U eri društvenih mreža i raznih neproverenih informacija koje kruže internetom, mnoge trudnice se nađu u nedoumici da li je baš svaka vest u vezi sa drugim stanjem tačna. Svakako se konsultuju s lekarom u vezi sa povišenim šećerom u trudnoći, visokim krvnim pritiskom, korišćenjem nekih lekova...
Kako ističe profesor dr Miroslava Gojnić Dugalić, načelnica Odeljenja patologije trudnoće u Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije, savremeno vođenje trudnoće iziskuje dobro poznavanje medicine i organizma žene u celini. Kvalitet rada je veći ako se, uz poštovanje stručnih protokola vođenja trudnoće, poštuje i individualni pristup pacijentu.
– Uvek je bolje ići korak unapred i ne dozvoliti da se problem ispolji. U celom svetu, pa i kod nas, raste broj onih koji imaju dijabetes ili metabolički sindrom, pa se stručna javnost mora zapitati da li postoje još neki od dobro poznatih faktora rizika koji nam mogu ukazati na taj problem. Činjenica je da se mora probuditi svest ljudi o neophodnoj redovnoj zdravstvenoj kontroli, jer se tako uočavaju one finese koje na prvi pogled nemaju značaj, a koje se mogu jednostavnije i lakše sanirati pre trudnoće ili u ranim fazama, kada je žena već u drugom stanju – smatra dr Gojnić Dugalić.
Porast broja žena sa dijagnozom policističnih i mikrocističnih jajnika može se objasniti i primenom neumerene količine progesterona tokom trudnoće, često mimo kontrole lekara. Naša sagovornica ističe da progesteron jeste poželjan, da doprinosi trudnoći, ali da je meru i način primene neophodno svakoj ženi odrediti individualno. Rutinsko ili neumereno davanje progesterona ne sprečava kontrakcije materice i rizik od pobačaja.
– Trebalo bi otkriti koji je uzrok kontrakcija, infekcije ili nedovoljan protok kiseonika ili hranjivih materija koje stižu do bebe. Tek se tada može dati prava terapija i olakšati majci da se u trudnoći oseća prijatno i zdravo. Uzrok kontrakcija, spontanih pobačaja, prevremenih porođaja leži u mnogim problemima koje treba otkriti. Neumerenim davanjem progesteronskih preparata neće se rešiti problem, ali se mogu ostaviti posledice na kasniji razvoj bebe, u ranom detinjstvu i pubertetu. Nekontrolisano davanje progesterona kod fetusa izaziva veću produkciju takozvanih androgenih steroida. Kod ženskih beba dolazi do nastanka veće količine androgena, posebno testosterona. Takve devojčice i devojke kasnije muče akne, masna koža, povećana dlakavost, sklonost gojaznosti, kao i sklonost ka metaboličkom poremećaju i nastanku dijabetesa – pojašnjava dr Gojnić Dugalić i dodaje da je poželjno ispitati hormonalni i metabolički status žene, a zatim njen metabolizam dovesti u balans. To već dugo uspešno rade lekari Odeljenja za patologiju trudnoće GAK-a u Višegradskoj ulici, u saradnji sa Klinikom za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS-a i profesorom dr Nebojšom Lalićem i njegovim timom lekara.
– Rezultati našeg rada pokazuju da se kontinuiranim praćenjem trudnica kod kojih je uočen problem s vremenom podiže kvalitet života, a novorođene bebe tih žena imaju manje predispozicija da kasnije imaju ikakve tegobe u životu koje bi sigurno nastale da se nije na vreme odregovalo. Statistički podaci kod nas pokazuju da, kao i u svetu, tako i kod nas, dosta žena ima metabolički sindrom, patološku gojaznost, dijabetes. Zato je bitno, pre nego što se odluče na trudnoću, da ih i lekari opšte medicine edukuju kakav način ishrane treba da imaju, koliko je važno da se bave fizičkom aktivnošću i zašto su neophodne redovne kontrole kod ginekologa – naglašava naša sagovornica.
Iako se trudnoća smatra „drugim stanjem”, ženama se ne savetuje da se ugoje više od 12 kilograma, a ukoliko su imale nekih problema sa poremećajem rada štitaste žlezde, bitno je da se dogovore sa specijalistom o dozi leka koju bi u trudnoći trebalo da uzimaju. Važno je voditi računa i o hipertenziji, koja se kod najčešće javlja posle petog meseca trudnoće. To je jedan od uzroka prevremenog porođaja i komplikacija u trudnoći, upozorava naša sagovornica.
