sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.03.2020. u 23:03 Aleksandra Kurteš

Represija komunističkog sistema

Срђан Цветковић на трибини – промоцији књиге „Озна: документи о политичкој репресији у Србији 1944 – 1946” на Правном факултету (Фото: Марко Спасојевић)

Šta je Ozna mislila o srpskim građanima, koliko ih je proterala, a koliko oterala u smrt bez suđenja i ko je odobravao njihovo streljanje – neka su od pitanja koja su pokrenuta na Pravnom fakultetu. Ovde je za studente upriličena tribina o komunističkoj represiji neposredno posle Drugog svetskog rata i  promocija knjige „Ozna: dokumenti o političkoj represiji u Srbiji 1944 – 1946” iz pera dr Srđana Cvetkovića i koautora Nemanje Devića, a predstavljeno je i delo „U predvorju pakla” koje je napisao Sava Branković. Organizatori događaja su Udruženje „U ime naroda za slobodnu Srbiju” i Klub za društvene odnose Pravnog fakulteta. Moderator je bila dr Ena Mirković. Sa autorima su na tribini  učestvovali i prof. dr Jovica Trkulja i prof. dr Leon Kojen. Program je počeo izvođenjem pesama „Da li čuješ, mila” i „Ovo je Srbija” koje je na gitari svirao i pevao umetnik Zoran Jovanović.

Cvetković je iz slojevite dokumentarne građe svoja tumačenja usmerio na primere masovne zloupotrebe pravosuđa u postupanju prema neistomišljenicima, u želji da ovo što bolje približi studentima prava, koji će jednog dana biti sudije, tužioci, advokati... On je podsetio i da je osvrt na događaje od pre osam decenija važan zbog toga što problemi današnjice vuku svoje „repove” iz prošlosti. To je i odgovor za one koji se pitaju: zašto ova tema? Zar nije već sve rečeno? A, da nije sve rečeno potvrđuje i to što  obeležavanje mesta nevino stradalih u represiji Titovog režima u Lisičijem potoku nekima smeta. Primera nerešenih pitanja iz tog doba ima mnogo, a na „top” pet elemenata Ozne izdvojenih među hiljadu dokumenata, koji govore o represiji posle Drugog svetskog rata, ukazano je i prikazano na video-slajdu. Jedan od primera kazuje kako je osuđenik iz Obrenovca ostavio svoju poslednju poruku na jastučnici u ćeliji u Đušinoj ulici. Na njoj piše „Dragi moji roditelji, za mene ne brinite. Hvala bogu, ostaju vam još dva sina...”

Knjiga „Ozna: represija komunističkog režima u Srbiji 1944 – 1946. Dokumenti” predstavlja do sada najveću zbirku originalnih dokumenata koji govore o tehnologiji nasilja kojim je rukovodila Ozna neposredno posle Drugog svetskog rata i o likvidaciji narodnih neprijatelja. Na osnovu dokumentarne građe dat je jedan presek i detaljna analiza ovog nasilja. Delovi ove knjige, ali i dela „Između srpa i čekića: Likvidacija ’narodnih neprijatelja’ 1944 – 1953 – Knjiga 1” objavljivani su nedavno u rubrici feljton našeg lista.

Komentari12
f8aae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Од помора кулака наша пољопривреда се није ни дан данас опоравила и после 70 година.И неће никада.Побили су најспособније људе из области пољопривреде а земљу поделили онима који нису знали да обрађују или су је одмах продали.Кулаци нису могли своје знање пренети млађим генерацијама а када је тима враћена земља они нису знали шта ће са њом.
John Rudich
Господине ВлаДо, нико од оних који су добили земљу у дистрибуцији (после рата) нису могли да продају ту земљу за 30 година. Неки су је продали по истеку 30 година док су већина задржали земљу за млађу генерацију уколико ови нису одлучили да се не баве земљорадњом, па су је они онда продали.
Mirka
Mama mi je pricala : "Posle ponoci, neko je lupao na vrata. Usli su njih troje u koznim kaputima i rekli ocu da se obuce i podje sa njima. Gde ga vodite - pitala je mama. Ne brinite, sutra ce se vratiti ; nek ponese dokumente - smirili su je oni. Nikad se nije vratio".
Daca
Toliko o Leki,Penezić,Djilasu,Koči,Peki,Tempu i ostalim veličinama Srpskog naroda.Tita nisu čuvali Hrvati i Šiptari nego mi.I to su naši zločini.Njihova deca ne daju da se otvore arhivi,jer onda bi se videlo kakvi su im bili očevi i dedovi.Sad većina njih pripada bivšem Jugoslovenstva ili globalizmu jer svoje nemaju.
maki
Treba pohvaliti, i pozdraviti ovakve pomene iz mracne istorije. Na zalost, ostace samo na tome. Do opet nekog napisa. Mi kao drustvo ni narod nismo ** zreli** da takve slucajeve resimo. Sto dokazuje i ubistvo pre 16 godina dva vojnika. Koji su bili na duznosti. I to u glavnom gradu drzave. A pocinioci i naredodavci jos su zivi. Ako dodamo tome da su ubijena TRI predsednika za samo 20 godina?Neznam u kojoj drzavi se tako nesto desilo. Ispada da je zivot kod nas jeftiniji nego u africi??
Gagi car
Da bi pogled na vreme pre 70 godina bio objektivan i odgovarajući treba da se u svakoj priči kako je bilo kod nas u uvodu makar na 10 strana uporedo napisati kako je bilo u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Engleskoj i SAD. Čisto da se slika kako je bilo kod nas poredi sa drugim mestima da bi pogled bio čist bez senki i pogrešnog svetla.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja