subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.03.2020. u 18:08 Dubravka Lakić
48. FEST

Sveto je ono što je čovek stvorio

Veliki holivudski glumac i svestrani umetnik Džon Malkovič nedavno je postao i novi papa, ali i muzički kritičar čije zle kritike „sahranjuju” Šumana, Bramsa, Debisija, pa i Alekseja Igudesmana, tvorca muzičko-scenskog performansa kojim se zatvara beogradski filmski festival
Плакат музичко-сценског реситала „Музички критичар” (Принтскрин)

Šuman sebe smatra „kompozitorom”, Brams je „kopile bez dara”, a Klod Debisi je jednostavno – ružan. Ovo na sceni izgovara slavni pozorišni i holivudski glumac, reditelj i producent Džon Malkovič. Ali ne kao Džon Malkovič već kao zli muzički kritičar, koji iskreno veruje da je muzika Betovena, Šopena i Prokofjeva zamorna i turobna, u istoimenom muzičko-scenskom performansu u kojem je sinoć mogla da uživa bečka, a večeras bi trebalo da uživa i beogradska publika na svečanom zatvaranju 48. Festa.

Ovaj slavni glumac, svestrana, a mnogi kažu i prava renesansna ličnost, danas bi trebalo da sleti u Beograd da bi mu na Festu bila uručena i nagrada „Beogradski pobednik” za doprinos filmskoj umetnosti i da našu publiku obraduje izvođenjem „Muzičkog kritičara”, kojeg je napisao i osmislio slavni violinista i kompozitor i beogradski znanac Aleksej Igudesman, „opremivši” ovo svoje delo neozbiljnim purpurom muzičkih uvreda probranih iz otrovnih muzičkih kritika koje su su kroz vekove pisali zli kritičari o nekim od najvećih muzičkih dela. Džon Malkovič je ovakav izazov rado prihvatio i sada ga na sceni možemo videti kako prosipa te svoje „otrovne” kritičarske strele, praćene kaleidoskopom muzike Baha, Mocarta, Šopena, Bramsa, Šumana Debisija, Prokofjeva, Pjacole i samog Igudesmana, da bi se u velikom finalu dogodilo i ono nazvano „Muka Malkoviča” – užasan pregled Malkovičevog rada koji je Igudesman, uz muziku, postavio na cinično-humorni i naravno – „zao” način.

S „Muzičkim kritičarem” Malkovič, Igudesman i grupa svetski poznatih muzičara je na svojoj mini-evropskoj turneji na kojoj je jedna od stanica i Beograd, dok će američka turneja početi u aprilu. U međuvremenu Džon Malkovič je još jesenas u Veneciji, zajedno s Paolom Sorentinom i Džudom Louom, predstavio novi televizijski serijal o mladom papi, sada nazvan „Novi papa”. I to s razlogom. Taj novi papa je upravo Džon Malkovič, kao Britanac rodom, koji je na papskom tronu na čas zamenio mladog američkog papu – lik koji u oba serijala tumači Britanac Džud Lou.

Komentarišući za „Politiku” ovakav obrt u Sorentinovom (izvrsnom, duhovitom i kritičarskom) „papskom” serijalu, Džon Malkovič je rekao:

– Da, to se događa u našem poslu. Amerikanci, doduše retko, igraju Engleze, a Britanci i Australijanci češće igraju Amerikance. Zapravo, kada me je Sorentino, koga smatram sjajnim rediteljem i čije filmove poznajem, pozvao na razgovor, bio sam iznenađen kada mi je rekao da ću igrati nemačkog papu koji dosta vremena proveo u Engleskoj. Onda se ipak ispostavilo da ću igrati Engleza. Dopalo mi se to, bio sam otvoren za sve.

Na pitanje šta je pomislio kada je pročitao scenario Malkovič je odgovorio: – Priča mi se veoma svidela, bio sam zadovoljan ulogom koja mi je ponuđena. Paolo Sorentino je generalno veoma dobar pisac, mada mislim da ono što on napiše na italijanskom nije lako prevesti na druge jezike, jer se tada gube one neke fine niti. Odgledao sam prvu sezonu serije i očekivao sam da će sada ova nova priča biti i duhovita i ozbiljna u isto vreme. Sorentino je sada dodao i ponešto od čudnog, svakako veštog, ali je istovremeno dodao i puno duhovne potrage. Iako mnogi od likova smatraju da im u Vatikanu nije mesto, činjenica je da nisu u pravu.

Džon Malkovič u Sorentinovom „Novom papi”

A da li bi Džon Malkovič mogao sebe da zamisli kao pravog papu, kada bi kojim slučajem to moglo stvarno da se dogodi?

– Kada bi me kardinali iznebuha izabrali za papu, mnogi pripadnici Rimokatoličke crkve bi odbili da joj i dalje pripadaju! Mislim da sam jedan od poslednjih kojeg bi gospod bog slušao, jer postoje mnogi drugi vredniji njegove pažnje. Nisam baš dobar u sleđenju različitih rituala, ali možda bih i pristao da budem papa. Nisam religiozan, ateista sam, pa šta? Svako se od nas nada čudu. To što sam ateista ne znači da ne razumem razliku između svetitelja i profanih.

Šta je vama sveto, pitam Malkoviča, a on mirno kaže: – Ljudski duh. Lepota prirode. Ljudska priča. Znanje stečeno tokom trajanja. Umetnički predmeti, ono što je čovek stvorio.

Ima li u toj njegovoj slici sveta i ponečeg božanskog? Na to Džon Malkovič odgovara:

– Da biste živeli bez vere morate imati puno sreće. Morate biti toliko blagosloveni sudbinom da dostignete nivo uzvišenog apsurda. Ja nisam takva osoba. S druge strane, kako možete da odbacite veru koja vam nikada nije bila potrebna? Vaspitavan sam s razumevanjem da sam u ovom životu odgovoran za svoje postupke. Niko drugi sem mene. Može se reći da je i to vera. Nikada ne treba tražiti da drugi budu poput tebe. Nažalost, nisu svi ljudi sposobni da kontrolišu svoj život.

U razgovoru za „Politiku” ovaj glumac i autor raskošnog talenta još kaže da gradeći lik pape u Sorentinovom serijalu nije pred sobom imao prošlog, ali ni sadašnjeg čelnika Rimokatoličke crkve.

– Nisam ih lično upoznao, a nerado verujem u ono što pišu o njima jer sam iz novinarske porodice (i otac i majka su mu bili novinari, prim. aut.), tako da ne verujem šta pišu u novinama – kaže Malkovič dodajući da nije stvar „samo u novinarima, već i u samoj praksi, kada javne ličnosti pristaju da odgovaraju na pitanja koja nisu u njihovoj nadležnosti”.

Sličan stav Malkovič ima i prema društvenim mrežama, kaže: – Ne brinem se za ono što ne mogu da kontrolišem. Dobra je vest ta demokratizacija stavova i gledišta, ali ja ne učestvujem u društvenim, već u antidruštvenim mrežama. Ni staromodni mediji me nisu zanimali, pa me ne zanimaju ni ovi moderni. Na sve gledam skeptično, ali ne u negativnom smislu, već verujem svojim utiscima ili utiscima ljudi koje poznajem i u čije poglede verujem više nego u svoje. Ako ne poznajem neke ljude, zašto bih im verovao?

Poznat po svojoj enigmatskoj energiji, po svojoj nenametljivosti i škrtosti na rečima koje bi zadirale u njegovu ličnu ili porodičnu intimu, Džon Malkovič pripada onim retkim svetskim zvezdama o kojima više govore njihova dela nego li medijska ili samoreklamerska „naglabanja”. Veliki je to umetnik, taj Džon Malkovič. Širok je spektar njegovih umetničkih interesovanja – od pozorišta, filma, televizije, mode, muzike, i svega čega se dotakao pretvarao je u vrednost. Tako je bilo i s njegovim ulogama u filmovima „Polja smrti”, „Opasne veze”, „Na liniji vatre”, u samoreflektujućem „Biti Džon Malkovič”, sada u serijalu „Novi papa”, a tako je i u ovom neobičnom, razgaljujućem muzičko-scenskom resitalu „Muzički kritičar” koji ga konačno dovodi u Beograd.

Komentari1
05aa7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milance Lepotance
Odavno ga cenim, cak smatram da je u jednu ruku genije i to ne samo u svojoj profesiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja