tekst. Do kada cemo moci da sedimo na dve stolice ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja