subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.03.2020. u 19:00 Marijana Avakumović
BALKANSKI EVERGRIN

Poruke Čarobnog brega

Koaponik biznis forum čini se da je održan u poslednji čas, budući da se u svetu iz sata u sat masovno odlažu događaji ovog tipa zbog virusa korona. Istina, u vreme kada je održavan „srpski Davos”, početkom prošle nedelje, virus nije bio registrovan u Srbiji, ali nekoliko učesnika iz Makedonije i Slovenije su otkazali učešće upravo iz straha od širenja zaraze.

Po kuloarima hotela „Grand”, u kome se četiri dana debatovalo o raznim temama od ranog jutra do ponoći, proneo se glas da je hrvatski privrednik Emil Tedeski, vlasnik „Atlantik grupe” i jedan od najvećih regionalnih investitora, otkazao dolazak, navodno, iz istih razloga. Nije se pojavio ni makedonski privrednik Svetozar Janevski, vlasnik „Tikveš vinarije”. Od domaćih gostiju izostali su Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. I to bi bilo to.

Ostalih 1.290 i više učesnika se na srpskom Čarobnom bregu ponašalo kao da strah od virusa ne postoji. Rukovali su se jedni s drugima, ljubili tri puta u obraz, provodili vreme u zatvorenim salama za panele i noćnim žurkama, radeći sve ono što zapravo Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje u vreme ove epidemije koja hara svetom.

Ali to što niko nije nosio maske na licu i što je malo njih imalo vremena da stane na skije i udahne čist vazduh nikako ne znači da se na ovom regionalnom događaju nije pričalo o virusu korona i posledicama koje on nosi. Ekonomisti predviđaju da će sasvim sigurno usporiti ekonomiju zapadnog Balkana. Tako prognoza rasta između tri i četiri odsto za ovaj region u 2020. ostaje pod znakom pitanja.

Druga značajna opasnost koja se nadvila nad zapadnim Balkanom, na koju su otvoreno ukazali mnogi govornici, jesu migracije stanovništva i nedostatak kvalifikovane radne snage. Alarm za uzbunu uključio je nekadašnji premijer Mirko Cvetković, koji je uoči zvaničnog otvaranja Kopaonik biznis foruma upozorio da je gubitak stanovništva najveći problem zapadnog Balkana i da bi nažalost moglo da se desi da svi problemi na zapadnom Balkanu budu rešeni tako što bi ostao prazan. On je rekao da je u 2018. s ovih prostora u Evropsku uniju otišlo 220.000 ljudi i to ne računajući Hrvatsku, pošto je članica EU. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kaže da preciznih podataka o tome nema jer niko ko odlazi nema obavezu da se prijavi. On smatra da se taj broj u Srbiji kreće između 6.500 i 35.000 do 40.000 godišnje, ali je najavio strategiju o tome kako zaustaviti ekonomske migracije.

D. Stojanović

U kom pravcu bi ta strategija trebalo da ide nagovestio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, kada je rekao da bi Srbiju u narednih pet godina moglo napuštati 1,2–1,3 odsto radno sposobnog stanovništva godišnje, u odnosu na sadašnjih jedan odsto ako ne dođe do promena u suzbijanju korupcije, povećanju nivoa vladavine prava i poboljšanju javnih usluga. Drugim rečima, poručio je kreatorima ekonomske politike: jačajte institucije i javne usluge ako želite da zaustavite odliv mozgova. Ako to ne učinite ni prosečna plata od 900 evra, koju je najavio Siniša Mali, ministar finansija, neće zaustaviti odlazak mladog i kvalifikovanog stanovništva.

Doduše, naša zemlja je, prema rečima Nebojše Savića, profesor FEFA, na listi zemalja po atraktivnosti da privuče i zadrži talente napredovala za oko 50 mesta u odnosu na pre pet do sedam godina kada je bila na dnu, to jest na oko 135. mestu. Ali na tome još treba da se radi.

Srbiju odlazak jednog čoveka iz države, u zavisnosti od nivoa njegovog obrazovanja, košta od 13.000 (koliko u proseku košta osnovno obrazovanje) do 50.000 evra (koliko u proseku koštaju doktorske studije).

– Ukoliko uzmemo da godišnje iz Srbije ode 40.000 ljudi, to je gubitak od 1,2 milijarde evra, a isti su podaci i za druge zemlje regiona, Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju – rekao je Emil Atanasovski, direktor za zapadni Balkan Vestminsterske fondacije za demokratiju.

Jedino svetlo na kraju tunela moglo bi da bude regionalno povezivanje, odnosno „mali šengen” za zemlje zapadnog Balkana. Veruje se da će to prekinuti status kvo na tržištu rada jer će postojati veća mobilnost radne snage zahvaljujući ukidanju radnih dozvola u zemljama članicama te inicijative. Veće tržište, slobodan protok ljudi i robe mogao bi da doprinese rastu ovog regiona od 0,5 do 0,7 odsto. Blaž Brodnjak, predsednik NLB banke, čak je rekao da bi deo inicijative trebalo da budu Hrvatska i Slovenija.

Kada je konkretno o Srbiji reč od njenih zvaničnika, pre svega ministra finansija Siniše Malog i guvernera Jorgovanke Tabaković, čuli smo da su javne finansije stabilne, što niko od učesnika foruma nije mogao da im ospori. Inflacija je niska, stopa nezaposlenosti se smanjuje, postoji fiskalna disciplina i smanjen je javni dug. Ministar finansija je najavio projekciju da će BDP naše zemlje do kraja 2025. iznositi 73 milijarde evra, dok će u narednoj deceniji biti udvostručen. Nije objasnio kako. Završetak biznis foruma se poklopio s raspisivanjem izbora i početkom kampanje pa je premijerka Ana Brnabić iskoristila priliku da sumira rezultate rada svoga kabineta. Najavila je nastavak digitalizacije i početak energetske transformcije.

Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu su pokrenute značajne teme i ko je hteo imao je šta da čuje. Međutim, upadljiv je bio izostanak velikih srpskih privrednika, poput Miodraga Kostića, Dragoljuba Vukadinovića, Branislava Grujića... Oni su svojevremeno umeli da napune sale hotela „Grand” jer se očekivalo da će postavljati provokativna pitanja kreatorima ekonomske politike i držati budnim ministre na ponoćnim panelima. Svi se sećamo kako je pre dve godine Miodrag Kostić propitivao direktorku Poreske uprave i prebrajao džipove na ulicama Beograda koji prolaze ispod radara poreznika. Dijalog biznisa, politike i nauke valjda bi i trebalo da bude suština foruma.

Komentari4
6b2ba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bliski Istok
Ista neoliberaška elita se vrti na tom forumu od 2000te pa na ovamo, sve ponavljajući iste ili slične mantre. Mučno je to videti. Eh kad bi kojim čudom pustili gospodina Nebojšu Katića da održi neko predavanje pred tom grupom, to bi bilo slatko za gledanje
Muradin Rebronja
Odliv "mozgova" nece biti zaustavljen jer onaj ko ima mozak zna šta je dobro za njega a ne za bilo kog drugog, uključujuci i državu. I ugostitelji imaju mozak pa ce raditi tamo gde su bolji uslovi rada i života, što dalje to bolje. Sasvim sigurno, bolje je vani raditi za drugog nego kod nas ali je bolje imati svoj biznis (restoran ili hotel, nikako kafanu ili kafic) nego tamo. Tamo to mnogo košta. E, ali mora imati pare, znanje, iskustvo i hrabrost. A to se sve stiče tamo...
Milos
Sve lepo receno, pomalo u saljivom tonu. Ali, ima li iko da veruje, da ce Srbin, umesto u Nemacku, da zapuca u Albaniju. I obrnuto.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja