nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 10.03.2020. u 16:27 Tanja Vujić

Sunovrat cene nafte pokosio Volstrit

Najveći pad vrednosti barela od 1991. godine, izazvan sporom Rusije i Saudijske Arabije, prouzrokovao paničnu rasprodaju na berzama
Акције на Волстриту су за пет минута изгубиле седам одсто вредности (Фотографије EPA-EFE/Justin Lane)

U petak 45 američkih dolara. Juče, 14 dolara jeftinije. Takav dramatičan jednodnevni pad cene barela na svetskom tržištu, nezabeležen od početka prvog Zalivskog rata 1991, pokosio je juče globalne berze od Volstrita, preko Frankfurta, do Tokija, bez ideje o tome kada bi se one mogle oporaviti od basnoslovnih gubitaka.

Panika investitora od neprocenjivih posledica iznenadnog sunovrata barela u trenutku širenja potencijalno smrtonosnog virusa korona, i strepnje od nove globalne recesije, privremeno je juče zaustavila trgovinu akcijama na Volstritu nakon što su u prvih pet minuta one izgubile čitavih sedam odsto vrednosti.

Pre Volstrita, tokom dana, londonska berza zabeležila je najveći jednodnevni pad vrednosti akcija od 2008 – vremena izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata. U sveopštem rastrojstvu, trudeći se da shvate ono što se događa, berzanski trgovci u Evropi rasprodali su juče po bagatelnoj ceni preko milijardu akcija (triput više nego što je uobičajeno).

Američki dolar, ruska rublja, norveška kruna, australijski dolar... izgubili su znatno na vrednosti, dok su japanski jen i evro ojačali. U bekstvu od mogućih gubitaka, investitori su nakon izvesnih oklevanja pohrlili da pazare američke hartije od vrednosti, zlato i paladijum, navode berzanski izveštaji.

Iza obezvređivanja akcija vodećih svetskih petro-firmi, evropskih banaka i svega što miriše na poslovni rizik u smutnim vremenima, ovog puta stoji propali sastanak „OPEK plusa” prošlog petka u Beču.

Naime, strmoglav pad cene barela počeo je pred vikend, nakon što je investitorima postalo jasno da Saudijska Arabija i Rusija – dva ključna izvoznika nafte i predvodnici grupacije „OPEK plus” (osnovane 2016) u ovom trenutku više nisu saveznici već, izgleda, bespoštedni rivali. Drama je postala izgledna nakon što je Moskva odbila ultimatum Rijada da 24 petro-izvoznika ili zajednički snize proizvodnju nafte na oko 3,6 miliona barela dnevno do kraja ove godine, ili „više nema zajedničkog delovanja”.

Petočasovno učtivo pregovaranje Aleksandera Novaka, ruskog ministra energetike i njegovog saudijskog kolege, princa Abdulaziza bin Salmana el Sauda, završilo se u petak fijaskom. Novak je zagovarao ideju da „OPEK plus” sačeka do juna s procenom posledica virusa korona na tržište nafte. Rijad je insistirao da se smesta drastično zavrnu petro-slavine za količine koje odgovaraju dnevnoj zbirnoj potrošnji Francuske i Nemačke.

„Ovaj bečki sastanak naftaša, bio je jedan od najgorih u istoriji OPEK-a”, procenio je Bidžan Zanganeh, iranski ministar energetike, nakon skupa u austrijskoj prestonici.

Posle razlaza uz pozdrav „cipelom o cipelu” (bez rukovanja, zbog straha od virusa korona) Novak je objavio da od 1. aprila – dokle traje tekući dogovor „OPEK plusa” o zajedničkom sniženom snabdevanju svetskog tržišta naftom – članice tog udruženja mogu da krenu u proizvodnju crnog zlata koliko im je volja, uz ogradu da će „ipak razmatrati novonastalu situaciju”.

Već sledećeg dana, u subotu, Rijad je kupcima u Aziji, Americi i Evropi (koju dobrim delom snabdeva Rusija) najavio da će ne samo drastično povećati proizvodnju nafte (sa sadašnjih oko 9,7 miliona barela dnevno na maksimalnih 12 miliona barela dnevno), nego da će im neophodnu sirovinu ponuditi sa velikim, kliznim popustom.

Svetske berze muče se da razumeju šta stoji iza naizgled potpuno neočekivanih poteza Moskve i Rijada u trenutku kada na tržištu ima više nego dovoljno nafte, rafinerije rade prilično smanjenim kapacitetima (zbog pada tražnje usred sve razornijih dejstava korone na globalni biznis), a skladišta crnog zlata od Kine i Indije do Amerike gotovo su „do vrha” puna.

„Moskva nije pristala da ’OPEK plus’ dodatno snizi proizvodnju jer bi to išlo u prilog američkoj konkurenciji (proizvođačima nafte iz uljnih škriljaca)”, spekulišu neki. Osim toga, Moskva traži način da se osveti Vašingtonu zbog pritisaka na „Severni tok 2” i zbog nedavno uvedenih sankcija „Rosnjeftu” zbog biznisa sa Venecuelom, procenjuju trgovci u londonskom Sitiju.

„Rijad je odlučio da kazni Moskvu zasipanjem tržišta ultrajeftinom naftom ne bi li se izborio za poziciju neprikosnovenog snabdevača i onih kupaca koji mu donedavno nisu bili dostupni. Usput, ni Rijadu ne odgovara siloviti prodor američke nafte iz uljnih škriljaca na svetsko tržište (prošlog novembra izvozili su preko tri miliona barela dnevno)”, neka su od tumačenja ovih dana na berzama.

Šta bi zaustavilo karambol na svetskom tržištu nafte, koji se preneo na globalne finansijske berze, malo ko u ovom trenutku pouzdano zna. Pogotovo dok raste strah od zaraze koja se raširila u više od polovine država sveta.

U međuvremenu, koliko će vodeći svetski proizvođači nafte, od Saudijske Arabije, Rusije i Amerike do Iraka, Venecuele i Nigerije, finansijski izdržati nerentabilnu cenu nafte i sa kojim posledicama – neizvesno je. Rusko ministarstvo finansija objavilo je juče da Rusija cenu nafte između 25 i 30 američkih dolara „može izdržati deset godina”.

Saudijska Arabija ima jednu od najnižih cena proizvodnje barela na svetu. Američki proizvođači nafte iz uljnih škriljaca, kojima ove godine stiže na naplatu 40 milijardi dolara dugova, kao da su u ovom „novom svetskom ratu za naftu” u najdelikatnijem položaju: cena barela ispod 55 dolara njima nikako finansijski ne odgovara.

Što se tiče potrošača širom sveta, kojima jeftina nafta i benzin obično donose brojne koristi, njihovu potrošnju ovih dana uveliko koči korona.

Komentari16
1ad82
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Smešno
U okruženju, 15 dinara, tj komšiluku
Hajduk Veljko
Pa I kod nas se desio sunovrat. Cene benzina su drasticno opale za 3d.Sto je oko 2%.
nikola andric
''Spor'' izmedju Rusije i Saudiske Arabije je mozda ''dogovor''. Nafta i gas su ''dar prirode'' i Rusiji i Arabiji ali to ne vazi za Amere. Oni mogu da ''pumpaju'' samo po ceni od 60 dolara po barelu. To ogranicenje ne vazi za Rusiju i Arabiju. Cinjenica je pak da je Amerika postala najveci konkurent i Rusiji i Arabiji. ''Spor'' Rusije i Arabije je mozda najbolji nacin da se americka konkurencija , kazimo, ''neutralise''.
Waldes
Slažem se
markoni
Konačno da se i veliki i jaki od nečega plaše. Jer oni kreiraju sve od cena do istorije, pa kada ih zaustavi makar i na kratko jedan mali, nevidljivi virus to je pravi ćar.
Леон Давидович
Појава изненадне болести имала је већ до сада катастрофалне последице по светску економију.Читав свет делује преплашено и изгубљено.Та преплашеност и изгубљеност доноси веће штете економији него реално дејство саме болести.
Братимир
А то закључујете ма основу чега? Болнице немају капацитета да приме 40% заражених којима је потребна болничка нега. Ти значи да садашња стопа смртности од 3,4% може да догура до 20% за Ковид. Поред тога повећаће се стопа смртности и за друге болести јет нема довиљно болничких капацитета, па неће примати ни њих. Погледајте шта се сада дешава у италијанским болницама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja