petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 07.03.2020. u 19:00 Branko Pejović
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Redov Neđo i njegova kobila

Српски ратници на коњима у Великом рату

Nedeljko Neđo Nešović, selo Kremna, rođen 1890. godine. Devet Božića božićkovao u uniformi. Čuvao koze u mladosti u Kremnima, pa 1910. otišao vojsku da služi. Ali kad je odslužio, umesto da se vrati kući u Kremna, pozvaše ga u rat.

Prvo krvavi bojevi protiv Turaka kod Kumanova i Bitolja, pa na Bregalnici protiv Bugara. Kad i to nekako završi, onda Švabe na Srbiju udariše 1914. Odoleva redov Neđo sa svojim užičkim pukom, ne da tuđinu da nasvoji. Tako prve i do pola druge ratne godine. Ali kad zatim udari sila sa svih strana, poče odstupanje s vojskom na jug. Pravo u albansku golgotu. Moralo se nedaćama odoleti, snalaziti se i preživeti.

„Krenusmo uz Rugovsku klisuru. Pored puta padaju od umora i gladi naši vojnici. Sve mrtvac do mrtvaca. Iz dana u dan sve veća glad. Posle dugačkog marša stigosmo u jedno raštrkano planinsko selo. Ja pođem od kuće do kuće. Šta mogu kad moram, čeka me četa gladnih nesretnika. U većini slučajeva plaćali smo sve što uzmemo od naroda. Ali ponekad se moralo nešto i isprositi.

U jednoj kući nađem da imaju leba, ali ne daju. Ponudim kobilu za prodaju. Brzo se pogodismo – kilo leba za kobilu. Dade meni gazda kilo leba, a ja njemu kobilu. Odoh ti ja iza kuće čim se pogodismo i pratim njegovo kretanje. Uđe ti on u kuću i tamo se zadrža, a ja iza štale gde je kobila bila. Ubacim leb u telećak, uzjašem kobilu, dobro je ošinem i u galop...”

„Dođosmo u primorje. Poče da pada sneg. Ljudi se čude, nisu valjda odavno videli sneg, pa pričaju: – Dođoše Srbi i sa sobom neko čudo doneše.

Veliki vašar beše u tom mestu. Ja s kobilom pravo na vašar. Priđe mi jedna gospoja i pita: – Šta ti prodaješ? – Prodajem kobilu. Ali ne za pare nego za brašno.

Brzo se pogodismo – tri oke brašna za kobilu. Ode gospoja, kupi brašno i donese ga u jednoj pocepanoj kesi. Predložim da kobilu sklonimo iza jedne građevine, mnogo je plašljiva. Pozdravismo se, svako na svoju stranu ode. Osmatram ja i dalje gospoju šta radi, nakupova još nekih stvari, pa ode i zakači na sedlo. Ja pomislih: to sedlo ti nisam ni prodao. Ali nije ni vredelo, svo je bilo poderano. Ode gospoja ponovo da luta po vašaru. A ja ti brašno u ruke pa skočim na kobilu i odoh.

Tako sam ti ja još dva puta kobilu prodavao...”

„Stigosmo u mesto Šijan kod Drača. Kobila mi je u putu bila mnogo oslabila, jedva korača, sve noge zapliće. Prelazimo jedan potok, kad evo ti belaja – preturi se moja kobila i poče da lipsuje.

Izgledneli vojnici je napadoše. Počeše od žive kobile bajonetima da seku, ko zadnju a ko prednju nogu, i počeše da jedu. Nisam ja mogao okusiti, kako da jedem samoga sebe. Bila mi je k’o čeljade, nekoliko puta me je od smrti spasla...”

I tako je Neđo Nešović mučno ka jugu odstupao, pa lađama na Krf stigao. Zatim skoro tri godine u rovovima na Solunskom frontu proveo. A kad su jednog dana krenuli ka otadžbini, goneći okupatora, ništa ih više nije moglo zadržati. Kući u Kremna vratio se Neđo za svoju krsnu slavu, 1919. o Đurđevdanu.

Često se potom sećao svojih ratnih dana i mlađima baš ovako kazivao. Te doživljaje Neđa i ostalih svojih srodnika koji su ratovali zapisao je i od zaborava sačuvao Žarko Nešović, rođen 1939. potpukovnik JNA.

A ove i mnoge druge zapise o znanim i neznanim Kremancima kasnije je dr Ilija Misailović uvrstio u svoju obimnu monografiju „Kremna, selo na putu Užice–Višegrad”, zavičajno blago sa bezmalo 1.100 strana. 

Komentari6
08fa9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan Lucic
Preporucujem da se napise clanak o Misi Djenadicu legendi Kremana.
Mischchela
Za devet godina pod uniformom protiv tri velika carstva.Večna SLAVA i HVALA!!! Eee...junaci slavni i preci naši,Da možete da vidite danas naše junake...Zadruge,farme,parovi,huligani,dileri,plagijatori...I to svi bez uniforme.
Леон Давидович
Ово је једно од безброј сведочанстава о том времену јунаштва, страдања и патње.Немерљива је била цена слободе. До слободе се ишло преко немерљивих страдања и патње.
Миле Р
Др Илија Мисаиловић је велики научник, питом и радољубив човек и велики љубитељ занимљивих прича. Пријатно ме је изненадило сазнање да је приредио књигу о својим Креманцима. Књизи и аутору желим сваку срећу.
Пантелија
Ружна и тужна прича.
Шта ћете
Али истинита. А, истина је у већини случајева горка

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja