sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 11.03.2020. u 21:00 Višnja Aranđelović

Plagiranje naučne knjige – s pijetetom

Dok profesori u svojim redovima ne žele Aleksandra Jakšića, kolegu sa Pravnog fakulteta koji je u udžbeniku „Međunarodno privatno pravo” prisvojio 100 strana nemačkog kolege Bernda fon Hofmana, Upravni sud i inspekcija ga vraćaju na posao
(Фото Р. Крстинић)

Akademska čestitost se u Srbiji ne gubi lako ni kada profesor prizna da je od kolege prisvojio deo knjige, ni kada ga osude redom sve komisije – od fakultetske do univerzitetske. Zbog plagiranja se ne ostaje lako ni bez posla, čak ni kada plagijator nije visoko pozicioniran političar, već fakultetski profesor, i to iz redova onih koji uče studente da sutra osuđuju svako nepoštenje, uključujući i akademsko.

Slučaj profesora Pravnog fakulteta Aleksandra Jakšića potvrđuje sve ovo, ali i demantuje lovca na političare plagijatore Rašu Karapandžu, koji je tvrdio da bi sa doktoratom Siniše Malog sve bilo drugačije da nije u pitanju ministar. Ne samo da je bilo potrebno pet godina da neko primeti da je u svom udžbeniku „Međunarodno privatno pravo” Jakšić pripisao sebi 100 strana iz knjige nemačkog kolege Bernda fon Hofmana već su morala da se promene tri dekana i protekne sedam godina da bi mu bio uručen otkaz zbog narušavanja ugleda institucije u kojoj predaje. Potom, za neobično kratko vreme, Upravni sud, a onda i inspekcija rada resornog ministarstva naložili su da se profesor vrati na posao. Ostalo je još da se izjasne Prvi osnovni sud, pred kojim se vodi radni spor, i ministar Zoran Đorđević, pošto se fakultet žalio na odluku inspektora da Jakšić bude vraćen na posao.

Za Jakšića je stvar jasna – presuda je pravosnažna, a ako je načinio neki greh, onda je to što na koricama svoje knjige nije napisao i ime Bernda fon Hofmana.

– Taj deo sam uvrstio u knjigu iz pijeteta prema svom prijatelju koji je iznenada preminuo, a sa kojima sam se dogovarao da zajedno napišemo i objavimo knjigu za područje bivše SFRJ. Imao sam njegovu saglasnost, nije mi bila namera da nekom podvalim. Danas, da mogu, napisao bih i njegovo ime. Ali to se desilo 2008. Sve, pa i ubistva, zastarevaju posle nekog vremena. Ovo što sam ja učinio može biti samo etički prekršaj – objašnjava za „Politiku” profesor Aleksandar Jakšić i naglašava da je čitava afera neistinita i konstruisana iz ličnih razloga.

Međutim, ovaj slučaj dekan Pravnog fakulteta Zoran Mirković posmatra drugom dioptrijom – nema opravdanja pod kojem bi prevodilac mogao da postane autor, a odluku Upravnog suda komentariše rečenicom: kad dokazi govore drugačije, odbrana se hvata za procedure.

– Navodno, sporno je to što stručna komisija nije utvrdila plagijat. A ona se nije sastajala jer je 2017. Jakšić pred etičkom komisijom fakulteta priznao da je prepisao deo udžbenika i rekao što stoji i u zapisniku, da nema potrebe da se ona formira i predložio da bude kažnjen opomenom. Iako je to kasnije negirao, prisutni se sećaju ne samo toga već i kako je rekao da profesor Hofman sigurno ne bi imao ništa protiv, samo je nevolja što nije živ, kao i da nikada ne bi uradio tako nešto da je znao da će se dići tolika prašina. Ta objašnjenja su neprihvatljiva, naročito za profesora Pravnog fakulteta – priča za „Politiku” Mirković i podseća da je Prvi osnovni sud odbio da ga odmah vrati na posao.

Kada je, seća se naš sagovornik, posle nekoliko pomeranja, konačno zasedalo Nastavno-naučno veće, Jakšić je okrenuo ploču – tvrdio je da nikada nije priznao da deo knjige nije njegov. Nezadovoljne kolege tražile su da mu veće odmah izrekne kaznu, a nezadovoljni Jakšić je poručio da će ih pobediti na sudu.

– Većina članova je glasala za najtežu sankciju – javnu osudu, izjasnio se i Univerzitetski odbor za etiku i 2019. potvrdio mišljenje veća i odluku dekana o ovoj najtežoj meri. Ta odluka je pročitana na sednicama senata univerziteta i naučno-nastavnih veća svih fakulteta i instituta koji su u sastavu BU. Zbog toga što je povredio ugled Pravnog fakulteta, uručio sam mu otkaz – objašnjava Mirković.

Plagijat nije jedini skandal po kojem je ovaj profesor poznat u medijima, ali ni jedini za koji tvrdi da je pogrešno protumačen. Iako je od fakulteta zaradio „žuti karton” zbog vređanja studentkinje iz Sarajeva, demantuje medijske napise da ju je pitao „da li bi se udala za muslimana” i navodi da je govorio o šerijatskom zakonu.

– Ti tekstovi koji su objavljeni u tabloidima naručeni su. Tada je prvi talas migranata stizao u Evropu i ja sam objašnjavao sukob civilizacija u pravnom smislu. Dakle, pitao sam – ako vi zaključujete brak sa državljaninom Sirije muslimanske veroispovesti, koje je pravo merodavno za zaključenje braka? Laži su i da na ispitima pijem. Lošeg sam zdravstvenog stanja, zbog čega ne pijem uopšte – dodaje Jakšić.

Međutim, tu nije kraj kontroverzama. Dosta ranije, ovom profesoru je određen i pritvor zbog sumnje da je, koristeći svoj uticaj, u zamenu za novac pomagao da kruševački „Rubin” dobije presudu u svoju korist. U postupku koji je trajao celu deceniju, Jakšić je pravosnažno oslobođen optužbi, zato što tužilaštvo nije blagovremeno podnelo žalbu na oslobađajuću presudu koju mu je izrekao Viši sud.

U stručnim krugovima, ime ovog profesora spominje se i u kontekstu sporne arbitražne odluke u slučaju hotela „Slavija”, koja je dospela na sud, što se prilično retko dešava. Naime, ovaj hotel je trebalo da isplati više od dva miliona evra i milion dolara austrijskoj firmi „Fil šar” na ime nadoknade navodne štete i izgubljene dobiti. Ovu odluku posle je poništio beogradski Privredni sud. Inače, pomenuta firma nalazila se u vlasništvu Branislava Šaranovića, crnogorskog kralja kocke koji je ubijen u sačekuši na Dedinju.

Ko je profesor Jakšić: žrtva zajedljivih kolega, što je njegova verzija, ili je verovatnije da su njegove kolege u pravu kada ga opisuju kao plagijatora, učesnika u sumnjivim tajkunskim transakcijama i nekoga ko ne zavređuje da predaje studentima?

– Ja sam profesor na Pravnom fakultetu, govorim engleski, nemački i francuski i sudski sam tumač za sve ove jezike. Svoje radove objavljujem u naučnim radovima i časopisima. Nedavno me je i ustavni odsek Evropske komisije citirao kada je radio analizu stečenih prava britanskih državljana u Evropi i obratno, a citirali su me i litvanski i austrijski ustavni sudovi. Dakle, doprinosim ugledu fakulteta. A napadaju me oni koji ne govore strane jezike i oni na koje se niko ne poziva u naučnim radovima i časopisima – kaže Jakšić.

Komentari11
1fe2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Geograf
Radi se o udzbeniku ili naucnoj knjizi. U udzbeniku su objedinjena znanja iz oblasti.. Kakvi smo jos malo ce svi udzbenici hemije biti plagijati...
Milosav Popadic
Delegiranje postenja i prepustanje licnog morala zakonskim paragrafima mnogi shvataju kao Oslobodjenje od moralnih obaveza: sve je dozvoljeno, gledaj samo da nadjes rupu u zakonu kroz koju ces se izvuci. Ili kako ces sudiju ocarati da zazmuri. Ali, cobjek je sam sebi sudija. Kako pred sobom pravdati svoje postupke? Mozemoli sebi vedra cela i svijetla obraza pogledati u oci?
Goran
A šta će nama pravna država?
Плагирање без цитирања
Знам за случај плагирања идеја и предлога у вези с ћириличким писмом у језику Срба. Ево чињенице коју може ад провери свако ко се бави питањима српског језика и, нарочито, писма. Године 2018. објављена је књига "Борба за ћирилицу и српски језик" од Милоша Коавчевића. Он понаваљ идеје и предлоге из 20-ак књиаг Удружења "Ћирилица", али не цитиар ни једну једину књигу у којима се пре њега говорри о истим питањима. Истина, он то зналачки користи. Говори својим реченицама, али плагира без цитирања.
Slavica
Све више професора зарађује а не предаје студентима.Сада то раде по закону студенти демонстратори и асистенти.Асистенти су све више са проеком испод осам.Пример кћерка продекана изабрана јуче у доцента,биле су притужбе и универзитету и факултету,али ви сте закон.Какава је држава која нема владавину закона и права.Таква да част према ономе што је огледало друштва а управо су то и професори, претворе у бахатост.Када се изуби одговорност губи се и вредност,студенти уче од вас а и пример који дајете

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja