Svakog minuta se širom sveta proda gotovo milion plastičnih flaša, dok najnovija istraživanja pokazuju da čak pet triliona komada plastike pliva u okeanima. Godišnje se proda 80 milijardi novih odevnih predmeta, a potroši se oko 3,9 milijardi tona hrane, od čega se baci jedna trećina tih namirnica. Najnoviji podaci na koje je ovih dana, uoči obeležavanja Svetskog dana potrošača 15. marta, ukazao „Konzjumer internešenel”, potvrđuju da je svetu hitno potrebna drastična promena u svim segmentima potrošnje. Zato će i ovogodišnja kampanja kojom se obeležava dan svih potrošača u svetu biti posvećena održivoj potrošnji. Globalni pokret potrošača će, navodi se, ukazati na sve načine na koje građani u deceniji pred nama (koja se smatra i poslednjom šansom da se zaustavi globalno zagrevanje), mogu da menjaju navike i doprinesu oporavku i razvoju naše planete.

– Potrošači širom sveta moraju da menjaju navike i na taj način odigraju svoju ulogu. I vlade i kompanije moraju da učine sve da bi održiva potrošnja bila što lakši izbor za kupce. Potrošači su spremni za ove promene, a to su pokazali i milioni onih koji su u septembru prošle godine izašli na ulice zahtevajući odlučnije akcije od svojih vlada i kompanija – navodi se u saopštenju „Konzjumer internešenela” povodom Svetskog dana potrošača. U nedelji pred nama u kojoj će sve organizacije potrošača širom sveta organizovati nacionalne kampanje, Svetska organizacija za zaštitu potrošača dala je smernice koje mogu da pomognu u boljoj promociji održive potrošnje. Jedna od njih jeste i bolja informisanost, a to podrazumeva pružanje jasnih i intuitivnih informacija kako bi kupci lakše donosili odluke o kupovini takvih proizvoda.

– Netačne informacije slabe poverenje kupaca. Tako je nedavno u Brazilu u jednom istraživanju kvaliteta proizvoda za takozvano zeleno pranje ustanovljeno da na 48 odsto od 500 analiziranih proizvoda deklaracije nisu bile tačne. Potrošači su dovedeni u zabludu da kupuju „zdravije” proizvode, a to nije bilo tačno. Kompanije koje pružaju jasne, odgovorne i transparentne tvrdnje na deklaracijama mogu u budućnosti da steknu konkurentsku prednost – navodi „Konzjumer internešenel”.

Druga smernica odnosi se na napredak u tehnologijama koje bi trebalo da smanje emisiju ugljen-dioksida. Pre svega se to odnosi na sve veći broj električnih vozila, ali i drugih inovacija. Kako potrošači u ovom slučaju mogu da menjaju svoje navike? „Konzjumer internešenel” napominje sve rasprostranjeniji trend usluga „rajd šeringa”, čije bi tržište do 2025. godine moglo da dostigne 170 milijardi dolara.

Ovaj model iznajmljivanja vozila ima cilj da smanji broj vozila na ulicama, a postoji i mogućnost takozvanih grupnih vožnji do odredišta. Budući da ovaj model preti da smanji profite proizvođačima automobila, mnogi od njih su već sami počeli da organizuju sopstvene servise kako bi se suprotstavili konkurenciji.

– Akcije se očekuju i u sektoru tekstilne i modne industrije, a posebno bi trebalo insistirati na većoj transparentnosti na održivosti brendova i proizvođača. Već ima veliki broj kompanija koje su svoje poslovanje podredili očuvanju planete, ali prostora ima mnogo, posebno kada je reč o proizvodnji predmeta iz sigurnih i obnovljivih materijala. U svetu se već održavaju brojne akcije doniranja neželjene odeće, a insistira se i na reciklaži – navodi se u smernicama ove organizacije.

Bilo da je reč o kupcima preko interneta ili u lokalnoj prodavnici, „Konzjumer internešenel” savetuje da se sve više radi na edukaciji kako bi neodrživa pakovanja bila što manje u upotrebi. Važno je izbegavati gomilanje nepotrebne ambalaže, ali i podizati svest o tome kako da je se rešimo. Osim pakovanja, promene su neophodne i kada je reč o zastarelosti proizvoda. Većina proizvoda ima definisan vek trajanja, međutim trebalo bi prekinuti praksu takozvanih ugrađenih kvarova koje su kompanije praktikovale zarad profita. Mnogi proizvodi koje koristimo svakodnevno – mobilni telefoni, televizori, bela tehnika, osetljivi su na mehaničke kvarove i softverske zastoje, a troškovi popravke su visoki. Globalno se njihov vek trajanja smanjuje, ali se u svetu već preduzimaju drastične mere zaštite potrošača koji su imali ovakve probleme. Uvode se propisi koji će podrazumevati i posebno obeležavanje proizvoda koji se „prebrzo kvare”. Pitanje elektronskog otpada se već ozbiljno rešava u većini svetskih zemalja, donose se posebni zakoni, a sa vodećim tehnološkim kompanijama prave se kampanje o korišćenju obnovljivih materijala.