subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15

Preminuo književnik Moma Dimić

Autor: A. Cvijićponedeljak, 09.06.2008. u 22:00

Posle kraće i teške bolesti u Beogradu je 8. juna preminuo istaknuti srpski književnik Moma Dimić, saopštilo je juče Udruženje književnika Srbije (UKS). Ugledan pesnik i prevodilac, pripovedač i romansijer, čitan, prevođen i igran u pozorištima u zemlji i inostranstvu, putopisac i esejista, dramski pisac, scenarista, dugogodišnji umetnički direktor Beogradskih međunarodnih susreta pisaca, dragoceni priređivač knjiga, plodnu književnu karijeru započeo je pre pola veka romanom „Živeo život Tola Manojlovića”.

Rođen je 1944. godine u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Dimić je imao samo 22 godine kada je napisao blistavi roman o Toli Manojloviću. Na sceni Teatra u podrumu beogradskog Ateljea 211 nezaboravnom ulogom Tole, koja je osim pozorišnog imala i TV izdanje, proslavio se Petar Kralj – pre dve i po godine, ova je predstava u režiji Petra M. Teslića, proslavila jubilej: 400-to izvođenje. Ta je monodrama već 1968. godine igrana i u Londonu.

U Upsali u Švedskoj, gde je Dimić bio izuzetno cenjen pesnik i prevodilac, postavljen je njegov „Šumski građanin”. Autor je scenarija za poznato filmsko ostvarenje Slobodana Šijana „Kako sam sistematski uništen od idiota”. Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskog je preveo oko deset. Prevodio je i sa engleskog jezika.

Dimić je zastupljen u mnogim domaćim i stranim antologijama srpske poezije i proze. Njegove knjige prevedene su na deset jezika. Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada za književnost i prevodilaštvo.

Vreme i mesto sahrane Mome Dimića biće naknadno saopšteni.  

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Putnik jezikoslovac

„Svakom piscu o kojem sam pisao, pristupao sam drugačije, nastojeći da što dublje zađem u odaje i tajne njihovog stvaranja, dimenzije i boje, njihovih talenata…”

Samo pre osam dana, u razgovoru o najnovijoj knjizi „Neovdašnji – pisci i susreti”, ovu rečenicu Mome Dimića objavili smo u našem listu, ne sanjajući da će se život ovog sjajnog pisca, esejiste i prevodioca ugasiti tako brzo. Znalo se da boluje, da hrabro izdržava ali niko od njegovih prijatelja nije verovao da će jednog dana morati da kaže: „Nema više Mome.”

Bio je divan pisac i divan čovek. Voleo je da putuje, da se sreće sa najrazličitijim ljudima i da pomno sluša njihove priče pronalazeći u svakoj neko zrnce lepote, dobrote i mudrosti. Sa svakog putovanja slao je pisamce ili kartu, donosio zapise ili eseje, zanimljive razgovore sa umetnicima sa sve četiri strane sveta, za koje u tom času nismo možda mnogo ni čuli ali koji su uskoro postajali slavni i nama bliski.

Moma Dimić je umeo da poštuje svoje sagovornike i svoju braću po peru: podsećao je često novinare kada „pada” koji jubilej, koji pisac puni toliko i toliko godina, pisao o njima i uvek svojom nenametljivom a visprenom reči iskazivao koliko je odan književnosti. Voleo je da prevodi sa švedskog jezika, a zajedno sa sinom je preveo i poeziju Tomasa Transtremera (Sabrane pesme, u izdanju Nolita). Predstavio nam je tog dalekog pisca koji sada spada u sam vrh svetske književnosti, i čije se ime sve češće pominje u nominacijama za Nobelovu nagradu za književnost.

Uz ime Mome Dimića ostaće vezani naslovi nebrojeno objavljenih putopisa i zapisa, video je svet a voleo svoju Srbiju i Mirijevo: „nije lošije od ne-znam-kakvih metropola”, rekao je u jednom intervjuu. U Mirijevu će biti i sahranjen, ali datum sahrane još nije saopšten, rekli su nam u Udruženju književnika Srbije čiji je istaknuti član Moma Dimić bio.

U Udruženju je bio izuzetno aktivan, a svako ko je pratio međunarodne susrete pisaca u Beogradu seća se sa kojom je predusretljivošću upoznavao pisce sa kolegama, ali i sa našim ljudima i gradovima u koje su po završetku Susreta putovali. Nije zaboravljao ni Kosovo i Metohiju, iz koje je i sam donosio pregršt zapisa i toplih tekstova o sudbinama ljudi odatle.

Dobio je niz nagrada a, kako je rekao, priznanje „Jakov Ignjatović” za životno delo, iz Budimpešte, koje je primio pre dve godine, posebno mu je bilo drago jer nosi ime velikana srpske književnosti čije je delo još živo. Pa ipak, iako ga je UKS predložilo za posebno priznanje za vrhunski doprinos u kulturi, komisija Ministarstva kulture Srbije nije tako procenila Dimićev doprinos. Jesu, međutim, čitaoci koji su se javljali i našoj novini, protestujući zbog toga. To je, znamo, Momi Dimiću bilo najveće priznanje.


Komentari13
cfd48
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радмила Јохансен
Баш ме је погодила вест о одласку Моме. Још увеке се сећам његовог Толе и кад сам му то рекла приликом нашег дружења у просторијама југословенске редакције радија у Стокхолму, био је збуњен и рекао да је тај успех вероватно због Петра Краља који је то тако лепо знао да одлугими. Ето, такав је био Мома, скроман и једноставан и увек је неког другог хвалио, а у ствари све је била његова заслуга да је Тола остао у мом срцу толике године.Поносна сам што сам познавала тако једног по скромности великог човека. Радмила
Dobrila Bulic Safi
Duboko me je potresla smrt dragog prijatelja i velikog knjizevnika svetskog renomea Mome Dimica. Setali smo ulicama Bagdada i Beograda.U ono malo dana koje je proveo u Bagdadu imao je onu ljudsku zelju da vidi oseti opipa omirise i upozna obican narod.Nastavicu da prevodim i publikujem njgovu poeziju.Pokoj dusi tvojoj dragi prijatelju.Prevodilac Dobrila Bulic Safi.
Milovan Lazarević
Ja sam građanin Bora, koji je sa Momom imao izuzetno dobre prijateljske odnose, koji su se ogledavali u ličnim kontaktima, a najviše preko njegovih dela. Ostaće mi u lepom sećanju, naša prijateljska druženja kada je boravio u Boru, i tom prilikom mi je poklonio njegove knjige sa potpisima. Ostaće nam zauvek u lepom sećanju i neka mu je večna slava i hvala.
Mladen GVERO
МОМИН БЕЛИ СВЕТ МОМА ДИМИЋ, колико је имао вештине и умешности да у младости напише зрело штиво за роман "ЖИВЕО ЖИВОТ ТОЛА МАНОЈЛОВИ"и на пречац постане познат писац, јоштада је покаѕао одважност да постави сопоствену филозофију живљења. Без претеране славодобитниче помпе, одлучио се да му бели свет постане дом, а он једини српски путописац у пуном смислу те речи. Колика је била упорност глумца Петра Краља и радозналост гледалаца да преко 40 година у позориштима корз монодраму "ЖИВЕО ЖИВОТ ТОЛА МАНОЈЛОВИЋ" одгонетају ћуди аутентичне Србије, толико је Мома Димић био неисцрпан у својим сусретима по белом свету са познатим, не само литерарним ствароацима. Свуда је стизао, са собом увек носећи дечачку радозналост. По повратку, у његовој повећој већ излизаној платненој торби, за свакога је било по нешто. Са загонетним, благоириничним осмехом, без подцењивања било кога, несебично је помагао свима јер је имао одговор готово на сва питања. Веома је био обавештен. Болести, која га је сустизала, није придавао велики значај. Баш у болесничкој постељи затекао сам га како пише погоовог за Р
Dr. Lidija Tonic
Duboko me je potresla vest o smrti velikog pisca i velikog coveka Mome Dimica. Ponosim se time sto mi je bio prijatelj.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja