Tri vodeća svetska proizvođača nafte – Amerika, Saudijska Arabija i Rusija – ušla su juče u otvoreni naftaški tromeč, dan nakon što su svetske berze u ponedeljak zabeležile gubitke od 2,5 biliona dolara (2.500 milijardi) zbog iznenadnog sunovrata cene barela.

Na stranu to što je cena barela „brenta” (lake severnoatlantske nafte) juče porasla na oko 36 dolara (sa 30 dolara u ponedeljak), Rijad, Moskva i Vašington su u odvojenim saopštenjima indirektno poručili svetu da „petro-detanta” među moćnom trojkom možda skoro neće biti. Saudijska Arabija, Rusija i Amerika objavile su svoje nove startne pozicije u sukobu koji je iniciran razlazom Rijada i Moskve oko poslovne strategije grupacije „OPEK plus” u trenutku kada svetu prete globalna epidemija virusa korona i nova recesija.

Na crtu je prvi izašao Rijad. Po najnovijoj odluci, Saudijska Arabija će kupcima od 1. aprila nuditi 12,3 miliona barela jeftine nafte dnevno. U prevodu, Rijad će na proleće svet zasipati ne samo sa 2,5 miliona barela dnevno više nego sada, već rekordnom količinom koja prevazilazi maksimalne održive dnevne kapacitete tamošnje proizvodnje. Najavljeni višak saudijske nafte poteći će iz, prema procenama berzi, najvećih rezervnih petro-bunkera na svetu, kojima raspolaže upravo Rijad.

Na ovu poruku Saudijaca javio se Aleksandar Novak, ruski ministar energetike. Rusija će podići proizvodnju nafte za oko 500.000 barela „u bliskoj budućnosti”, objavio je Novak. Kada će se to tačno desiti, nije precizirano.

Posle toga, oglasio se zvanični Vašington.

„Pokušaji državnih aktera da izmanipulišu i šokiraju tržišta nafte potvrđuju da je Amerika pouzdani snabdevač energijom partnera i saveznika širom sveta. Amerika, kao najveći svetski proizvođač nafte i gasa, može da izdrži i izdržaće ovu nestabilnost”, navodi se u saopštenju američkog ministarstva energetike.

Berze su ovim povodom skeptične. Naime, ako prezaduženi američki proizvođači nafte iz uljnih škriljaca trenutno proizvode oko 13 miliona barela dnevno – a cena crnog zlata sada pada – kojim tehnikama SAD može, i koliko dugo, da zadrži status vodećeg petro-igrača?

Za svetsko tržište nafte to u ovom trenutku nije jedina zagonetka izazvana žustrim objavama Rijada, Moskve i Vašingtona. Ako Rijad od aprila Evropljanima stvarno počne da nudi barel za skoro osam dolara jeftinije od uralske sirovine, Saudijska Arabija time ulazi na „teren” koji odavno merkaju proizvođači s one strane Atlantika. Vašington već neko vreme izričito smatra da bi Evropa morala što više da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, kako od njene nafte, tako i gasa, o čemu svedoči i tekuća „bitka” oko „Severnog toka 2”.

Da li je Rijad stvarno spreman da u Evropi postane petro-takmac Americi, čiji su ne samo gas, već i nafta, skuplji od sibirsko-uralske ponude?

Istovremeno, interes velikih ruskih petro-kompanija da se Moskva oslobodi saveza sa OPEK-om i krene u nove investicije i solo tržišne prodore – poznat je. Kome Rusija planira da proda dodatnih 500.000 barela dnevno? Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorava od početka sedmice da zbog osetnog pada tražnje najmanje 3,5 miliona barela dnevno ostane neprodato. Fatih Birol, izvršni direktor IEA, kaže da je na svetskom tržištu nafte trenutno u toku igra „ruskog ruleta”.

„U vremenu velikih neizvesnosti i potencijalnih novih slabosti globalne ekonomije, igra ’ruskog ruleta’ na tržištu nafte mogla bi imati ozbiljne posledice. Pojedini veliki proizvođači naći će se pod izuzetnim finansijskim pritiscima zbog kolapsa cena sirovine”, preneo je londonski „Petroleum ekonomist” izjavu Birola.

On je ovde mislio na američke proizvođače nafte iz uljnih škriljaca, smatra taj specijalizovani energo-portal. Finansijski škripac u kojem je većina američkih proizvođača nafte iz uljanih škriljaca poznat je i Volstritu, posebno „detalj” da ih u sledeće četiri godine čeka otplata 86 milijardi dolara dugova, od kojih se, po proceni bonitetne agencije „Mudiz”, čak 60 odsto smatra nenaplativim.

Američka proizvodnja nafte trenutno je kolateralna šteta sukoba Rusije i Amerike, vajkaju se u Hjustonu, sedištu petro-industrije SAD. Ko će izvući deblji kraj u novom ratu cenama na svetskom tržištu nafte?

„U tom sukobu, Rusija pobeđuje. Putin i Novak su iskusni i tvrdi igrači, nemaju razloga da kapituliraju”, procenjuje Dejvid L. Goldvin, predsednik Savetodavne grupe za energiju Atlantskog saveta, u izjavi za američku agenciju Blumberg.

Ruski ministar energetike poručio je juče članicama OPEK-a da „vrata za pregovore nisu zatvorena”.